Konstantina (carica)

Konstanina (oko 560 – oko 605) je bila vizantijska carica, supruga cara Mavrikija. Bila je ćerka Tiberija II Konstantina i Ino Anastasije. Identitet njenih roditelja beleže Teofilakt Simokata, Pavle Đakon i Jovan od Biklara. Gruzijska hronika identifikuje Konstantinu kao ćerku Hozroja II.[1] Međutim, kako je ova hronika sastavljena tokom 13. veka, verovatno sadrži pogrešan podatak.[2] Drugi kasniji izvori pominju je kao majku Marije, Hozrojeve supruge.

Konstantina
Redak bakarni folis iz Hersona koji prikazuje Mavrikija, Konstantinu i njihovog najstarijeg sina Teodosija.
Lični podaci
Puno imeKonstantina
Datum rođenjaoko 560.
Mesto rođenjaCarigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrti605/606
Mesto smrtiCarigrad, Vizantijsko carstvo
GrobManasatir Svetog Mama
Porodica
SupružnikMavrikije
Potomstvodevetoro dece (vidi dole), uključujući i Teodosija
RoditeljiTiberije II Konstantin
Ino Anastasija
DinastijaJustinijanova dinastija
Vizantijska carica
Period582-602
PrethodnikIno Anastasija
NaslednikLeontija

Biografija

uredi

Detinjstvo i mladost

uredi

Konstantinin otac Tiberije bio je Komes Ekskubitorum (komandant Ekskubitora) pod Justinom I. Justin je, po nekim izvorima, patio od privremenih napada ludila i nije bio u stanju da izvršava dužnosti, već nakon pada Dare u ruke Hozroja I, vladara Sasanidske države novembra 573. godine.[3] Prema Grguru Turskom, rukovođenje državom preuzela je Sofija, nećaka Teodore i Justina II. Evagrije Sholastik beleži da je Sofija uspela sama zaključiti trogodišnje primirje sa Hozrojem.[4] Međutim, kao regentkinji su joj bile potrebne pristalice, te je izabrala Tiberija za svog saradnika i savladara.[3] Prema hronici Teofana Ispovednika, Tiberije je imenovan cezarom 7. decembra 574. godine. Justin ga je usvojio, te je Tiberije postao naslednik vizantijskog prestola. Tada se Ino Anastasija javlja kao cezarica i druga po značaju žena Vizantijskog carstva.[3] Konstantina i njena sestra Harito postaju članovi carske porodice. [5]

Crkvena istorija Jovana Efeskog i hronika Teofana Ispovednika smatraju da je Sofija nameravala da se uda za Tiberija.[4] Njegovu trenutnu ženu je zbog toga pokušavala da potisne. Ino i njene ćerke nisu smele da uđu u Veliku carigradsku palatu, već su umesto tamo boravile u palati Hormizda, rezidenciji Justinijana I, pre nego što je stupio na presto. Prema Jovanu Efeskom, Tiberije im se pridruživao svako veče i svako jutro se vraćao u Veliki dvor. Sofija je takođe odbila da Konstantinu i njenu majku pusti na dvor. Ino je na kraju napustila Carigrad i otišla u Dafnudijum, svoju prethodnu rezidenciju. Prema Jovanu Efeskom, Tiberije je napustio Carigrad, kako bi posetio Ino, kada joj je pozlilo.[5] Pretpostavlja se da je Ino povela i svoje ćerke, kada je otišla iz Carigrada.

Carska ćerka

uredi

Septembra 578. godine Justin je imenovao Tiberija za svog savladara. Justin je umro 5. oktobra iste godine, te je Tiberije tako postao jedini car. Prema Jovanu Efeskom, Sofija je poslala patrijarha Evtihija Carigradskog kod novog cara. Patrijarh je imao zadatak da ubedi Tiberija da se razvede od Ino. Sofija je nudila kako svoju, tako i ruku svoje odrasle ćerke Arabije novom caru. Tiberije je odbio.[5] Tiberije se bojao za sigurnost svoje žene i ćerki. Jovan Efeski piše da su tri žene tajno prokrijumčarene u Carigrad brodom, kasno u noć. Ino je na javnoj ceremoniji proglašena caricom i dobila je titulu avguste. Sofija je takođe zadržala titulu carice i nastavila da drži deo palate za sebe. Konstantina je postala jedna od dve carske kćeri. Vladavina njenog oca kao cara bila je relativno kratka. Tiberije se 582. godine razboleo, što je otvorilo pitanje naslednika prestola. Sofija je uticala da se na presto dovede Mavrikije, general koji je ostvario niz pobeda nad Hormizdom IV, sinom i naslednikom Hozroja I. Prema Grguru Turskom, Sofija je planirala da se uda za novog izabranika. [4]

 
Vizantijsko carstvo oko 600. godine

Jovan Efeski i Grgur Turski predstavljaju zaključenje braka Konstantine i Harite kao Tiberijev manevar da osujeti Sofijine planove da udajom sebi obezbedi vlast. Konstantina je 5. avgusta 582. godine verena za Mavrikija, a Harito za Germana. Obojica su imenovani cezarima i postali su naslednici vizantijskog prestola. German je bio patricij i guverner provincije Afrike. Neki ga identifikuju sa posmrtnim sinom Germana Justina i Matasvetnte, koga spominje Jordanes. Matasunta je bila ćerka Amalasunte i Eutarike. Eutanika je, po Jordanesu, bila ćerka Veterikusa, unuka Berimuda i praunuka Tosidmunda.[6][7] Istorijska nauka danas prihvata stav da je Tiberije nameravao da svoja dva zeta postavi za savladare i naslednike. Moguće je da bi im dodelio i zemlje na upravu.[7] Ukoliko je bilo takvih planova, oni se nikada nisu ostvarili. Prema Jovanu Nikijevu, German je bio Tiberijev kandidat za naslednika, ali je odbio zbog svoje skromnosti.[8]

