Википедија

Klingonski jezik

вештачки је језик којим говоре Клингонци

Klingonski jezik (na klingonskom: tlhIngan Hol) veštački je jezik kojim govore Klingonci, izmišljeni ratnički narod iz franšize Zvezdane staze. Osnovni zvuk jezika, kao i prvih nekoliko reči, osmislio je glumac Džejms Duan. Počevši od filma Zvezdane staze 3: Potraga za Spokom, američki lingvista Mark Okrand razvio je klingonski kao poseban jezik, stvaranjem pravila morfologije, leksikologije i sintakse klingonskog jezika.

klingonski jezik
tlhIngan Hol
Izgovor/ˈt͡ɬɪŋɑn xol/
KreiraoMark Okrand
Podešavanje i upotrebaZvezdane staze (filmovi i televizijske serije)
Govornicinepoznato (maternji jezik: ?;
sekundarni jezik:
12 (1996);[1][2] citirano 1984)
Svrha
latinica (zvanično pismo);
pIqaD (korišćeno u seriji)
Zvanični status
RegulišeInstitut za klingonski jezik
Jezički kodovi
ISO 639-2tlh
ISO 639-3tlh

Malo ljudi govori klingonski jezik, uglavnom poklonici Zvezdanih staza. Rečnik klingonskog jezika usko je vezan za terminologiju koju je trebalo prevesti za filmove, serije i poneke knjige, tako da često nedostaju obične reči što postoje u drugim jezicima i koriste se u osnovnoj komunikaciji. Na primer, u klingonskom jeziku postoji reč za komandni most (meH), ali ne i za most kojim se prelazi preko vode. Bez obzira na ove nelogičnosti, među veštim poznavaocima klingonskog jezika moguća je neobavezna konverzacija.

Nastanak

uredi

Klingonski jezik se po prvi put mogao čuti u filmu Zvezdane staze: Igrani film (1979); u seriji Zvezdane staze: Originalna serija (koja je snimljena pre filma) klingonski jezik se pomoću univerzalnog prevodioca prevodi na engleski jezik koji je službeni jezik Ujedinjene federacije planeta. Za film Zvezdane staze 3: Potraga za Spokom (1984), Okrand je stvorio gramatiku i proširio rečnik koji je do tada sadržao desetak reči koje je osmislio Duan.

U seriji Zvezdane staze: Sledeća generacija, jedan od glavnih likova je Klingonac Vorf, a takođe i ceo klingonski koncept je značajno proširen. U epizodi Pitanje časti[3], Klingonci govore jezikom koji se ne prevodi, sve dok jedan Klingonac ne naredi ostalima da pričaju „ljudskim“ jezikom. U seriji Zvezdane staze: Duboki svemir 9 upotreba neprevedenog klingonskog jezika raste u srazmeri sa porastom značaja Klingonaca u seriji.

U seriji Zvezdane staze: Enterprajz u epizodi Slomljena strela[4], opisuje se osam poliguturalnih dijalekata konstruisanih na prilagođenoj sintaksi, međutim, zvanična varijanta klingonskog jezika samo je ona koju je stvorio Okrand.[5]

Standardizacija

uredi

Među govornicima klingonskog jezika se velika pažnja poklanja standardizaciji jezika, što znači da samo Okrand može dodati nove reči i jezička pravila. Za standardizaciju klingonskog jezika je nadležna neprofitna organizacija Institut za klingonski jezik, koja se bavi ne samo standardizacijom i promocijom klingonskog jezika, nego i cele klingonske kulture.[6][7]

Izvori za standardizaciju klingonskog jezika su:[8]

  • Okrandova knjiga „Klingonski rečnik“ (The Klingon Dictionary, TKD) (prvo izdanje: 1985; drugo izdanje: 1992)[9]
  • Klingonski način (The Klingon Way, TKW)[10]
  • Klingonski za galaktičkog putnika (Klingon for the Gallactic Traveler, KGT)[11]
  • Skajboks karte (Skybox Cards, SC, SBX)
  • Konverzacijski klingonski — audio kaseta (Conversation Klingon, CK)[12]
  • Napredni klingonski — audio kaseta (Power Klingon, PK)[13]
  • Klingon CD (Klingon CD, KCD)[14]
  • Ptica grabljivica — poster sa Okrandovim objašnjenjima (Bird of Prey, BoP)
  • HolQeD — časopis Instituta za klingonski jezik. Standardnim klingonskim jezikom ne smatra se celokupan sadržaj časopisa, ali Okrand povremeno piše članke za časopis (HQ)[15]

