Kliment Ohridski
Sveti Kliment Ohridski, odnosno Kliment Velički (oko 840 — Ohrid, 27. jul 916) je bio pravoslavni episkop i slovenski književnik. Jedan je od učenika svetih Ćirila i Metodija. Zajedno sa bratom, svetim Naumom Ohridskim smatra se jednim od najzaslužnijih apostola hrišćanstva u slovenskim oblastima Balkana.[1][2]
| Kliment Ohridski | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 840. |
| Datum smrti | 27. jul 916. (75/76 god.) |
| Mesto smrti | Ohrid, Prvo bugarsko carstvo |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | pravoslavlju i katolicizmu |
| Glavno svetilište | Ohrid |
| Praznik | 27. jul (po starom) 9. avgust (po novom) |
Od Velike Moravske do Beograda uredi
Nakon smrti velikomoravskog arhiepiskopa Metodija (885), Kliment je zbog promene odnosa kneza Svatopluka prema slovenskom bogosluženju morao da napusti Velikomoravsku kneževinu, zajedno sa bratom Naumom i saradnikom Angelarom, nakon čega su sva trojica krenuli ka južnoslovenskim zemljama. Zajedno su pristigli u Beograd, koji je u to vreme bio pod bugarskom vlašću.[3]
Delatnost u južnoslovenskim oblastima pod bugarskom vlašću uredi
Kliment je zajedno sa svojim saradnicima naišao na dobar prijem kod tadašnjeg bugarskog vladara Borisa i njegovog naslednika Simeona. Uz podršku državne vlasti, Kliment je razvio versku i književnu delatnost među Južnim Slovenima u oblasti zvanoj Kutmičevica, na širem prostoru istorijskih oblasti Makedonije i Epira, sa težištem na području od Glavinice, preko Devola, do Ohrida. Tu se bavio bogoslovskim i književnim radom, stvorivši ohridsku književnu školu, kroz koju je prema slovu njegovog žitija prošlo čak 3500 učenika. Pripisuje mu se i dorada ćiriličkog pisma. Zbog velikih zasluga, postavljen je za episkopa (oko 893. godine).[4]
Klimentova episkopija uredi
Jedno od najsloženijih pitanja iz Klimentovog života odnosi se na utvrđivanje tačnog mesta njegove episkopije, koja se u izvorima pominje na razne načine, što je dovelo do nastanka brojnih pretpostavki o njenoj ubikaciji. U menologionu glagoljičkog Asemanijevog jevanđelja iz 11. veka, Kliment se pominje kao episkop velički, dok je njegova episkopska titula u grčkim izvorima i potonjim izdanjima zabeležena u nekoliko varijanti i to kao:
- επίσκοπος Δραγβίστας ήτοι Βελίτζας (episkop Dragvice ili Velice)
- επίσκοπος Δρεβενίτζας ήτοι Βελίτζας (episkop Drevenice ili Velice)
- επίσκοπος Δρεμβίτζας ήτοι Βελίτζας (episkop Dremvice ili Velice)
Tim povodom nastalo je mnoštvo pretpostavki o tačnom čitanju i značenju navedenih toponima, a predlagane su i razne ubikacije, koje su se odnosile na pojedina mesta u širem zahvatu između solunske oblasti na istoku i dračke oblasti na zapadu. Pitanjem tačne ubikacije svih tih toponima (Dragvica, odnosno Drevenica ili Dremvica; Velica ili Velika) bavili su se mnogi istraživači koji su proučavali život svetog Klimenta.[5][6]
Prema novijim istraživanjima, središnja oblast Klimentove Veličke episkopije nalazila se u dolini reke Sušice, u južnim oblastima današnje Albanije, na prostoru oko sela Velča, Drašovica i Peškepi. U selu Velča nalazi se srednjovekovni arheološki lokalitet Asomat, sa ostacima pravoslavne crkve iz 9. ili 10. veka, a prema mišljenju pojedinih istraživača, upravo se na tom mestu nalazila srednjovekovna Velica (grč. Βελίτζα), odnosno Velika, koja se u grčkim i slovenskim izvorima pominje kao Klimentovo episkopsko sedište.[7][8][9]
Žitije svetog Klimenta Ohridskog uredi
Izvorno staroslovensko žitije svetog Klimenta nije sačuvano, ali na osnovu nekog slovenskog predloška kasnije je nastalo Opširno žitije svetog Klimenta, koje je napisano na grčkom jeziku, a pripisuje se ohridskom arhiepiskopu Teofilaktu koji je umro oko 1107. godine. Preradom tog teksta kasnije je nastalo Kratko žitije svetog Klimenta, koje je takođe napisano na grčkom jeziku, a pripisuje se ohridskom arhiepiskopu Dimitriju Homatijanu koji je umro oko 1236. godine. Prevodom kratkog žitija, nastalo je mlađe slovensko žitije svetog Klimenta, koje potiče iz 13. ili 14. veka.[10][11]
Nasleđe uredi
Pravoslavna crkva ga slavi 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.[12]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 339.
