Википедија

Kozmetika

Kozmetika se odnosi na supstance čiji je cilj poboljšavanje ili zaštita izgleda ili mirisa ljudskog tijela. Takođe postoji posebna vrsta kozmetike koja je dostupna u prirodnom obliku (npr. ljekovito bilje).[1]

Polica sa parfemima
Šminkanje.

Definicija i etimologija uredi

Reč kozmetika potiče od grčkog κοσμητικὴ τέχνη („kosmetikē tekhnē”), što znači „tehnika odevanja i ukrasa“, od κοσμητικός („kosmētikos”), „vešt u uređivanju ili aranžiranju"),[2] i od κόσμος ("kosmos"), što znači „red” i „ukras”.[3] Kozmetika je sastavljena od mešavine hemijskih jedinjenja dobijenih bilo iz prirodnih izvora ili sintetički stvorenih.[1]

Pravna definicija uredi

U Sjedinjenim Državama, Uprava za hranu i lekove (FDA), koja reguliše kozmetiku,[4] definiše kozmetiku kao proizvode „koji su namenjeni da se primenjuju na ljudsko telo radi čišćenja, ulepšavanja, promovisanja privlačnosti ili promene izgleda bez uticaja na telo struktura ili funkcije“. Ova široka definicija uključuje svaki materijal namenjen za upotrebu kao sastojak kozmetičkog proizvoda, pri čemu FDA izričito isključuje čisti sapun iz ove kategorije.[5]

Istorija uredi

 
Slika Žena za toaletnim stolom Anri de Tuluz—Lotreka iz 1889. godine

Prvi arheološki dokazi o korišćenju kozmetike su nađeni u Egiptu oko 3500. p. n. e.[6] Egipatska civilizacija imala je veoma razvijena znanja o kozmetici koja su bila brižljivo čuvana i zapisivana. Višim slojevima društva, tehnike ulepšavanja i nege bile su dostupnije nego običnim ljudima. Međutim, može se slobodno reći da su svi Egipćani veoma vodili računa o higijeni, zdravlju i lepoti. Jedna od prvih knjiga sa tajnama lepote potiče od kraljice Kleopatre, koja je smatrana najlepšom ženom starog sveta.

Razlog za ovakvu brigu o izgledu i lepoti u drevnom Egiptu bila je izloženost ljudi vreloj i suvoj pustinjskoj klimi.

Kozmetički preparati su pomagali održavanju kože mekom i zdravom.[7]. Egipćani su razvili veoma detaljan sistem nege koji je bio zasnovan na njihovom velikom poznavanju biljaka. Za hidrataciju kože korišćena su biljna ulja sa dodatkom mirisa. Mirisi su pravljeni od bosiljka, majorama, lavande, kamilice, ljiljana, nane, ruzmarina i ruže a stavljani su u ulja badema, maslina i susama. Pesak i aloa vera korišćeni su za trljanje kože. Pored osnovnih kozmetičkih proizvoda, Egipćani su pripremali i posebne, verovali ili ne namenjene ublažavanju istih onih problema sa kojima se susreću ljudi danas - tretiranje strija kod žena ili pospešivanje rasta kose kod muškaraca. Veruje se da je trgovina kozmetikom bila odmah iza trgovine drvetom koje je bilo najvažniji trgovački proizvod starog Egipta. [8]

U Antičkoj Grčkoj i Antičkom Rimu su takođe koristili kozmetiku. Antički Rimljani i Antički Egipćani su koristili kozmetiku koja je sadržala otrove, kao što su živa i olovo.[9][10] Na antičko carstvo Izraela je uticala kozmetika, kao što je zabilježeno u Starom zavetu, gde Izabela boji svoje trepavice — oko 840. godine p. n. e. Biblija Ester opisuje brojnim epitetima, takođe.

U zapadnom svijetu, početak kozmetike je bio u srednjem vijeku, iako je bilo dozvoljeno koristiti je samo među višim klasama.

