Kognitivna psihologija

Kognitivna psihologija je oblast psihologije koja proučava saznajne strukture, procese, stanja i funkcije kao što su opažanje, pažnja, učenje, pamćenje, zaboravljanje, svest, govor, mišljenje, odlučivanje, san... U oblasti kognitivne psihologije njene različite podoblasti i aspekte izučavaju različite discipline.

Kognitivna psihologija je nastala 1960-ih u prekidu od bihejviorizma, koji je od 1920-ih do 1950-ih smatrao da su neuočljivi mentalni procesi izvan područja empirijske nauke. Do ovog preloma došlo je pošto su istraživači u lingvistici i kibernetici, kao i primenjenoj psihologiji, koristili modele mentalne obrade da objasne ljudsko ponašanje. Rad izveden iz kognitivne psihologije integrisan je u druge grane psihologije i razne druge moderne discipline poput kognitivne nauke, lingvistike i ekonomije. Domen kognitivne psihologije se preklapa sa onim kognitivne nauke, koja ima više interdisciplinarni pristup i uključuje studije neljudskih subjekata i veštačke inteligencije.

Predmet istraživanja

U svom današnjem obliku, kognitivna psihologija nastaje pedesetih godina 20. veka, da bi već sredinom šezdesetih godina, Urlik Najser, jedan od savremenih pionira u oblasti istraživanja kognitivnih procesa, dao prvo aktuelno određenje predmeta kognitivne psihologije koje je i danas aktuelno. Po njemu, kognitivna psihologija se bavi proučavanjem procesa koji se obavljaju na podacima dobijenim iz čula. Ti podaci se transformišu, sažimaju, obrađuju, skladište i pobuđuju, prolaze kroz različite faze obrade.

U najširem smislu, predmet kognitivne psihologije su mentalni procesi odraslog, normalnog pojedinca. Ovako određen predmet moguće je suziti na sledeće probleme:

• na koji način se primaju, odabiru i osmišljavaju informacije o spoljašnjem svetu
• kako su sve te informacije uskladištene u pamćenju
• kako se koriste u rešavanju različitih vrsta složenih ili manje složenih problema

Istorijski razvoj

Filozofski, promišljanja ljudskog uma i njegovih procesa postoje od vremena starih Grka. Godine 387. p. n. e., poznato je da je Platon sugerisao da je mozak sedište mentalnih procesa. Godine 1637, Rene Dekart je izjavio da se ljudi rađaju sa urođenim idejama i razradio je ideju dualizma uma i tela, koja je postala poznata kao dualizam supstancije (u osnovi ideja da su um i telo dve odvojene supstance). Od tog vremena, tokom 19. veka vodile su se velike rasprave o tome da li je ljudska misao bila isključivo iskustvena (empirizam), ili je uključivala urođeno znanje (racionalizam). Neki od učesnika u ovu raspravu su bili Džordž Berkli i Džon Lok na strani empirizma, a Imanuel Kant na strani nativizma.

Sa nastavkom filozofske rasprave, sredina do kraja 19. veka bila je kritično vreme za razvoj psihologije kao naučne discipline. Dva otkrića koja će kasnije igrati značajnu ulogu u kognitivnoj psihologiji su otkriće Pola Broka da postoje područja mozga koja su velikoj meri odgovorna za proizvodnju jezika, i Karl Vernikovo otkriće područja za koje se smatra da je uglavnom odgovorno za razumevanje jezika. Obe oblasti su naknadno formalno nazvane po svojim pronalazačima, a poremećaji u proizvodnji ili razumevanju jezika pojedinca usled traume ili malformacija u tim oblastima postali su uobičajeno poznati kao Brokova afazija i Vernikova afazija.

Od 1920-ih do 1950-ih, glavni pristup psihologiji bio je biheviorizam. U početku su njegovi pristalice posmatrale mentalne događaje kao što su misli, ideje, pažnja i svest kao neprimetne, dakle izvan sfere nauke o psihologiji. Jedan od pionira kognitivne psihologije, koji je radio izvan konvencionalnih granica biheviorizma (intelektualnih i geografskih), bio je Žan Pijaže. Od 1926. do 1950-ih i do 1980-ih on je proučavao misli, jezik i inteligenciju dece i odraslih.