- ^ „Kliment Ohridski, sv.”. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ Ostrogorski 1955, str. 298-299.
- ^ Ostrogorski 1955, str. 299-300.
- ^ Gautier 1964, str. 199-214.
- ^ Petrovski 2016, str. 10-53.
- ^ Mučaй et al. 2014, str. 5-42.
- ^ Komatina 2016, str. 83-100.
- ^ Savić 2016, str. 243, 247.
- ^ Ostrogorski 1955, str. 297-302.
- ^ Iliev 1995, str. 62-120.
- ^ „Sveti Kliment Ohridski”. SPC. Arhivirano iz originala 30. 01. 2019. g. Pristupljeno 29. 1. 2019.
Literatura uredi
- Vasiljev, Ljupka (2014). „Dva nepoznata slova na Uspenje Bogorodice Klimenta Ohridskog” (PDF). Sveti Ćirilo i Metodije i slovensko pisano nasleđe 863-2013. Beograd: Institut za srpski jezik. str. 419—444. Arhivirano iz originala 30. 06. 2023. g. Pristupljeno 30. 06. 2023.
- Vasiljev, Ljupka (2019). „Nova varijanta pohvalnog slova arhistratizma Mihailu i Gavrilu Klimenta Ohridskog” (PDF). Nasleđe i stvaranje: Sveti Ćirilo-Sveti Sava: 869-1219-2019. 2. Beograd: Institut za srpski jezik. str. 743—766. Arhivirano iz originala 28. 06. 2023. g. Pristupljeno 28. 06. 2023.
- Vojvodić, Dragan (2012). „Predstave svetog Klimenta Ohridskog u zidnom slikarstvu srednjovekovne Srbije” (PDF). Vizantijski svet na Balkanu. 1. Beograd: Vizantološki institut. str. 145—167.
- Gautier, Paul (1964). „Clément d'Ohrid, évèque de Dragvista”. Revue des études byzantines. 22: 199—214.
- Grozdanov, Cvetan (1968). „O portretima Klimenta Ohridskog u ohridskom živopisu XIV veka”. Zbornik za likovne umetnosti. 4: 103—118.
- Iliev, Ilia G. (1995). „The Long Life of Saint Clement of Ohrid: A Critical Edition” (PDF). Byzantinobulgarica. 9: 62—120.
- Komatina, Predrag (2016). „Oblast Vagenitija i episkopija Sv. Klimenta”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 53: 83—100.
- Mučaй, Skender; Džueri, Suelя; Ristani, Irklid; Pentkovskiй, Alekseй M. (2014). „Srednevekovыe cerkvi v doline Šušicы (Юžnaя Albaniя) i slavяnskaя episkopiя svt. Klimenta Ohridskogo” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 3 (1): 5—42. Arhivirano iz originala 28. 06. 2023. g. Pristupljeno 29. 06. 2023.
- Ostrogorski, Georgije, ur. (1955). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut.
- Petrovski, Boban (2016). „Sveti Kliment Ohridski, kan/knez Boris-Mihail i knez/car Simeon: istoriski aspekti” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 10—53. Arhivirano iz originala 29. 06. 2023. g. Pristupljeno 29. 06. 2023.
- Savić, Viktor (2016). „Srpska redakcija crkvenoslovenskog jezika: od sv. Klimenta, episkopa slovenskog, do sv. Save, arhiepiskopa srpskog” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 231—339. Arhivirano iz originala 29. 06. 2023. g. Pristupljeno 29. 06. 2023.
- Todić, Branislav (2002). „Freske u Bogorodici Perivlepti i poreklo Ohridske arhiepiskopije” (PDF). Zbornik radova Vizantološkog instituta. 39 (2001-2002): 147—163.
- Ubiparip, Milanka (2013). „Srpskoslovenski Oktoih iz vremena cara Dušana sa troparima Pokajnog kanona Klimenta Ohridskog” (PDF). Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 79: 103—128. Arhivirano iz originala 22. 03. 2020. g. Pristupljeno 30. 06. 2023.
- Ubiparip, Milanka (2020). „Srpskoslovenski osmoglasnik i pesništvo Klimenta Ohridskog”. Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve. 2. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet. str. 199—207.
- Crvenkovska, Emilija (2016). „Prvobitniot slovenski kompleks na bogoslužbeni knigi po vizantiski obred (“korpusot na Kliment”) i formiranjeto na makedonskata redakcija na crkovnoslovenskiot” (PDF). Slověne: International Journal of Slavic Studies. 5 (2): 198—230. Arhivirano iz originala 29. 06. 2023. g. Pristupljeno 29. 06. 2023.
Galerija uredi
-
Predstava Klimenta Ohridskog (Crkva Bogorodice Perivlepte u Ohridu) -
Nova crkva Svetog Klimenta i Pantelejmona u Ohridu, na mestu Klimentove zadužbine -
.jpg)