Pored ovih izvora, od maja 2009. dostupan je i paket klingonskog jezika koji je razvila firma Ultralingva (Ultralingua) u saradnji sa izdavačkom kućom Simon i Šuster (Simon & Schuster) koja je izdala Klingonski rečnik.[16]

Smatra se da su neke osobine klingonskog jezika preuzete iz pravih jezika koje je Okrand izučavao.[17]

Rečnik

uredi

Princip formiranja rečnika je veza između leksike i kulture. Na primer, postoji nekoliko reči koje označavaju glagol „boriti se“ koje se međusobno razlikuju po intenzitetu borbe, što je u skladu sa ratničkom prirodom Klingonaca. Veliki broj reči vezan je za svemirsku tehnologiju i oružje, a takođe postoji i veliki broj psovki (psovke se smatraju delom klingonske kulture).

Takođe, postoje šale koje su deo jezika.[18] Na primer, reč za „par“ je chang'eng (aluzija na prve poznate sijamske blizance Čanga i Enga Bunkera), „riba“ se na klingonskom kaže ghotI (aluzija na nesavršenost u pisanju engleskog jezika[a]), a „kapetan“ - HoD (skraćenica od Head of Department - Šef odseka).

Sistemi zapisivanja

uredi

Zvanično pismo klingonskog jezika je latinica, međutim, u televizijskim serijama, Klingonci koriste svoj sistem pisanja. U Klingonskom rečniku ovo pismo se naziva pIqaD, ali nikakve dalje informacije nisu date. pIqaD u Zvezdanim stazama nije korišćen da bi predstavio neki konkretan tekst, već kao simulacija pisanja i radi stvaranja odgovarajuće atmosfere.[19]

Korporacija Astra imidž (Astra Image) je dizajnirala simbole za film Zvezdane staze, ali se ti simboli pogrešno pripisuju Majklu Okudi[b]. Simboli se baziraju na tri oznake korišćene na klingonskim svemirskim brodovima, koje je dizajnirao Mat Džefris, i tibetanskom pismu, budući da ono ima oštre oblike slova koji su u skladu sa ratničkom prirodom Klingonaca i njihovom ljubavlju prema sečivima. Kasnije je nepoznati izvor iz kompanije Paramaunt pikčers dizajnirao kompletno pismo i poslao ove simbole Institutu za klingonski jezik; simboli su postavljeni na zvaničnom sajtu Instituta, mada se izvor ne navodi.

U klingonskom jeziku nema znakova interpunkcije, mada ih Okrand u nekim rečenicama koristi. Prema konvenciji, smer pisanja je sleva udesno, a svaka rečenica se piše centrirana u zasebnom redu.[19]

Latinica

uredi

Zvanični sistem pisanja latinicom je osmislio Okrand zajedno sa jezikom. Po ovom sistemu, neki glasovi u klingonskom jeziku se zapisuju sa više od jednog znaka (postoji tri digrafa i jedan trigraf), a takođe se i apostrof koristi kao slovo (a ne kao znak interpunkcije); sve ove kombinacije se tretiraju kao zasebna slova. Što se tiče pisanja velikih i malih slova, velika slova se koriste da bi označila drukčiju upotrebu nego u engleskom jeziku; to znači da je greška počinjati rečenicu velikim slovom, ukoliko prva reč u rečenici počinje malim slovom. To se naročito odnosi na slova q i Q, koja predstavljaju dva različita glasa.[20]

Latinično zapisivanje klingonskih glasova je sledeće:

a b ch D e gh H I j l m n ng o P q Q r S t tlh u v w y

Pismo pIqaD (Institut za klingonski jezik)

uredi
 
Pismo pIqaD Instituta za klingonski jezik.