Sredinom 20. veka pojavila su se tri glavna uticaja koja će nadahnuti i oblikovati kognitivnu psihologiju kao formalnu školu mišljenja:

• Razvojem nove tehnologije ratovanja tokom Drugog svetskog rata istkla se potreba za većim razumevanjem ljudskih performansi. Problemi poput toga kako najbolje obučiti vojnike za upotrebu nove tehnologije i kako se baviti pitanjima pažnje dok su pod prisilom, postali područja koja su važna za vojno osoblje. Biheviorizam je pružio malo ili nimalo uvida u ove stvari. Delo Donalda Broadbenta je integrisalo koncepte iz istraživanja ljudskih performansi i nedavno razvijene teorije informacija, i time stvorilo mogućnosti novih pristupa u ovoj oblasti.
• Razvoj informatike doveo bi do povlačenja paralela između ljudske misli i računarske funkcionalnosti računara, otvarajući potpuno nova područja psihološke misli. Alen Njuvel i Herbert Simon proveli su godine razvijajući koncept veštačke inteligencije (AI), a kasnije su radili sa kognitivnim psiholozima na implikacijama veštačke inetligencije. To je podstaklo konceptualizaciju mentalnih funkcija oblikovanih na način na koji su računari rukovali stvarima kao što su skladištenje i pronalaženje memorije, a otvorilo je važan uvod u kognitivizam.
• Kritika biheviorizma i opštije empirizma Noama Čomskog iz 1959. godine pokrenula je ono što će postati poznato kao „kognitivna revolucija“. Unutar psihologije, u kritici biheviorizma, J.S. Bruner, J.J. Gudnov & G.A. Ostin napisali su „studiju razmišljanja” 1956. godine. G.A. Miler, E. Galanter i K. Pribram su napisali svoje čuvene „Planove i strukturu ponašanja” 1960. godine. Iste godine Bruner i Miler su osnovali Harvardski centar za kognitivne studije, koji je institucionalizovao revoluciju i pokrenuo polje kognitivnih nauka.
• Formalno priznavanje polja podrazumevalo je uspostavljanje istraživačkih institucija poput Centra za obradu ljudskih podataka Džordža Mandlera 1964. Mandler je opisao poreklo kognitivne psihologije u članku iz 2002. godine u časopisu Žurnal istorije behavioralnih nauka.

