Koncert (muzička kompozicija)

Koncert (ital. concerto, engl. concerto, franc. concerto, nem. Konzert)^[3] je (lat. consertum = sastav, skup, tj. ansambl) muzička kompozicija za solo-instrument uz pratnju orkestra, pisana u obliku sonatnog ciklusa.^[4]^[5]

Istorija uredi

Instrumentalni koncert se razvio u 17. veku. Nastao je od venecijske orkestarske kancone, kao vid naizmeničnog sviranja orkestarskih grupa u kanconi.^[6] Krajem istog veka, bio je popularan končerto groso (concerto grosso, što znači veliki koncert) za malu grupu solističkih instrumenata (od 2-4) zvan - končertino, a za orkestar zvan - končerto groso (ili Tutti = svi).^[7]^[8] Končerti grosi su imali 4, 5 i 6 stavova. Pisali su ih: Koreli, Toreli, Vivaldi, Hendl, Bah (6 Brandenburških koncerata).

Solistički koncert sa jednim solistom nastao je krajem 18. veka. Trostavačnost je nasledio od trostavačnih končerta grosa, koji su ređe pisani. Prvi stav karakteriše tzv. Vivaldijev koncertni oblik gde se dosledno smenjuju Tutti i solo-odseci. Drugi stav solističkog koncerta je u obliku arije, dok je trći stav građen kao prvi, može biti velika trodelna forma ili rondo (sličan Kuprenovom rondu).

Najviše su komponovani violinski koncerti, zatim koncerti za violončelo, flautu, obou, fagot. Klavirske koncerte među prvima je pisao Bah (to su bili koncerti za čembalo).

Ranobarokni končerto uredi

Termin „končerto” je inicijalno korišten za označavanje radova koji su obuhvatali glasove i instrumente, pri čemu su instumenti imali nezavisne delove, za razliku od renesansne uobičajene prakse u kojoj su isntrumenti koji su pratili glasove samo dublirali glasovne delove.^[9] Primeri ove ranije forme končerta su Đovani Gabrijelijev „In Ecclesiis” ili Hajnrih Šulcov „Saul, Saul, was verfolgst du mich”.

Ranobarokni končerto uredi

Končerto je počeo da poprima svoj moderni oblik u vreme kasnog baroka, počevši sa formom končerto groso koju je popularizovao Arkanđelo Koreli. Korelijeva končertna grupa je imala dve violine i čelo. U J. S. Bahovom petom Brandenburškom koncertu, na primer, končertino je flauta, violina, i čembalo;^[10] čembalo se ponekad svira sa ripienom, za razliku od sviranja kontinuo klavijaturne pratnje.^[11]

Osobine i građa klasičarskog koncerta uredi

Klasičarski koncert,^[12] od Hajdna i Mocarta, ustanovljava oblik sonatnog ciklusa sa tri stava (retki su sa četiri), od kojih su prvi i treći obično brzi, a drugi lagani. Svi stavovi su kontrastni tonalitetom.

I stav – ima dvostruku ekspoziciju. Prvu ekspoziciju (kraća sa završetkom u osnovnom tonalitetu u kom je i prva tema) daje orkestar – Tutti, a drugu izlaže - solista koga prati orkestar (drugu ekspoziciju karakteriše tonalni kontrast dveju tema). Zatim sledi razvojni deo koji je kraći, pa repriza. Virtuozna solistička kadenca nalazi se često pred kodom ili u njoj.

II stav – najčešće je oblik pesme. Može da ima solističku kadencu (ređe).

III stav – najčešće je oblik ronda. Često ima solističku kadencu.

Tri odnosa orkestra i soliste uredi

Gledano kroz istoriju muzike, odnos orkestra i soliste se menjao:

Orkestar i solisata su ravnopravni – koncerti Mocarta, Betovena,^[13] Šumana, Čajkovskog.
Orkestar je sveden na skromnu pratnju soliste – koncerti Krojtzera, Paganinija, Vebera.
Orkestar ima prevagu nad solistom – tzv. simfonizirani koncerti krajem 19. veka (Bramsov klavirski koncert).