Pored zvaničnog latiničnog pisma, takođe je prihvaćeno i pismo pIqaD, koje podržava i Institut za klingonski jezik, mada korisnici klingonskog jezika daju prednost latinici. Princip pisanja je jednostavan: jednom fonemu odgovara jedan grafem, što znači da je ovo fonetsko pismo. Takođe, postoje simboli za zapisivanje cifara od 0-9. Znakovi interpunkcije ne postoje, a korisnici koji ipak koriste interpunkciju služe se Skajboksovom interpunkcijom.

Septembra 1997, Majkl Everson je dao predlog da se ovi simboli predstave u unikodu.[21] Unikod tehnički komitet je ovaj predlog odbio u maju 2001, sa obrazloženjem da se pismo gotovo ne koristi u komunikaciji, i da korisnici klingonskog jezika radije koriste latinicu.[22] Everson je mapirao pIqaD u delu unikoda za privatnu upotrebu (U+F8D0 to U+F8FF).[23][24] Kao posledica toga, pojavio se softver za kucanje i konverziju sa latinice, a takođe se pojavljuju i blogovi kucani u pIqaD.[25] Gugl poseduje stranu na klingonskom, ali server ne raspoznaje tlh kod.

Pismo pIqaD (Skajboks)

uredi
 
Pismo pIqaD prema Skajboksu.

Klingonski simboli, koje je dizajnirala korporacija Astra imidž, ubačeni su u bitstrim font za koji garantuje Paramaunt pikčers. Ovaj font, koji je sadržao deset slova engleske abecede predstavljenih sa deset klingonskih slova, iskoristila je kompanija Skajboks (Skybox) prilikom dizajniranja kolekcije karata Zvezdane staze: Sledeća generacija.

Klingonske karte sadrže aspekte klingonske kulture, kao i pIqaD tekst, koji je preveo Okrand. Neke karte, kao što su S7, S8 i S9[26], pisane su pismom pIqaD koji je u skladu sa latiničnim pismom. Neke karte, kao što je S39, pisane su na engleskom jeziku ali pismom pIqaD koje je stvorio Skajboks.

Smer pisanja je sleva udesno i odozgo nadole. Pored slova, postoje i četiri znaka interpunkcije:

  • Trougao okrenut nagore, koji predstavlja zapetu, tačku sa zapetom ili dve tačke.
  • Trougao okrenut nadole, koji predstavlja tačku, znak pitanja ili znak uzvika.
  • Znak sličan crtici (funkcija nepoznata).
  • Znak sličan apostrofu (funkcija nepoznata).

Prva dva znaka takođe su prihvaćena i među korisnicima pisma pIqaD Instituta za klingonski jezik. Znakovi interpunkcije i razmaci u pisanju nisu obavezni (ovakav način pisanja je uobičajen u seriji).

Mandelsko pismo

uredi
 
Mandelsko pismo.

Ovo pismo, takođe poznato i kao klinžai (Klinzhai), korišćeno je u knjizi Uputstvo za oficira svemirskog broda „Enterprajz“ (The U.S.S. Enterprise Officer's Manual, 1980). Znaci predstavljaju pojedina slova i digrafe u engleskom jeziku koji nisu u saglasnosti sa klingonskim glasovima. Smer pisanja je sleva nadesno.

Fonologija

uredi

Fonologija klingonskog jezika je tako koncipirana da u poređenju sa prirodnim jezicima zvuči vanzemaljski. Paramaunt pikčers, vlasnik franšize Zvezdane staze, tražio je da jezik bude guturalan i grub. Okrand je ovu neobičnost postigao kombinacijom glasova koja se ne može naći u drugim jezicima (svi glasovi koje klingonski jezik sadrži postoje u zemaljskim jezicima, ali ni u jednom ne postoji kombinacija kao u klingonskom), kao i korišćenjem retrofleksnih i uvularnih suglasnika.[20] Klingonski jezik ima 21 suglasnik i 5 kardinalnih samoglasnika. Zvanično pismo klingonskog jezika je latinica, tako da će u daljem tekstu (izuzev u tabeli) pisanje biti dato kurzivom, a izgovor /između kosih crta/.

