Википедија

Kola (piće)

Kola (engl. Cola) jeste zaslađeno, gazirano bezalkoholno piće sa ukusom vanilinim, cimetnim, citrusnim i drugim aromama. Većina sadrži kofein, koji je prvobitno poticao iz kola oraha, po kome je piće i dobilo ime, iako se sada koriste i drugi izvori. Kola je postala popularna širom svijeta nakon što je farmaceut Džon Pemberton izumio Koka-kolu 1886. godine.[3][4] Njegov nealkoholni recept inspirisan je koka vinom farmaceuta Anđela Marijanija, koje je izumio 1863. godine.[4][5]

Kola
Čaša kole sa kockama leda
TipGazirano piće
ProizvođačRazni
Zemlja porekla Sjedinjene Države
Uveden8. maj 1886. god.; pre 137 godina (1886-05-08),[1][2] kao Koka-kola
BojaKaramela (sa određenim izuzecima kao što su Zevija Kola i [Kola Román[
UkusKola (kola orasi, citrusi, cimet i vanila)

Većina današnjih kola sadrži karamelnu boju, zaslađene su šećerom i/ili visokofruktoznim kukuruznim sirupom. Sada se nalazi u više različitih brendova. Među njima, najpopularniji su Koka-kola i Pepsi.[6] Ove dvije kompanije se takmiče od devedesetih godina 19. vijeka, ali je njihovo suparništvo pojačano od osamdesetih godina 20. vijeka.[7][8]

Arome uredi

Primarne moderne arome u napitku kola su citrusna ulja (iz kore pomorandže, limete i limuna), cimet, vanila i kisela aroma.[9][10] Proizvođači kola napitaka dodaju arome u tragovima kako bi stvorili prepoznatljiv ukus za svaki brend. Arome u tragovima mogu uključivati širok spektar sastojaka, kao što su začini poput muškatnog oraščića ili korijandera. Kiselost često obezbeđuje fosforna kiselina, ponekad praćena limunskom ili drugim izolovanim kiselinama. Koka-kolin recept se čuva kao poslovna tajna kompanije.

Mnoštvo različitih zaslađivača se može koristiti u koli, često pod uticajem lokalne poljoprivredne politike. Visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS) se predominantno koristi u Sjedinjenim Državama i Kanadi zbog niže cene kukuruza koji subvencioniše vlada. U Evropi, međutim, HFCS podleže proizvodnim kvotama dizajniranim da podstaknu proizvodnju šećera; šećer se stoga prvenstveno koristi za zaslađivanje gaziranih pića.[11] Pored toga, može se koristiti stevija ili veštački zaslađivač; kole „bez šećera” ili „dijetalne” obično sadrže samo veštačke zaslađivače.

U Japanu postoji rastuća zanatska industrija kole, sa malim lokalnim proizvodnim metodama i veoma jedinstvenim receptima kole koji koriste voće, bilje i začine lokalnog porekla.[12]

Čista kola uredi

Tokom 1940-ih, Koka-kola je proizvodila Belu kolu na zahtev maršala Sovjetskog Saveza Georgija Žukova.[13][14]

Čiste kole ponovo su se proizvodile tokom čiste pomame ranih 1990-ih. Brendovi su uključivali Kristal Pepsi, Tab Klir i 7 Ap Ajs Kola. Kristal Pepsi je više puta ponovo uveden tokom 2010-ih.

U Danskoj je popularnu prozirnu kolu napravila Zadruga FDB 1976. Posebno je bila poznata po tome što je bila „Hipi kola” zbog fokusa na štetne efekte koje aditiv za boje može imati na decu i bojkota multinacionalnih brendova. Inspirisana je kampanjom o štetnim aditivima u Danskoj od strane ekološke organizacije NOAH, nezavisnog danskog odeljenja Prijatelja Zemlje. Ovo je praćeno raznim gaziranim pićima bez veštačkih boja.[15] Danas je mnogo organskih kola dostupno u Danskoj, ali iz nostalgičnih razloga, bistra kola je i dalje u određenom stepenu zadržala svoju popularnost.[16]

