Kontinentalna blokada
Kontinentalna blokada ili kontinentalni sistem naziv je za spoljnu politiku Napoleona I Bonaparte prema Britanskim ostrvima tokom Napoleonovih ratova.
Blokada uredi
Britanska imperija bila je jedina država koja je učestvovala u svim ratovima protiv Napoleona. Sem toga, ona je bila i glavni finansijer i podstrekač nastavka opiranja francuskoj moći. Napoleon je još i pre završetka borbe sa Četvrtom koalicijom planirao pokušaj da slomi Englesku bez upotrebe vojne sile. Vojska Britanske imperije nije mogla brojati više od 220.000 vojnika. Francusko carstvo moglo je sakupiti i do 1.500.000 ljudi. Međutim, Britanija je bila neprikosnoveni gospodar mora. Pored toga, britanska vlada je 16. maja 1806. godine donela odluku o podizanju pomorske blokade Francuske i njenih saveznika. Kao odgovor na to, Napoleon je 21. novembra 1806. godine u Berlinu izdao dekret kojim je objavio da se Britanska ostrva nalaze u stanju blokade. Zabranio je svim evropskim državama da trguju sa Engleskom pod pretnjom konfiskacije sve engleske robe i engleskih brodova.
Berlinski dekret označava početak tzv. Napoleonove kontinentalne blokade koja je za cilj imala da dovede Englesku do ekonomske propasti. Kontinentalnom sistemu prišle su sve francuske vazalne države i saveznice. Engleska je na Berlinski dekret odgovorila blokadom francuskih pristaništa i zavođenjem kontrole nad trgovinom svih neutralnih država. Napoleon je, pak, na to odgovorio Milanskim dekretom (17. decembar 1807) kojim je naredio da svaka lađa koja dolazi iz engleskih ili pristaništa njenih kolonija bude konfiskovana.
Napoleon je sprovodio sve ove mere oslanjajući se na podršku francuske buržoazije kojoj je odgovaralo uklanjanje engleske konkurencije na evropskom tržištu. Napoleon je 1810. godine zaveo i zaštitnu carinu na kolonijalnu robu. Dekretom u Trijanonu (5. avgust), kvintal (150 kilograma) žutoga ili neočišćenog sitnog šećera bio je opterećen carinom od 300 franaka, kvintal kafe od 400 franaka, a funta levantinskog pamuka 200 do 400 franaka, a američkog 800.
Kontinentalna blokada sprovođena je sa izuzetnom strogošću. U novembru 1809. godine u Trstu je konfiskovana roba u vrednosti od 2,4 miliona franaka, a sledeće godine u Meklenburgu konfiskovano je čak 12 brodova natovarenih kolonijalnom robom. Dana 19. oktobra 1810. godine Napoleon je izdao dekret o spaljivanju sve zaplenjene robe. Međutim, kolonijalna roba ipak nije spaljivana već konfiskovana. Vojska od 20.000 ljudi bila je zadužena za sprovođenje Napoleonovih odluka.
Godine 1810. u Francuskoj i njenim saveznicama izbija trgovačko-industrijska kriza izazvana skupoćom sirovina usled engleske kontrablokade. Trgovačka pristaništa kao što su Bordo, Marselj, Havr, pristaništa severne Nemačke i Holandije, potpuno su zamrla. Zbog toga je Napoleon bio primoran da delimično naruši kontinentalni sistem izdavanjem posebnih licenci za uvoz određene robe iz Engleske. Uslov je bio da se iz Francuske izveze roba iste vrednosti. Ove mere imale su slabe rezultate. Buržoazija, kojoj je sada bila onemogućena pomorska trgovina, bila je neprijateljski nastrojena prema Napoleonu. Blokada je pogađala i radničku klasu koja je ostajala bez posla i hrane. Nezadovoljna Napoleonovim formiranjem Varšavskog vojvodstva, Rusija, koja je takođe bila podrvgnuta blokadi, otvorila je svoje luke za englesku robu (1810. godine). Krajem iste godine, Aleksandar, ruski car, zavodi zaštitne carine na francusku luksiuznu robu. To je bio jedan od razloga za neprijateljstvo dve države koje će 1812. godine kulminirati u otvoreni sukob iz koga će Rusija izaći kao pobednik. Mirom u Erebru zaključen je savez između Britanije i Rusije uperen protiv Napoleona.
Kontinentalna blokada ukinuta je 11. aprila 1814. godine nakon Napoleonove prve abdikacije.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Tarle, J. V. (2008). Istorija novog veka. Beograd: Naučno delo. ISBN 978-86-6021-007-6.