Oko 1800. godine, šminku su prvenstveno koristile prostitutke, a kraljica Viktorija je javno objavila da je šminka neprilična, vulgarna i prihvatljiva samo za glumce.[11]

Sredinom 20. vijeka, kozmetika se među ženama raširila u skoro svim industrijskim društvima širom svijeta.

 
Pudrijera iz Narodnog muzeja u Kruševcu

Kozmetika se koristi preko hiljadu godina. Korišćenje kozmetike je dovelo tokom godina i do negativnih strana, deformiteta, slijepila i čak smrti. Primjer toga je korišćenje cerusita (bijelog olova) da bi se prekrilo ženino lice, što se činilo tokom Renesanse, i slijepilo izazvano maskarom „Leš Lur“ (engl. Lash Lure) tokom ranih 1900-ih.

Vrste uredi

U kozmetiku spadaju kreme za zaštitu kože, losioni, puderi, parfemi i kolonjske vode, ruževi za usne, lakovi za nokte, kozmetika za oči i lice, kontaktna sočiva u boji, farbe za kosu, sprejevi i gelovi za kosu, dezodoransi, kupke, so i ulja za kupanje itd.

Podskup kozmetike, šminka, prvenstveno se odnosi na proizvode u boji koji su namijenjeni promjeni izgleda i obično ga koriste takođe žene.

Proizvodnja uredi

Proizvodnja kozmetike je trenutno pod dominacijom malog broja multinacionalnih kompanija nastalih početkom 20. vijeka, dok je distribucija i prodaja kozmetike raširena među velikim brojem raznih preduzeća.[12]

Zdravstveni uticaji uredi

Kozmetika je sve do 19. veka sadržala opasne sastojke, koji su često bili smrtonosni.[13]

U nekim proizvodima se nalaze sastojci na koje neke osobe mogu biti alergične.[14][15][16] Kozmetika je bila testirana na životinjama, a utvrđeno je da se nakon nedelju dana aktivnosti estrogena, aktiviraju ksenoestrogeni.[17]

Sastojci uredi

Razna organska i neorganska jedinjenja čine tipičnu kozmetiku. Tipična organska jedinjenja su modifikovana prirodna ulja i masti, kao i različiti agensi petrohemijskog porekla. Neorganska jedinjenja su obrađeni minerali kao što su oksidi gvožđa, talk i cink oksid. Oksidi cinka i gvožđa su klasifikovani kao pigmenti, odnosno boje koje nisu rastvorljive u rastvaračima. Kozmetičke kompanije postale su transparentnije u sastojcima svojih proizvoda jer su potrošači zainteresovani za formulu svojih proizvoda.[18]

Prirodni sastojci uredi

Ručno izrađeni i sertifikovani organski proizvodi postaju sve popularniji, zbog činjenice da određene hemikalije u nekim proizvodima za negu kože mogu biti štetne ako se apsorbuju kroz kožu. Proizvodi za koje se tvrdi da su organski trebalo bi u SAD da imaju sertifikat „USDA Organic“.[19] Jedan od najpopularnijih tradicionalnih kineskih lekova je gljiva Tremella fuciformis, koju žene u Kini i Japanu koriste kao kozmetički proizvod.[20]

Mineralni sastojci uredi

Termin „mineralna šminka” odnosi se na kategoriju šminke za lice, uključujući podlogu, senke za oči, rumenilo i bronzer, napravljene od rastresitih, suvih mineralnih pudera. Ovi prahovi se često mešaju sa emulzijama ulje-voda. Ruževi, tečni puderi i druga tečna kozmetika, kao i komprimovane šminke kao što su senke za oči i rumenilo u kompaktima, često se nazivaju mineralnom šminkom ako imaju iste primarne sastojke kao suve mineralne šminke. Tečne šminke moraju da sadrže konzervanse, a komprimovane šminke moraju da sadrže veziva, što suve mineralne šminke ne sadrže. Mineralna šminka obično ne sadrži sintetičke mirise, konzervanse, parabene, mineralno ulje i hemijske boje. Iz tog razloga, dermatolozi mogu smatrati da je mineralna šminka nežnija za kožu od šminke koja sadrži te sastojke.[21] Neki minerali su sedefasti ili biserni, dajući koži blistav ili iskričav izgled. Jedan primer je bizmut oksihlorid.[1]