U junu 2018. Koka-kola je predstavila čistu Koka-kolu u Japanu.[17][18][19]

Uticaji na zdravlje uredi

Jedna studija iz 2007. pokazala je da je konzumacija kola, kako onih sa prirodnim zaslađivačima tako i onih sa veštačkim zaslađivačima, povezana sa povećanim rizikom od hronične bolesti bubrega. Smatralo se da je mogući uzrok fosforna kiselina koja se koristi u kolu.[20]

Jedna studija iz 2005. godine pokazala je da su soda i zaslađena pića glavni izvor kalorija u američkoj ishrani i da je kod onih koji piju više zaslađenih pića stopa gojaznosti bila veća.[21] Većina nutricionista savetuje da koka-kola i druga bezalkoholna pića mogu biti štetna ako se konzumiraju prekomerno, posebno za malu decu čija se konzumacija bezalkoholnih pića nadmeće sa uravnoteženom ishranom, a ne nadopunjuje je. Studije su pokazale da redovni korisnici bezalkoholnih pića imaju manji unos kalcijuma, magnezijuma, vitamina C, riboflavina i vitamina A.[22]

Ovo piće je takođe izazvalo kritike zbog upotrebe kofeina, koji može da izazove fizičku zavisnost (zavisnost od kofeina),[23] i može da smanji kvalitet sna.[24] Pokazana je veza između dugotrajnog redovnog unosa kole i osteoporoze kod starijih žena (ali ne i muškaraca).[25] Smatralo se da je to zbog prisustva fosforne kiseline, a utvrđeno je da je rizik za žene veći kod zašećerenih i kofeinskih kola nego kod dijetetskih i bezkofeinskih varijanti, pri čemu je veći unos kole u korelaciji sa nižom gustinom kostiju.

Mnoga bezalkoholna pića u Severnoj Americi su zaslađena uglavnom ili u potpunosti kukuruznim sirupom sa visokim sadržajem fruktoze, a ne šećerom. Neki nutricionisti upozoravaju na konzumaciju kukuruznog sirupa jer može pogoršati gojaznost i dijabetes tipa 2 više od šećera od šećerne trske.[26]