Suglasnici

uredi

Suglasnici u klingonskom jeziku se nalaze na različitim mestima izgovora, međutim, primetno je odsustvo velarnih ploziva, što je neuobičajeno za prirodne jezike. Neke kombinacije suglasnika su takođe neuobičajene, kao na primer bezvučni alveolarni ploziv /tʰ/ nije praćen odgovarajućim zvučnim suglasnikom, a zvučni retrofleksni ploziv /ɖ/ nije praćen odgovarajućim bezvučnim suglasnikom.[20]

Svi suglasnici u klingonskom jeziku su prikazani u tabeli:

  Labijalni Dentalni ili alveolarni Retrofleksni Postalveolarni
ili palatalni 		Velarni Uvularni Glotalni
Centralni Lateralni
Plozivi Bezvučni p /pʰ/ t /tʰ/       q /qʰ/ ' /ʔ/
Zvučni b /b/   D /ɖ/        
Afrikativi Bezvučni   tlh /tˡɬ/ ch /ʧ/ Q /qχ/
Zvučni       j /ʤ/      
Frikativi Bezvučni     S /ʂ/   H /x/    
Zvučni v /v/         gh /ɣ/    
Nazali m /m/ n /n/   ng /ŋ/    
Vibrant   r /r/
([ɹ])		        
Aproksimanti w /w/ l /l/   y /j/      

Samoglasnici

uredi

Za razliku od suglasnika, kombinacija samoglasnika u klingonskom jeziku je slična sa prirodnim jezicima:

Dvoglasi su takođe mogući u kombinacijama samoglasnika sa polusamoglasnicima w /w/ i y /j/:

  • w gradi dvoglase aw, ew i Iw
  • y gradi dvoglase ay, ey, Iy, oy i uy[20]

Naglasak

uredi

U glagolima, naglašeni slog je obično sam glagol, osim kad je sufiks koji se završava na ' odvojen od glagola sa najmanje još jednim sufiksom, kad je taj sufiks takođe naglašen. U nekim slučajevima, naglasak se pomera na slog koji je potrebno istaći.

U imenicama, poslednji naglasak u osnovnoj imenici (bez afiksa) je naglašen. Izuzetak od ovog pravila je pomeranje naglaska na slog koji se završava na '.

Kod ostalih reči nema pravila za naglašavanje, međutim, većina tih reči ima samo jedan slog.

Obrazovanje slogova

uredi

Ovde se poštuje veoma strogo pravilo: slog mora počinjati suglasnikom (uključujući i '), a završavati se samoglasnikom. Uobičajeno je da iza tog para sledi jedan suglasnik ili jedan od tri para suglasnika: -w' , -y' ili -rgh.

Gramatika

uredi

Klingonski spada u aglutinativne jezike i koristi afikse za menjanje značenja reči. Red reči u klingonskoj rečenici je objekat — predikat — subjekat (Object-Verb-Subject, OVS).[27] Za razliku od drugih veštačkih jezika, gde se radi lakšeg učenja pokušava uključiti što više elemenata iz prirodnih jezika i sa što manje izuzetaka, klingonski jezik izbegava sličnosti sa prirodnim jezicima i stvara izuzetke od svojih pravila.

Imenice

uredi

Klingonske imenice koriste sufikse za označavanje veličine, broja, opisa, posedovanja i padeža. Postoji ukupno 29 sufiksa razvrstanih u 5 klasa. Svakoj reči se ne sme dodati više od jednog sufiksa iz svake klase; takođe, mora se voditi računa o redosledu klasa.[27]

Neke imenice imaju nepravilnu množinu, kao što je jengva (tanjir) - ngop (tanjiri). U većini slučajeva, množina se obrazuje pomoću sufiksa. U zavisnosti od toga šta imenica predstavlja, postoje tri vrste sufiksa:

  • -pu za bića sa sposobnošću govora (tlhIngan - Klingonac, tlhInganpu - Klingonci; jagh - neprijatelj, jaghpu - neprijatelji);
  • -Du za delove tela (qeylIS minDu - oči Kahlesa);
  • -mey za imenice koje ne spadaju ni u jednu od ove dve kategorije (sarq - sark, klingonski konj, sarqmey - sarkovi).

