Википедија

Koledž

Koledž (lat. collegium) je obrazovna ustanova karakteristička za anglosaksonske zemlje.

Korpus Kristi koledž, jedan od konstitutivnih koledža Univerziteta Kembridž u Engleskoj.
Vilijams koledž u Vilijamstaunu, Masačusets, jedan od najstarijih koledža liberalnih umetnosti u Sjedinjenim Državama.
Sejnejoki koledž u Sejnejokiju, Južna Ostrobotnija, Finska, u maju 2018.
Panorama koledža Vinčester.

Često su to samostalne ustanove, ali mogu biti i u sastavu univerziteta.[1] Mogu biti u srednjoškolske ustanove (slične gimnazijama), i takve ustanove se nalaze po Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi.[2] Primjeri su engleski koledži Vinčester i Iton koji datiraju još iz 14. vijeka.[1] Koledži mogu biti i pojedina univerzitetska odjeljenja, u kojima studenti stanuju i uče.[2]

Američki koledži su većinom visoke škole, koje školuju polaznike od 17 do 21 godine.[3][2]

Etimologija uredi

 
„Crveni siminar“, zgrada koledža prikazana na grbu Nuka,[4] glavnog grada Grenlanda.

Reč „koledž“ potiče od latinskog glagola lego, legere, legi, lectum, „sakupiti, skupiti, pokupiti“, plus predlog cum, „sa“,[5] što znači „zajedno odabrani“. Stoga, „kolege“ su doslovno „osobe koje su odabrane da rade zajedno“. U starom Rimu kolegijum je bio „telo, ceh, korporacija ujedinjena u saradništvu; magistrata, pretora, tribuni, sveštenici, proroci; politički klub ili trgovački ceh“.[6] Koledž je bio oblik korporacije ili korporativnog tela, veštačko pravno lice (telo/korpus) sa sopstvenim pravnim subjektom, sa sposobnošću da sklapa pravne ugovore, da tuži i da bude tužen. U srednjovekovnoj Engleskoj postojali su koledži sveštenika, na primer u kapelama crkvenih hramova; moderni preživeli primeri uključuju Kraljevski koledž hirurga u Engleskoj (prvobitno Hirurški ceh grada Londona), Vojni koledž u Londonu (telo heraldika koje sprovodi heraldičko pravo), izborni koledž (za biranje predstavnika) itd, sve grupe lica „zajednički izabranih” za obavljanje određene funkcije, koje imenuje monarh, osnivač ili druga osoba na vlasti. Što se tiče modernog „obrazovnog koledža“, to je bilo telo stvoreno za tu svrhu, na primer Iton koledž je osnovan 1440. godine patentom kralja Henrija VI za osnivanje koledža stipendista, sveštenika, činovnika, pevača, siromašnih učenika i starih siromašnih ljudi, sa jednim gospodarom ili guvernerom, čija će dužnost biti da podučava ove učenjake i sve druge koji mogu da dođu iz bilo kog dela Engleske u poznavanju pisma, a posebno gramatike, bez plaćanja.[7]

Pregled uredi

Više obrazovanje uredi

 
Kraljevski koledž u Londonu, osnovan Kraljevskom poveljom 1829. godine, jedan je od osnivača Univerziteta u Londonu.

U okviru visokog obrazovanja, termin se može koristiti za označavanje:[8]

Dalje obrazovanje uredi

Glavni članak: Šesti oblik koledža

Šesti oblik koledža ili koledž daljeg obrazovanja je obrazovna institucija u Engleskoj, Velsu, Severnoj Irskoj, Belizu, na Karibima, Malti, Norveškoj, Bruneju ili Južnoj Africi, između ostalih, gde učenici starosti od 16 do 19 godina obično uče za naprednu školu - nivo kvalifikacije, kao što su A-nivoi, BTEC, HND ili njegov ekvivalent i Diploma međunarodne mature, ili kvalifikacije na nivou škole kao što je GCSE. U Singapuru i Indiji ovo je poznato kao juniorski koledž. Opštinska uprava grada Pariza koristi frazu „šesti oblik koledža“ kao engleski naziv za licej.[9]

Srednje obrazovanje uredi

 
Škotski koledž, Melburn, nezavisna srednja škola u Australiji.