Reference uredi

  1. ^ „The 132nd Anniversary of the Day Soda Pop Was Invented - the Happy Daze Blog takes an amusing look at wacky holidays, weird holidays, and happy holidays found in every month, and tells how to celebrate them”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 3. 12. 2018. 
  2. ^ „History of Coca-Cola · InterExchange”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  3. ^ „The 133rd Anniversary of the Day Soda Pop Was Invented - The Happy Daze Blog takes an amusing look at wacky holidays, weird holidays, and happy holidays found in every month, and tells how to celebrate them.”. Happy Daze Blog (na jeziku: engleski). 1. 5. 2017. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  4. ^ a b „Coca Wine”. www.cocaine.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  5. ^ 최재원 (april 2015). „코카콜라의 스토리텔링을 통한 감성마케팅 응용”. 마케팅 (na jeziku: korejski). 49 (4): 19—28. Arhivirano iz originala 2019-11-06. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  6. ^ 김덕호 (novembar 2002). „2차 세계대전과 코카콜라의 전지구화(Globalization)”. 미국사연구 (na jeziku: korejski). 16: 219—249. Arhivirano iz originala 2020-08-27. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  7. ^ Kim Bhasin (1. 1. 2013). „COKE VS. PEPSI: The Story Behind The Neverending 'Cola Wars'”. Business Insider. Arhivirano iz originala 26. 10. 2015. g. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  8. ^ „1975: Cola wars heat up with launch of Pepsi Challenge”. The Drum (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2020-11-27. g. Pristupljeno 2020-08-29. 
  9. ^ DeNeefe, Janet (13. 3. 2008). „The Exotic Romance of Tamarind”. The Jakarta Post. Arhivirano iz originala 11. 7. 2021. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  10. ^ „Cola 2”. Sparror.cubecinema.com. Arhivirano iz originala 13. 2. 2021. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  11. ^ M. Ataman Aksoy; John C. Beghin, ur. (2005). „Sugar Policies: An Opportunity for Change”. Global Agricultural Trade and Developing Countries. World Bank Publications. str. 329. ISBN 0-8213-5863-4. 
  12. ^ Wallin, Lisa "Japanese Craft Cola is the Beverage You Didn’t Know You Needed Arhivirano 2021-11-26 na sajtu Wayback Machine", Japanese Food Guide
  13. ^ 김덕호 (maj 2005). „냉전 초기 코카콜라와 미국 문화산업의 세계화”. 미국사연구 (na jeziku: korejski). 21: 105—140. Arhivirano iz originala 2020-08-27. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  14. ^ Braswell, Sean (23. 4. 2015). „Coke made especially for a communist”. Ozy. Arhivirano iz originala 5. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 5. 2018. 
  15. ^ Samvirke. „Samvirke - Rød sodavand - uden farve!”. classic.samvirke.dk. Arhivirano iz originala 24. 2. 2021. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  16. ^ „Husker du? Kult-colaen vender endelig tilbage”. BT (na jeziku: Danish). 8. 11. 2016. Arhivirano iz originala 2016-11-09. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  17. ^ 김덕호 (novembar 2006). „미국화인가 세계화인가 :코카콜라를 통해서 본 글로벌리즘”. 미국사연구 (na jeziku: korejski). 24: 171—206. Arhivirano iz originala 2021-11-26. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  18. ^ „Coca-Cola Clear launches in Japan”. beveragedaily.com. Arhivirano iz originala 2020-08-14. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  19. ^ „Coca-Cola Pulls a Pepsi and Launches Clear Coke”. esquire. 6. 6. 2018. Arhivirano iz originala 2018-06-08. g. Pristupljeno 14. 9. 2018. 
  20. ^ Tina M. Saldana; Olga Basso; Rebecca Darden; Dale P. Sandler (2007). „Carbonated beverages and chronic kidney disease”. Epidemiology. 18 (4): 501—6. PMC 3433753  . PMID 17525693. doi:10.1097/EDE.0b013e3180646338. 
  21. ^ „Preliminary Data Suggest That Soda And Sweet Drinks Are The Main Source Of Calories In American Diet”. Sciencedaily.com. 27. 5. 2005. Arhivirano iz originala 9. 3. 2021. g. Pristupljeno 2. 7. 2011. 
  22. ^ Jacobson, Michael F. (2005). "Liquid Candy: How Soft Drinks are Harming Americans' Health", pp. 5–6. Center for Science in the Public Interest. Retrieved October 13, 2010.
  23. ^ Center for Science in the Public Interest (1997). "Label Caffeine Content of Foods, Scientists Tell FDA." Retrieved June 10, 2005. Arhivirano jul 24, 2014 na sajtu Wayback Machine
  24. ^ O’Callaghan, Frances; Muurlink, Olav; Reid, Natasha (2018-12-07). „Effects of caffeine on sleep quality and daytime functioning”. Risk Management and Healthcare Policy. 11: 263—271. ISSN 1179-1594. PMC 6292246  . PMID 30573997. doi:10.2147/RMHP.S156404. 
  25. ^ Tucker KL, Morita K, Qiao N, Hannan MT, Cupples LA, Kiel DP (1. 10. 2006). „Colas, but not other carbonated beverages, are associated with low bone mineral density in older women: The Framingham Osteoporosis Study”. American Journal of Clinical Nutrition. 84 (4): 936—942. PMID 17023723. doi:10.1093/ajcn/84.4.936  . 
  26. ^ "Single food ingredient the cause of obesity ? New study has industry up in arms" Arhivirano 2008-05-08 na sajtu Wayback Machine. (April 26, 2004). FoodNavigator.com. Retrieved February 27, 2007.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Kola na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кола_(пиће)&oldid=27675568”