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Asprey, Robert B. (1986). Frederick the Great: The Magnificent Enigma. New York: Ticknor & Fields. ISBN 978-0-89919-352-6.
^ Blanning, Tim (2016). Frederick the Great: King of Prussia. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6812-8.
^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
^ Vlastimir Peričić, Nauka o muzičkim oblicima ^{[nepouzdan izvor?]}
^ Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 9. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}
^ "Canzone", in The Shapes of our Singing, a comprehensive guide to verse forms and metres from around the world, by Robin Skelton. EWU, Spokane, WA. 2002. ISBN 978-0-910055-76-5.
^ „The Baroque Concerto Grosso”. Pristupljeno 6. 10. 2016.
^ „Concerto Grosso”. Britannica. Pristupljeno 6. 10. 2016.
^ Talbot, Michael. „The Italian concerto in the Late seventeenth and early eighteenth centuries”. The Cambridge Companion to the Concerto. Cambridge Companions to Music.
^ Steinberg, str. 14
^ Steinberg,1998, p. 14
^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.
^ [[Koncert za violinu i orkestar (Betoven)|Ludvig Van Betoven, Koncert za violinu i orkestar, D-Dur, opus] 61.], Pristupljeno 9. 4. 2013.

Literatura uredi

Hill, Ralph, Ed., 1952, The Concerto, Penguin Books.
Bertensson, Sergei (2001). Sergei Rachmaninoff : a lifetime in music. Bloomington: Indiana University Press. str. 164—170. ISBN 0-253-21421-1.
Bovermann, Till (2018). MUSICAL INSTRUMENTS IN THE 21ST CENTURY : identities, configurations. Springer. str. 264—270. ISBN 978-981-10-9748-5.
Brodbeck, David (2015). „Music and the Marketplace: On the Backstory of Carlos Chávez’s Violin Concerto”. Ur.: Saavedra, Leonora. Carlos Chávez and His World. Princeton University Press. str. 84. ISBN 978-1-4008-7420-0. doi:10.1515/9781400874200-013.
Brown, Clive (1984). Louis Spohr, a critical biography. Cambridge [Cambridgeshire]: Cambridge University Press. str. 50–53. ISBN 978-0-521-23990-5.
Burns, Kevin (2000). Karel Husa's Concerto for Alto Saxophone and Concert Band: a Performer's Analysis. (DMA dissertation). Louisiana: Louisiana State University and Agricultural & Mechanical College. str. 1—69. S2CID 194618582. doi:10.31390/gradschool_disstheses.7245  .
Cuming, Geoffrey (1949). „Haydn: Where to Begin”. Music & Letters. 30 (4): 364—375. ISSN 0027-4224. JSTOR 730678. doi:10.1093/ml/XXX.4.364.
Eggink, J.; Brown, G.J. (2004). „Instrument recognition in accompanied sonatas and concertos”. 2004 IEEE International Conference on Acoustics, Speech, and Signal Processing. 4: iv—217—iv—220. ISBN 0-7803-8484-9. S2CID 13003660. doi:10.1109/ICASSP.2004.1326802.
Erlebach, Rupert (1936). „Style in Pianoforte Concerto Writing”. Music & Letters. 17 (2): 131—139. ISSN 0027-4224. JSTOR 728791. doi:10.1093/ml/XVII.2.131. Pristupljeno 9. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Holman, Peter (2004). „Serenades and Sammartini”. Early Music. 32 (1): 151—153. ISSN 0306-1078. JSTOR 3519434.
Hopkins, Antony (2019). The seven concertos of Beethoven. London. ISBN 978-0-429-77369-3.
Kearns, Andrew (1. 1. 1997). „The Orchestral Serenade in eighteenth‐Century Salzburg”. Journal of Musicological Research. 16 (3): 163—197. ISSN 0141-1896. doi:10.1080/01411899708574730. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Kijas, Anna E. (2013). „"A Suitable Soloist for My Piano Concerto": Teresa Carreño as a Promoter of Edvard Grieg's Music”. Notes. 70 (1): 37—58. ISSN 0027-4380. JSTOR 43672696. S2CID 187606895. doi:10.1353/not.2013.0121.
Kory, Agnes (novembar 2005). „Boccherini and the Cello”. Early Music. 33 (4): 750. JSTOR 3519618. doi:10.1093/em/cah182. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Lee, Douglas A. (2002). Masterworks of 20th-century music : the modern repertory of the symphony orchestra (1 izd.). New York: Routledge. str. 387–400. ISBN 978-0-415-93847-1.
Lihua, Pu (2018). Violin Technique in Jenő Hubay's Four Violin Concertos (Doctoral project paper) (na jeziku: engleski). University of Illinois at Urbana-Champaign. hdl:2142/99733 — preko IDEALS.
McClary, Susan (1986). „A Musical Dialectic from the Enlightenment: Mozart's "Piano Concerto in G Major, K. 453", Movement 2”. Cultural Critique. 1 (4): 129—169. ISSN 0882-4371. JSTOR 1354338. doi:10.2307/1354338. Pristupljeno 9. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Paumgartner, Bernhard (2010). „Mozart's Oboe Concerto”. Tempo (na jeziku: engleski) (18): 4—7. ISSN 1478-2286. S2CID 144679576. doi:10.1017/S0040298200054565.
Peterson, Stephen; Galván, Janet; Stout, Gordon (13. 5. 2006). „Concert: Commencement Eve”. All Concert & Recital Programs. 1 (1): 1—14. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Robinson, Harlow (2002). Sergei Prokofiev : a biography. Boston: Northeastern University Press. str. 256—263. ISBN 1-55553-517-8.
Sadler, Graham (1975). „Rameau's Last Opera: Abaris, ou Les Boréades”. The Musical Times. 116 (1586): 327—329. ISSN 0027-4666. JSTOR 960326. doi:10.2307/960326.
Steinberg, Michael (2000). „Johann Sebastian Bach”. The Concerto: A Listener's Guide. Oxford University Press. str. 11—19. ISBN 0-19-513931-3.
Stowell, Robin (2009). Beethoven: Violin Concerto. New York: Cambridge University Press. str. 33. ISBN 978-0-521-45159-8. doi:10.1017/CBO9780511605703.
Talbot, Michael (27. 10. 2005). „The Italian concerto in the Late seventeenth and early eighteenth centuries”. The Cambridge Companion to the Concerto. Cambridge Companions to Music. ISBN 978-0-521-83483-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Threasher, David (maj 2013). „HAYDN Keyboard Concertos Nos 3, 4 & 11”. gramophone.co.uk. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Tovey, Donald Francis (1911). „Concerto”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. str. 825—826.
White, Chappell (1972). „The Violin Concertos of Giornovichi”. The Musical Quarterly. 58 (1): 30.
White, John David (1976). The Analysis of Music. Prentice-Hall. str. 62. ISBN 0-13-033233-X.
Wolf, Eugene K. (1986). „Concerto”. Ur.: Randel, Don Michael; Apel, Willi. The New Harvard Dictionary of Music. Belknap Press of Harvard University Press. str. 186—191. ISBN 0674615255.
Wörner, Karl Heinrich; et al. (1993). Meierott, Lenz, ur. Geschichte der Musik: ein Studien- und Nachschlagebuch [History of Music: A Study and Reference Book] (na jeziku: nemački) (8th izd.). Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. ISBN 3-525-27811-X.
„Concerto”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press.
Randel, Don Michael, Ed., 1986, The New Harvard Dictionary of Music, Harvard University Press, Cambridge, MA and London.