Ulrik Najser je uveo pojam „kognitivna psihologija“ u uobičajenu upotrebu svojom knjigom Kognitivna psihologija, objavljenom 1967. godine.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Groeger, John A. (2002). „Trafficking in cognition: Applying cognitive psychology to driving”. Transportation Research Part F: Traffic Psychology and Behaviour. 5 (4): 235—248. doi:10.1016/S1369-8478(03)00006-8. 
• Jacobs, A.M. (2001). „Literacy, Cognitive Psychology of”. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences. str. 8971—8975. ISBN 9780080430768. doi:10.1016/B0-08-043076-7/01556-4. 
• Mansell, Warren (2004). „Cognitive psychology and anxiety”. Psychiatry. 3 (4): 6—10. S2CID 27321969. doi:10.1383/psyt.3.4.6.32905. 
• Philip Quinlan, Philip T. Quinlan, Ben Dyson. 2008. Cognitive Psychology. Publisher-Pearson/Prentice Hall. ISBN 9780131298101.
• Robert J. Sternberg, Jeff Mio, Jeffery Scott Mio. 2009. Publisher-Cengage Learning. ISBN 9780495506294.
• Nick Braisby, Angus Gellatly (2012). Cognitive Psychology. Publisher-Oxford University Press. ISBN 9780199236992. 
• Jacobs, J. (1887). „Experiments on "Prehension"”. Mind. 12 (45): 75—79. doi:10.1093/mind/os-12.45.75. 
• Nikolić, D.; Singer, W. (2007). „Creation of visual long-term memory”. Perception & Psychophysics. 69 (6): 904—912. PMID 18018971. doi:10.3758/bf03193927 . 
• Peterson, L.R.; Peterson, M.J. (1959). „Short-term retention of individual verbal items” (PDF). Journal of Experimental Psychology. 58 (3): 193—198. CiteSeerX 10.1.1.227.1807 . PMID 14432252. doi:10.1037/h0049234. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 9. 2017. g. Pristupljeno 25. 10. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tarnow, E. (2003). „How Dreams And Memory May Be Related”. Neuro-Psychoanalysis. 5 (2): 177—182. CiteSeerX 10.1.1.535.122 . S2CID 3123317. doi:10.1080/15294145.2003.10773424. 
• Bergmann, T. O.; Mölle, M.; Diedrichs, J.; Born, J.; Siebner, H. R. (1. 2. 2012). „Sleep spindle-related reactivation of category-specific cortical regions after learning face-scene associations”. NeuroImage. 59 (3): 2733—2742. PMID 22037418. S2CID 15223346. doi:10.1016/j.neuroimage.2011.10.036. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Atkinson, R.C. & Shiffrin, R.M. (1968). Human memory: A proposed system and its control processes. In The psychology of learning and motivation: II Oxford, England: Academic Press. Atkinson, R.C.; Shiffrin, R.M. (1968). Human Memory: A Proposed System and its Control Processes. Psychology of Learning and Motivation. 2. str. 89—195. ISBN 9780125433020. doi:10.1016/S0079-7421(08)60422-3. 
• Baddely, A. (2007). Working memory, thought, and action. Oxford: Oxford University Press.
• Eysenck, M.W. (2012). Fundamentals of cognition. New York: Psychology Press.
• Foerde, K., Poldrack, R.A. (2009). Procedural learning in humans. In L.R. Squire (Ed.), The new encyclopedia of neuroscience, Vol. 7 (pp. 1083-1091). Oxford, UK: Academic Press.
• Graf P, Schacter DL (jul 1985). „Implicit and explicit memory for new associations in normal and amnesic subjects”. Journal of Experimental Psychology. Learning, Memory, and Cognition. 11 (3): 501—18. PMID 3160813. doi:10.1037/0278-7393.11.3.501. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schacter DL, Addis DR (maj 2007). „The cognitive neuroscience of constructive memory: remembering the past and imagining the future”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 362 (1481): 773—86. PMC 2429996 . PMID 17395575. doi:10.1098/rstb.2007.2087. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Squire LR (oktobar 2009). „Memory and brain systems: 1969-2009”. The Journal of Neuroscience. 29 (41): 12711—6. PMC 2791502 . PMID 19828780. doi:10.1523/JNEUROSCI.3575-09.2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Szpunar KK (mart 2010). „Episodic Future Thought: An Emerging Concept”. Perspectives on Psychological Science. 5 (2): 142—62. PMID 26162121. S2CID 8674284. doi:10.1177/1745691610362350. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tulving E, Schacter DL (januar 1990). „Priming and human memory systems”. Science. 247 (4940): 301—6. Bibcode:1990Sci...247..301T. PMID 2296719. S2CID 40894114. doi:10.1126/science.2296719. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Alberini CM (januar 2005). „Mechanisms of memory stabilization: are consolidation and reconsolidation similar or distinct processes?”. Trends in Neurosciences. 28 (1): 51—6. PMID 15626497. S2CID 18339636. doi:10.1016/j.tins.2004.11.001. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Asimov, Isaac (1979). Life and time. New York: Avon Books.
• Brockmeier J (2010). „After the Archive: Remapping memory”. Culture & Psychology. 16 (1): 5—35. S2CID 145542078. doi:10.1177/1354067X09353212. 
• Byrne, J.H. (2007) Plasticity: new concepts, new challenges. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 77–82.
• Chapouthier, Georges, From the search for a molecular code of memory to the role of neurotransmitters: a historical perspective, Neural Plasticity, 2004, 11(3–4), 151–158
• Conrad CD (jun 2010). „A critical review of chronic stress effects on spatial learning and memory”. Progress in Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 34 (5): 742—55. PMID 19903505. S2CID 41414240. doi:10.1016/j.pnpbp.2009.11.003. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Costa-Mattioli M, Gobert D, Stern E, Gamache K, Colina R, Cuello C, et al. (april 2007). „eIF2alpha phosphorylation bidirectionally regulates the switch from short- to long-term synaptic plasticity and memory”. Cell. 129 (1): 195—206. PMC 4149214 . PMID 17418795. doi:10.1016/j.cell.2007.01.050. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cowan, Nelson. 1995. Attention and Memory: An Integrated Frame Network. New York: Oxford university Press, pp. 167.
