Kolin Makloren (engl. Colin Maclaurin, februar 169814. jun 1746) bio je škotski matematičar.

Kolin Makloren
Lični podaci
Datum rođenjafebruar 1698.
Mesto rođenjaKilmadan, Argajl, Škotska
Datum smrti14. jun 1746.(1746-06-14) (48 god.)
Mesto smrtiEdinburg, Velika Britanija
ObrazovanjeUniverzitet u Glazgovu
Naučni rad
PoljeMatematika

Rođen je u Kilmadanu u Argajlu. Njegov otac, prečasni Džon Makloren, bio je sveštenik Glenderula i autor irske verzije Psalama. Kolin je izgubio oca još dok je bio dete, a majku pre nego što je napunio devet godina, pa ga je obrazovao ujak, prečasni Danijel Makloren, sveštenik Kilfinana. Upisao je Univerzitet u Glazgovu kada je imao 11 godina, što tada nije bilo neuobičajeno; ali diplomiranje uspešnom odbranom teze na temu Moć gravitacije sa 14 godina jeste bilo neuobičajeno. Nakon diplomiranja, ostao je u Glazgovu da studira bogosloviju jedno vreme, a 1717. godine, sa 19 godina, nakon takmičenja koje je trajalo deset dana, izabran je za profesora matematike na Mariskal koledžu pri Univerzitetu u Aberdinu.

Tokom odmora 1719. i 1721. godine, otišao je u London, gde se upoznao sa ser Isakom Njutnom, dr Houdlijem, dr Semjuelom Klarkom, Martinom Fouksom i ostalim značajnim misliocima i primljen je u Kraljevsko društvo.

Godine 1722, pošto je našao kompetentnu osobu da ga menja u Aberdinu na određeno vreme, otputovao je u kontinentalni deo Evrope kao tutor Džordža Hjuma, sina Aleksandra Hjuma, drugog erla Marčmonta. Tokom njihovog boravka u Loreni, napisao je esej Sudar tela, koji mu je doneo nagradu Kraljevske akademija nauka 1724. godine. Po smrti svog učenika u Monpeljeu, vratio se u Aberdin.

Godine 1725, postao je zamenik profesora matematike u Edinburgu, Džejmsa Gregorija (brata Dejvida Gregorija i nećaka poznatijeg Džejmsa Gregorija), prema preporukama Isaka Njutna. Njutn je toliko bio impresioniran njegovim radom, da je ponudio da on isplaćuje Maklorenovu platu. 3. novembra te godine, Makloren je došao na Gregorijevo mesto. Maklorenu se pripisuje podizanje uspostavljanje reputacije tog univerziteta kao škole nauke.

Prve članove Maklorenovog reda za neke trigonometrijske funkcije dao je Madhava iz Sangamagrame u 14. veku u Indiji. Red je takođe razvio i objavio Džejms Gregori, ali Makloren nije bio svestan toga i objavio ga je u Methodus incrementorum directa et inversa. Nezavisno od Ojlera, otkrio je "Ojler-Maklorenovu formulu".

Godine 1733, oženio se sa En Stjuart, ćerkom Voltera Stjuarta, visoki krunskog službenika za Škotsku, sa kojom je imao sedmoro dece.

Aktivno se suprotstavljao Jakobitska pobuna iz 1745. godine i nadzirao je operacije potrebne za odbranu Edinburga od gorštačke vojske, ali po njihovom ulasku u grad, morao je da pobegne u Jork, jer ga je nadbiskup Jorka pozvao da živi sa njim.

Na putu ka jugu, pao je sa svog konja, a umor, zabrinutost i hladnoća kojoj je tada bio izložen, prouzrokovale su da dobije vodenu bolest. Vratio se u Edinburg nakon što su jakobiti otišli južno, ali je umro ubrzo po povratku.

Sahranjen je u Grejfrajars Kerkjardu, u Edinburgu.

Neka od njegovih dela uključuju:

  • Geometria Organica - 1720.
  • De Linearum Geometricarum Proprietatibus - 1720.
  • Treatise on Fluxions - 1742. (763 strane u dva toma. Prvi sistematski prikaz Njutnovih metoda.)
  • Treatise on Algebra - 1748 (dve godine po smrti.)
  • Account of Newton's Discoveries - nedovršena i objavljena 1750. ili 1748. godine (izvori se razlikuju.)

Reference

uredi
  • Anderson, Vilijam, Škotska nacija, Edinburg, 1867, tom VII, str. 37.

Izvori

uredi