Spoljašnje veze uredi

www.oxfordmusiconline.com
www.library.unt.edu
Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Concerto”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.

[1] Asprey, Robert B. (1986). Frederick the Great: The Magnificent Enigma. New York: Ticknor & Fields. ISBN 978-0-89919-352-6.

[2] Blanning, Tim (2016). Frederick the Great: King of Prussia. New York: Random House. ISBN 978-1-4000-6812-8.

[Страни_термини-3] Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[4] Vlastimir Peričić, Nauka o muzičkim oblicima ^{[nepouzdan izvor?]}

[5] Vlastimir Peričić - Radivoj Lazić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 9. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}

[6] "Canzone", in The Shapes of our Singing, a comprehensive guide to verse forms and metres from around the world, by Robin Skelton. EWU, Spokane, WA. 2002. ISBN 978-0-910055-76-5.

[7] „The Baroque Concerto Grosso”. Pristupljeno 6. 10. 2016.

[8] „Concerto Grosso”. Britannica. Pristupljeno 6. 10. 2016.

[9] Talbot, Michael. „The Italian concerto in the Late seventeenth and early eighteenth centuries”. The Cambridge Companion to the Concerto. Cambridge Companions to Music.

[10] Steinberg, str. 14

[11] Steinberg,1998, p. 14

[12] Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.

[13] [[Koncert za violinu i orkestar (Betoven)|Ludvig Van Betoven, Koncert za violinu i orkestar, D-Dur, opus] 61.], Pristupljeno 9. 4. 2013.

[3]

[4]

[5]

[1]

[2]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]