Jedan od važnijih sufiksa je -ngan (npr. romuluSngan), koji označava nekog, ili nešto, iz prvog dela reči - u prethodnom slučaju romuluS. Pol imenica se određuje na osnovu dela reči. Na primer, puqloD znači „sin“ a puqbe znači „kćerka“ (-loD označava muški, a -be ženski rod, dok puq- znači „dete“).

Glagoli

uredi

Kod formiranja glagola koriste se prefiksi koji označavaju broj subjekta i objekta i njihov međusobni odnos, devet klasa sufiksa koji određuju: da li je glagol povratni, da li se radnja želi izvršiti, da li subjekt vrši promenu postojećeg stanja, da li se radnja može izvršiti, bliži opis radnje, da li je radnja završena ili ne, upitni oblik, da li je u pitanju glagolska imenica, kao i specijalnu klasu sufiksa koja se naziva rover i koja obuhvata 4 sufiksa koji nemaju određeni red kojim se dodaju na glagol.[27] Glagoli mogu imati: glagolski vid, tačnost, negaciju, zapovedni, iskazni ili pogodbeni način, mogu biti radni, trpni ili prinudni, ili služiti za odavanje počasti.

Primer formiranja glagola pomoću prefiksa i sufiksa:

  • qet - trčati
  • maqet - mi trčimo
  • maqetbe’ - mi ne trčimo

Upotreba jezika i izdavaštvo

uredi
 
Prevod Hamleta na klingonski jezik.

Ginisova knjiga rekorda navodi da je klingonski jezik 2006. godine bio izmišljeni jezik sa najvećim brojem govornika. Knjiga Hakerisanje performansi uma navodi klingonski kao jedan od alternativnih jezika za razmišljanje prilikom rešavanja problema, u skladu sa Sapir-Vorfovom hipotezom.[28] Klingonski se takođe govori na konvencijama poklonika serijala Zvezdane staze. Pozdrav kojim se koriste je jedini pozdrav u klingonskom jeziku, i on glasi: nuqneH (šta hoćeš?). Reč koja se takođe dosta upotrebljava među govornicima klingonskog jezika je Qapla' (uspeh).

Izdati su prevodi tri klasična dela na klingonski jezik: Gilgameš (ghIlghameS), Hamlet (Hamlet) i Mnogo vike ni oko čega (paghmo' tIn mIS). Prevođenje poslednja dva naslova je inspirisano izjavom visokog savetnika Gorkona u filmu Zvezdane staze 6: Neotkrivena zemlja da se Šekspir najbolje čita u klingonskom originalu. Neki poklonici serijala smatraju da je to šala, navodeći drugo objašnjenje koje govori o tome da je klingonski putnik iz budućnosti prodao prevode nekih klingonskih dela Šekspiru.

Vidi još

uredi

Napomene

uredi
  1. ^ Ghoti je alternativna grafija za englesku reč fish koju je predložio nepoznati viktorijanski reformator engleskog jezika pokušavajući da ukaže na haotičnost i nedoslednost ortografskih pravila engleskog jezika. Objašnjenje se sastoji u tome da se reč fish savršeno može pisati kao ghoti - gh kao u cough, o kao u women, ti kao u nation. Često se tvrdi da je ovaj predlog dao sam Bernard Šo, međutim to nije tačno, iako je, doduše, Šo podržao ovaj predlog.[29]
  2. ^ Simboli koji se pripisuju Okudi: Spisak najčešćih pitanja Instituta za klingonski jezik u izdanju Darmoda Spirsa[30] autora Vila Martina (18. avgust 1994). Simboli koji su pogrešno pripisani Okudi navedeni su u Ortografiji Lorensa M. Šoena, osnivača Instituta za klingonski jezik[31], koji citira Džej Lijev intervju sa Majklom Okudom u časopisu Instituta za klingonski jezik HolQed 1.1 (Mart 1992), str. 11. Radi se zapravo o simbolima koje je dizajnirala korporacija Astra imidž.