U brojnim kanadskim gradovima, mnoge srednje škole koje vodi vlada nazivaju se „kolegijati“ ili „kolegijalni instituti“ (C.I.), što je komplikovan oblik reči „koledž“ koji izbegava uobičajenu konotaciju „post-srednje škole“. To je zato što su se ove srednje škole tradicionalno fokusirale na akademske, a ne na stručne predmete i nivoe sposobnosti (na primer, fakulteti su nudili latinski jezik, dok su stručne škole nudile tehničke kurseve). Neke privatne srednje škole (kao što su Gornjekanadski koledž, Vankuverski koledž) ipak biraju da koriste reč „koledž“ u svojim nazivima.[10] Neke srednje škole u drugim delovima zemlje, posebno one u okviru zasebnog školskog sistema, takođe ponekad koriste reč „koledž“ ili „kolegijat“ u svojim nazivima.[11]

U Holandiji, „koledž” je ekvivalentan HBO (visoko profesionalno obrazovanje). Orijentisan je na stručno usavršavanje sa jasnim pogledom na zanimanje, za razliku od univerziteta koji su naučno orijentisani.[12]

Koledž po državi uredi

Ujedinjeno Kraljevstvo uredi

 
Birkbek, Londonski univerzitet

Srednje obrazovanje i dalje obrazovanje uredi

Fakulteti za dalje obrazovanje (FE) i šesti oblik koledža su institucije koje pružaju dalje obrazovanje studentima starijim od 16 godina. Neki od njih takođe pružaju kurseve visokog obrazovanja (vidi ispod).[13] U kontekstu srednjeg obrazovanja, 'koledž' se koristi u nazivima nekih privatnih škola, npr. Iton koledž i Vinčester koledž.

Više obrazovanje uredi

Vidi još: Koledži u okviru univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu, Rezidencijalni koledž i Univerzitetski koledž § Ujedinjeno Kraljevstvo

U visokom obrazovanju, koledž je obično pružalac usluga koji nema status univerziteta, iako se može odnositi i na sastavni deo kolegijalnog ili saveznog univerziteta ili na grupu akademskih fakulteta ili odeljenja u okviru univerziteta. Tradicionalno, razlika između koledža i univerziteta je bila da koledži ne dodeljuju diplome dok univerziteti dodeljuju, ali to više nije slučaj sa NCG-om koji je dobio ovlašćenja za dodelu diploma (isto kao i neki univerziteti) u ime svojih koledža,[14] i mnogi koledži Univerziteta u Londonu imaju puna ovlašćenja za dodelu diploma i zapravo su univerziteti. Većina koledža, međutim, nema sopstvena ovlašćenja za dodelu diploma i nastavljaju da nude kurseve visokog obrazovanja koje su potvrdili univerziteti ili druge institucije koje mogu dodeliti diplome.

U Engleskoj, prema podacima iz avgusta 2016, preko 60% visokoškolskih ustanova koje direktno finansira HEFCE (208/340) su koledži šestog oblika ili daljeg obrazovanja, koji se često nazivaju koledži daljeg i visokog obrazovanja, zajedno sa 17 koledža Univerziteta u Londonu, jedan univerzitetski koledž, 100 univerziteta i 14 drugih provajdera (od kojih šest koristi 'koledž' u svom nazivu). Sve u svemu, to znači da su više od dve trećine pružalaca visokog obrazovanja koje podržava država u Engleskoj koledži nekog oblika.[15][16] Mnogi privatni provajderi nazivaju se i fakultetima, npr. Novi koledž humanističkih nauka i Koledž Svetog Patrika u Londonu.

Koledži u okviru univerziteta se veoma razlikuju u svojim odgovornostima. Veliki koledži Univerziteta u Londonu su zapravo univerziteti sami po sebi; koledži na nekim univerzitetima, uključujući one Univerziteta umetnosti u Londonu i manje koledže Univerziteta u Londonu, vode sopstvene kurseve, ali ne dodeljuju diplome; oni na Univerzitetu Rohampton obezbeđuju smeštaj i pastoralnu brigu, kao i izvođenje nastave na univerzitetskim kursevima; oni na Oksfordu i Kembridžu izvode predavanja na univerzitetskim kursevima, kao i obezbeđivanje smeštaja; a oni u Daramu, Kentu, Lankasteru i Jorku pružaju smeštaj, ali obično ne učestvuju u formalnoj nastavi. Pravni status ovih koledža takođe varira u velikoj meri, pri čemu su fakulteti Univerziteta u Londonu nezavisne korporacije i priznata tela, koledži u Oksbridžu, koledži Univerziteta Hajlands i Islands (UHI) i neki koledži u Daramu su nezavisne korporacije i tela na listi, većina Daram koledža su u vlasništvu univerziteta, ali su još uvek navedeni kao akademska tela, dok oni drugih univerzitetskih univerziteta koji nemaju formalno priznanje. Pri podnošenju aplikacija za dodiplomske kurseve preko UCAS-a, koledži Univerziteta u Londonu se tretiraju kao nezavisni pružaoci usluga, fakulteti u Oksfordu, Kembridžu, Daramu i UHI se tretiraju kao lokacije u okviru univerziteta koje se mogu izabrati navođenjem „koda kampusa“ pored odabira univerziteta, i koledži drugih univerziteta nisu priznati.[17][18][19][20][21]