Reference uredi

  1. ^ a b v Schneider, Günther; Gohla, Sven; Schreiber, Jörg; Kaden, Waltraud; Schönrock, Uwe; Schmidt-Lewerkühne, Hartmut; Kuschel, Annegret; Petsitis, Xenia; Pape, Wolfgang (2001). Skin Cosmetics. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons, Ltd. ISBN 978-3-527-30673-2. OCLC 910197915. doi:10.1002/14356007.a24_219. Arhivirano iz originala 21. 2. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-21. 
  2. ^ Liddell, Henry George and Scott, Robert. κοσμητικός Arhivirano 2020-08-03 na sajtu Wayback Machine in A Greek-English Lexicon
  3. ^ Liddell, Henry George and Scott, Robert. κόσμος Arhivirano 2020-11-01 na sajtu Wayback Machine in A Greek-English Lexicon
  4. ^ „Cosmetics and Your Health – FAQs”. Womenshealth.gov. novembar 2004. Arhivirano iz originala 2013-03-12. g. 
  5. ^ „Cosmetics Overview”. U.S. Food & Drug Administration. Arhivirano iz originala 30. 3. 2019. g. Pristupljeno 30. 3. 2019. 
  6. ^ „The History Of Make Up”. Arhivirano iz originala 14. 12. 2011. g. Pristupljeno 13. 7. 2011. 
  7. ^ Narada, Ty. „Ancient Cosmetics & Fragrance”. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  8. ^ Illes, Judith. „Arhivirana kopija”. the history of skincare. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 1. 4. 2017. 
  9. ^ Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in Ancient Greece, Oxford University Press, 1998
  10. ^ Bruno Burlando, Luisella Verotta, Laura Cornara, and Elisa Bottini-Massa, Herbal Principles in Cosmetics, CRC Press, 2010
  11. ^ Pallingston, J (1998). Lipstick: A Celebration of the World's Favorite Cosmetic. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-19914-2. 
  12. ^ „Cosmetic Industry”. Arhivirano iz originala 8. 9. 2010. g. Pristupljeno 4. 8. 2010. 
  13. ^ Grupa autora, „Ojačajte svoj imunosni sistem“. ISBN 978-953-223-038-3.
  14. ^ Frosch, PJ; Pilz B; Andersen, KE (1995). „Patch testing with fragrances: results of a multicenter study of the European Environmental and Contact Dermatitis Research Group with 48 frequently used constituents of perfumes”. Contact Derm. 33 (5): 333—42. PMID 8565489. doi:10.1111/j.1600-0536.1995.tb02048.x. 
  15. ^ Singer, Natasha. "Natural, Organic Beauty." New York Times. 1 Nov. 2007. 18 Mar. 2008
  16. ^ „Natural, Organic Beauty”. 
  17. ^ Byford JR, Shaw LE, Drew MG, Pope GS, Sauer MJ, Darbre PD (2002). „Oestrogenic activity of parabens in MCF7 human breast cancer cells”. J. Steroid Biochem. Mol. Biol. 80 (1): 49—60. PMID 11867263. doi:10.1016/S0960-0760(01)00174-1. 
  18. ^ Biron, Bethany. „Beauty has blown up to be a $532 billion industry — and analysts say that these 4 trends will make it even bigger”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-20. 
  19. ^ Singer, Natasha (2007-11-01). „Natural, Organic Beauty”. The New York Times. Arhivirano iz originala 2017-07-01. g. Pristupljeno 2017-02-21. 
  20. ^ Reshetnikov SV, Wasser SP, Duckman I, Tsukor K (2000). „Medicinal value of the genus Tremella Pers. (Heterobasidiomycetes) (review)”. International Journal of Medicinal Mushrooms. 2 (3): 345—67. doi:10.1615/IntJMedMushr.v2.i3.10. 
  21. ^ „The Lowdown on Mineral Makeup”. WebMD. str. 2. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 29. 10. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kozmetika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Козметика&oldid=27554707”