Konzumerizam
Konzumerizam je pojam kojim se opisuje stav prema kojem sreća nekog pojedinca zavisi od konzumacije dobara i usluga[1], odnosno posedovanju materijalnih dobara. Odnosi se na preteranu težnju za posedovanjem i kupovinom stvari.
U ekonomiji, konzumerizam predstavlja ekonomske politike, kojima je cilj podstaknuti potrošnju, odnosno stav prema kojem slobodan izbor potrošača treba diktirati ekonomsku strukturu društva.
Konzumerizam je takođe organizovani pokret građana i vladinih agencija sa ciljem zaštite potrošača, unapređenja prava i snage potrošača u odnosu prema prodavačima. Ralf Nejder je dao najveći doprinos razvoju konzumerizma kao pokreta zaštite potrošača.
Uspon konzumerizma počeo je početkom 1960-ih u SAD, a vrhunac je imao pre ekonomske krize u prvoj polovini dvadesetog veka. Glavna mesta konzumerizma su trgovački centri. Proizvođači dobara teže da podstaknu povećanu kupovinu korištenjem marketinga, reklamiranjem proizvoda, u čemu veliku ulogu imaju mediji. Uspeh konzumerizma temelji se na uverenju da roba daje značenje pojedincima i njihovim ulogama u društvu. Globalizacija je pospešila razvoj konzumerizma, koji je doprineo većoj konkurenciji, kvalitetu i ponudi proizvoda, ali i dehumanizaciji društva. Mnoge stvari koje ljudi kupuju služe kao veštački oblik sigurnosti, te mnogi svoju vrednost vežu uz stvari koje kupuju. Rast bruto društvenog proizvoda nameće se kao glavno merilo ekonomskog stanja neke zemlje, pa se na sve načine nastoji podstaći potrošnja, a time potrošački mentalitet, konzumistička filozofija, kao način života koji se zadovoljava gomilanjem nepotrebnih materijalnih dobara.
Endi Vorhol javno je slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture (Merilin Monro ili Elvisa Preslija).
Posledice potrošačkog društva uredi
Kao posledica rasta potrošnje i potrošačkog društva, javlja se veliki broj ekoloških problema koji utiču na održivi razvoj zajednice. Najvažniji ekološki problemi su promena klime, nedostatak i zagađenje vode, zagađenje vazduha, stvaranje deponija smeća, preterana upotreba hemikalija, migracija ka gradovima, rasipanje energije.[2]
Reference uredi
- ^ „Šta znači konzumerizam”. staznaci.com. Pristupljeno 20. 7. 2018.
- ^ „Karakteristike i posledice potrošačkog društva” (PDF). Pristupljeno 20. 7. 2018.