Reference

uredi
  1. ^ Wired 4.08: dejpu'bogh Hov rur qablli! (jezik: engleski)
  2. ^ The Onion National: Klingon Speakers Now Outnumber Navajo Speakers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. april 2006) (jezik: engleski)
  3. ^ STARTREK.COM: Episode - A Matter of Honor Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2009) (jezik: engleski)
  4. ^ STARTREK.COM: Episode - Broken Bow Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2010) (jezik: engleski)
  5. ^ Klingon - FAQ: 2.10 I just heard Worf say ooga-booga to Dax. What does that mean? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2009) (jezik: engleski)
  6. ^ About the Klingon Language Institute (jezik: engleski)
  7. ^ Bylaws of the Klingon Language Institute Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2009) (jezik: engleski)
  8. ^ canonical sources Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. mart 2007) - izvori za standardizaciju klingonskog jezika (jezik: engleski)
  9. ^ The Klingon Dictionary (Star Trek). Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016) Okrand, Marc (januar 1992). The Klingon Dictionary: The Official Guide to Klingon Words and Phrases. Pocket Books/Star Trek. ISBN 978-0-671-74559-2. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g.  (jezik: engleski)
  10. ^ The Klingon Way: A Warrior's Guide (Star Trek: The Klingon Book of Virtues). Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Star Trek--the Klingon Way: A Warrior's Guide. Pocket Books. 1996. ISBN 978-0-671-53755-5. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g.  (jezik: engleski)
  11. ^ Okrand, Marc (septembar 1997). Klingon for the Galactic Traveler. Pocket Books/Star Trek. ISBN 978-0-671-00995-3. 
  12. ^ Star Trek Conversational Klingon. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Book - Internet Book Database: Internet Book Database. ISBN 978-0-671-79739-3. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g.  (jezik: engleski)
  13. ^ Star Trek Power Klingon. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016) Book - Internet Book Database: Internet Book Database. ISBN 978-0-671-87975-4. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g.  (jezik: engleski)
  14. ^ Star Trek Klingon CD ROM. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) Simon & Schuster, Limited (oktobar 1995). New Lives, New Loves. Free Press. ISBN 978-0-671-52873-7. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g.  (jezik: engleski)
  15. ^ HolQeD Online, ISSN [https://www.worldcat.org/search?fq=x0:jrnl&q=n2:1061-2327 1061-2327] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2009) (jezik: engleski)
  16. ^ Star Trek Klingon Language Suite by Ultralingua Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. maj 2009) (jezik: engleski)
  17. ^ Slate: A history of Klingon, the language 07.05.2009. (jezik: engleski)
  18. ^ Puns in the Vocabulary of tlhIngan Hol Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2003) (jezik: engleski)
  19. ^ a b Writing Klingon Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2009) (jezik: engleski)
  20. ^ a b v g The Sounds of Klingon Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2009) (jezik: engleski)
  21. ^ Proposal to encode Klingon in Plane 1 of ISO/IEC 10646-2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jul 2015) (jezik: engleski)
  22. ^ Approved Minutes of the UTC 87 / L2 184 Joint Meeting (jezik: engleski)
  23. ^ Klingon: U+F8D0 - U+F8FF (jezik: engleski)
  24. ^ Comprehensive Unicode Test Page for Klingon (jezik: engleski)
  25. ^ Blog korisnika qurgh (klingonski)
  26. ^ Klingonske karte S7 Arhivirano 2005-12-05 na sajtu Library of Congress Web Archives|Web Archives, S8 Arhivirano 2005-12-05 na sajtu Library of Congress Web Archives|Web Archives i S9 Arhivirano 2005-12-05 na sajtu Library of Congress Web Archives|Web Archives (klingonski)
  27. ^ a b v Klingon Postal Course Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2009) (jezik: engleski)
  28. ^ Mind performance hacks, Tips & Tools for Overclocking Your Brain, By Ron Hale-Evans (jezik: engleski)
  29. ^ Jim Scobbie. What is "ghoti"? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2001) (jezik: engleski)
  30. ^ Klingon - FAQ: 2.13 What is pIqaD? Does the Klingon writing I see on TV mean anything? Where can I learn how to read/write pIqaD? (jezik: engleski)
  31. ^ "On Orthography" (PDF) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2006) (jezik: engleski)

Literatura

uredi
  • USS Enterprise Officer's Manual, 1980. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

uredi
 
Klingonski jezik na Vikimedijinoj ostavi.
  • Stovokor, hevi metal grupa koja peva na klingonskom jeziku (jezik: engleski) (klingonski)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клингонски_језик&oldid=27871215”