UHI i Univerzitet u Velsu Triniti Sejnt David (UWTSD) uključuju fakultete za dalje obrazovanje. Međutim, dok UHI koledži integrišu pružanje FE i HE, UWTSD održava razdvajanje između univerzitetskih kampusa (Lampeter, Karmarten i Svonsi) i dva koledža (Koledž ser Gar i Koledž Keredigion; napomena coleg je velški za koledž), koji iako deo iste grupe se tretiraju kao zasebne institucije, a ne kao fakulteti u okviru univerziteta.[22][23]

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b „College” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 23. 03. 2015. 
  2. ^ a b v „koledž” (na jeziku: hrvatski). Hrvatski jezički portal - Novi liber. Arhivirano iz originala 21. 03. 2015. g. Pristupljeno 23. 03. 2015. 
  3. ^ „Everything You Need to Know About Community Colleges: FAQ”. Arhivirano iz originala 28. 10. 2021. g. Pristupljeno 28. 10. 2021. 
  4. ^ „Nuuk - Arms (crest) of Nuuk”. www.heraldry-wiki.com. Arhivirano iz originala 7. 9. 2021. g. Pristupljeno 7. 1. 2022. 
  5. ^ Cassell's Latin Dictionary, Marchant, J.R.V, & Charles, Joseph F., (Eds.), Revised Edition, 1928: lego; colligo
  6. ^ Cassell's Latin Dictionary, Marchant, J.R.V, & Charles, Joseph F., (Eds.), Revised Edition, 1928, p.107
  7. ^ Cust, Lionel (7. 1. 1899). „A history of Eton college”. London : Duckworth — preko Internet Archive. 
  8. ^ „college noun (EDUCATION)”. Cambridge Dictionary Online. Arhivirano iz originala 4. 9. 2011. g. 
  9. ^ „Children & families”. City of Paris. Arhivirano iz originala 2012-09-05. g. Pristupljeno 20. 7. 2010. 
  10. ^ Private Elementary and Secondary Schools Arhivirano 9 januar 2009 na sajtu Wayback Machine search form on the Ministry of Education of Ontario web site—enter "college" in the "name contains" field and check the "secondary" checkbox
  11. ^ Find a School or School Board Arhivirano 8 septembar 2009 na sajtu Wayback Machine search form on the Ministry of Education of Ontario web site—click "Secondary" and "Separate"
  12. ^ „What's the difference between HBO and WO?”. TU Delft. Arhivirano iz originala 28. 7. 2020. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  13. ^ „Further education – Colleges and other institutions”. Education UK. British Council. Arhivirano iz originala 19. 1. 2017. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  14. ^ Keiran Southern (29. 6. 2016). „Newcastle education group to become first in the country to award its own degree courses”. ChronicleLive. Arhivirano iz originala 18. 9. 2016. g. 
  15. ^ „Overview”. Register of HE providers. HEFCE. Arhivirano iz originala 3. 9. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  16. ^ „Get the data”. Register of HE providers. HEFCE. Arhivirano iz originala 11. 9. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  17. ^ „Search courses”. UCAS. Arhivirano iz originala 26. 8. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  18. ^ R. J. O'Hara (20. 12. 2004). „The Collegiate System at the University of Durham”. The Collegiate Way. Arhivirano iz originala 6. 10. 2006. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  19. ^ „The Education (Listed Bodies) (England) Order 2013”. Legislation.gov.uk. 27. 11. 2013. Arhivirano iz originala 31. 7. 2015. g. 
  20. ^ „The Education (Recognised Bodies) (England) Order 2013”. Legislation.gov.uk. 27. 11. 2013. Arhivirano iz originala 31. 8. 2016. g. 
  21. ^ „List of institution and campus codes”. UCAS. Arhivirano iz originala (XLS) 19. 9. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  22. ^ „About UHI”. University of the Highlands and Islands. Arhivirano iz originala 20. 9. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 
  23. ^ „UWTSD Group”. University of Wales Trinity Saint David. Arhivirano iz originala 19. 9. 2016. g. Pristupljeno 28. 8. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

 
Koledž na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колеџ&oldid=25359744”