• Craik FI, Lockhart RS (1972). „Levels of processing: A framework for memory research”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 11 (6): 671—684. doi:10.1016/s0022-5371(72)80001-x. 
• Danziger, Kurt (2008). Marking the mind: A history of memory. Cambridge: Cambridge University Press.
• Dudai Y (april 2006). „Reconsolidation: the advantage of being refocused”. Current Opinion in Neurobiology. 16 (2): 174—8. PMID 16563730. S2CID 17549103. doi:10.1016/j.conb.2006.03.010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dudai, Y. (2007) Memory: It's all about representations. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 13–16.
• Eysenck MW, Eysenck MC (maj 1980). „Effects of processing depth, distinctiveness, and word frequency on retention”. British Journal of Psychology. 71 (2): 263—74. PMID 7378660. doi:10.1111/j.2044-8295.1980.tb01743.x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fivush, Robyn and Neisser, Ulric (1994). The remembering self: Construction and accuracy in the self-narrative. New York: Cambridge University Press.
• Fransen E, Alonso AA, Hasselmo ME (februar 2002). „Simulations of the role of the muscarinic-activated calcium-sensitive nonspecific cation current INCM in entorhinal neuronal activity during delayed matching tasks”. The Journal of Neuroscience. 22 (3): 1081—97. PMC 6758499 . PMID 11826137. doi:10.1523/JNEUROSCI.22-03-01081.2002 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jensen O, Lisman JE (februar 2005). „Hippocampal sequence-encoding driven by a cortical multi-item working memory buffer”. Trends in Neurosciences. 28 (2): 67—72. PMID 15667928. S2CID 11847067. doi:10.1016/j.tins.2004.12.001. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hacking, I. (1996). Memory science, memory politics. In P. Antze & M. Lambek (Eds.), Tense past: Cultural essays in trauma and memory (pp. 67–87). New York & London: Routledge.
• LeDoux J.E. (2007) Consolidation: Challenging the traditional view. In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 171–175.
• Mandler, G. (1967). "Organization and memory". In K.W. Spence & J.T. Spence (Eds.), The psychology of learning and motivation: Advances in research and theory. Vol. 1, pp. 328–372. New York: Academic Press.
• Mandler G (2011). „From association to organization”. Current Directions in Psychological Science (Submitted manuscript). 20 (4): 232—235. S2CID 145553047. doi:10.1177/0963721411414656. 
• Middleton, David and Brown, Steven (2005). The social psychology of experience: Studies in remembering and forgetting. London: Sage.
• Moscovitch, M. (2007) Memory: Why the engram is elusive? In: Roediger, H. L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S. M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 17–21.
• Nader K, Schafe GE, LeDoux JE (decembar 2000). „The labile nature of consolidation theory”. Nature Reviews. Neuroscience. 1 (3): 216—9. PMID 11257912. S2CID 5765968. doi:10.1038/35044580. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Olick, Jeffrey K., Vered Vinitzky-Seroussi, & Levy, Daniel (Eds.) (2010). The collective memory reader. Oxford University Press.
• Palmere M, Benton SL, Glover JA, Ronning R (1983). „Elaboration and the recall of main ideas in prose”. Journal of Educational Psychology. 75 (6): 898—907. doi:10.1037/0022-0663.75.6.898. 
• Ranganath C, Blumenfeld RS (avgust 2005). „Doubts about double dissociations between short- and long-term memory”. Trends in Cognitive Sciences. 9 (8): 374—80. PMID 16002324. S2CID 17203344. doi:10.1016/j.tics.2005.06.009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Russell J, Cardwell M, Flanagan C (2005). Angels on Psychology: Companion Volume. Cheltenham, U.K: Nelson Thornes. ISBN 978-0-7487-9463-8. 
• Sara SJ (2000). „Retrieval and reconsolidation: toward a neurobiology of remembering”. Learning & Memory. 7 (2): 73—84. PMID 10753974. doi:10.1101/lm.7.2.73 . 
• Schacter, Daniel L. (2002). The seven sins of memory: How the mind forgets and remembers. Boston: Houghton Mifflin.
• Schwabe L, Wolf OT (februar 2010). „Learning under stress impairs memory formation”. Neurobiology of Learning and Memory. 93 (2): 183—8. PMID 19796703. S2CID 38765943. doi:10.1016/j.nlm.2009.09.009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schwabe L, Wolf OT (septembar 2009). „The context counts: congruent learning and testing environments prevent memory retrieval impairment following stress”. Cognitive, Affective & Behavioral Neuroscience. 9 (3): 229—36. PMID 19679758. doi:10.3758/CABN.9.3.229 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schwabe L, Böhringer A, Wolf OT (februar 2009). „Stress disrupts context-dependent memory”. Learning & Memory. 16 (2): 110—3. PMID 19181616. doi:10.1101/lm.1257509 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Semon, R. (1904). Die Mneme. Leipzig: Wilhelm Engelmann.
• Suzuki, W.A. (2007). "Working memory: Signals in the brain". In: Roediger, H.L., Dudai, Y. and Fitzpatrick S.M., eds. Science of Memory: Concepts. New York: Oxford University Press, pp. 147–150.
• Tyler SW, Hertel PT, McCallum MC, Ellis HC (1979). „Cognitive effort and memory”. Journal of Experimental Psychology: Human Learning & Memory. 5 (6): 607—617. doi:10.1037/0278-7393.5.6.607. 
• Eichenbaum H (2008-03-26). „PDF”. Scholarpedia. 3 (3): 1747. Bibcode:2008SchpJ...3.1747E. doi:10.4249/scholarpedia.1747 . 
• Winograd, Terry (1972). „Understanding natural language”. Cognitive Psychology. 3: 1—191. doi:10.1016/0010-0285(72)90002-3. 
• Meiran, Nachshon; Chorev, Ziv; Sapir, Ayelet (2000). „Component Processes in Task Switching”. Cognitive Psychology. 41 (3): 211—253. PMID 11032657. S2CID 8832121. doi:10.1006/cogp.2000.0736. 

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Kognitivna psihologija na Vikimedijinoj ostavi
• Klasici istorije psihologije o kogniciji
• Cognitive psychology article in Scholarpedia
• Laboratory for Rational Decision Making
• Winston Sieck, 2013. What is Cognition and What Good is it?