Tiberije je 13. avgusta već bio na samrtničkoj postelji, a civilni, vojni i crkveni dostojanstvenici čekali su imenovanje njegovog naslednika. Tiberije je navodno pripremio i govor povodom tog pitanja, ali je bio previše slab da bi ga održao. Pročitao ga je Quaestor sacri palatii. Tiberije je u govoru proglasio Mavrikija avgustom i jedinim naslednikom prestola. Tiberije je već sledećeg dana umro, a Mavrikije je postao jedini vizantijski car. Konstantina je ostala njegova verenica. Brak Konstantine i Mavrikija zaključen je na jesen 582. godine. Ceremoniju je obavio patrijarh Jovan IV. Detaljno ju je opisao Teofilakt Simokata. Konstantina je proglašena avgustom, dok su Sofija i Anastasija zadržale istu titulu. Jovan Efeski spominje tri avguste koje su istovremeno boravile u Velikoj palati.[4] Ino Anastasija je prva od njih tri umrla. Teofana je umrla 593. godine. Čini se da je Konstantina bila u boljim odnosima sa Sofijom nego njena majka. Teofan beleži da su zajedno poklonile dragocenu krunu kao poklon za Uskrs caru Mavrikiju 601. godine. Mavrikije je prihvatio njihov dar, ali je ubrzo potom naredio da se obesi nad oltarom Aja Sofije, kao svoj dar crkvi. To je uvredilo obe avguste i prouzrokovalo razdor u braku.[9]

Svrgavanje

uredi

Mavrikije, Konstantina i njihova deca su 22. novembra 602. godine napustili Carigrad na ratnom brodu. Neredi širom carstva počelu su zbog gladi. Pobunjena vojska pod Fokom stigla je ispred gradskih kapija. Foka je 23. novembra proglašen carem.[9] Mavrikijev brod je, suočen sa zimskom olujom na moru, potražio utočište na azijskoj obali Mramornog mora, nedaleko od Nikomedije. Mavrikije je patio od artritisa, pa je bio onesposobljen od jakih bolova tokom plovidbe morem. Trupe odane Foki nekoliko dana kasnije uhvatile su svrgnutu carsku porodicu i odvele ih u Halkedon. Dana 27. novembra svih pet sinova cara Mavrikija pogubljeni su pred očima njihovog oca. Mavrikije je potom takođe pogubljen. Konstantina je preživela. Nastavila je da živi kao udovica.[9]

Godine 603. Konstantina i njene tri ćerke prognane su u manastir poznat kao "Lavova kuća". Manastir se nekad identifikovao sa Manastirom Svetog Mame, koji je osnovala Teoktista, Mavrikijeva sestra.[9] Teofan Ispovednik piše da je Konstantina održavala kontakt sa Germanom i da su oboje spremali zaveru protiv Foke. Njihove poruke je prenosila Petronija, Konstantinina sluškinja. Ona se, međutim, pokazala nelojalnom i prijavila je zaveru caru Foki. Konstantina je uhapšena i stavljena u pritvor od strane Teopempta, carigradskog perfekta. Prilikom ispitivanja podvrgnuta je mučenju. Primorana je da oda imena svojih saradnika. [9]

Konstantina i sve tri njene ćerke pogubljene su u Halkedonu. German i njegova neimenovana ćerka takođe su pogubljeni. Ćerka je bila udovica Teodosija. Teofan je hronološki odredio godinu Konstantinine smrti u 605/606. godinu, ali ta hronologija nije sigurna.[9] Πάτρια Κωνσταντινουπόλεως, pripisana Georgiju Kodinu, beleži da je Konstantina obezglavljena, a da je njeno telo bačeno u Bosfor. Drugačiji opis Konstantinine smrti daje Konstantin VII Porfirogenit u svom delu De Ceremoniis. Vizantijski car je sredinom 10. veka zabeležio da su Mavrikije, Konstantina i njihova deca sahranjeni u manastiru Svetog Mame. [9]

Potomstvo

uredi

U braku Mavrikija i Konstantine rođeno je devetoro dece:

  • Teodosije (4. avgust 583/585 - posle 27. novembra 602), imenovan cezarom 587. godine i savladarom 26. marta 590. godine.
  • Tiberije (umro 27. novembra 602. godine)
  • Petrus (umro 27. novembra 602. godine)
  • Pavle (umro 27. novembra 602. godine)
  • Justin (umro 27. novembra 602. godine)
  • Justinijan (umro 27. novembra 602. godine)
  • Anastasija (umrla oko 605.)
  • Teoktista (umrla oko 605.)
  • Kleopatra (umrla oko 605.)

Mavrikijeva i Konstantinina ćerka Marija pominje se u hronici Mihaila Sirijskog iz 12. veka. Navodno je bila udata za Hozroja II. Danas, međutim, nije sigurno da je ona uopšte i postojala. Sumnjama doprinosi i činjenica da nije pomenuta ni u jednom vizantijskom izvoru. Možda je bila rođena ubrzo nakon zaključenja braka Mavrikija i Konstantine 582. godine.

Reference

uredi

Izvori

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Kraljevske titule
Vizantijska carica
582–602