Korejski moreuz

Korejski moreuz je moreuz između Južne Koreje i Japana, koji povezuje Istočno kinesko more i Žuto more sa Japanskim morem. Unutar moreuza se nalazi ostrvo Cušima i moreuz Cušima koji ostrvo odvaja od Japana. Moreuz je ekonomski važno, jer kroz njega prolaze mnoge brodske linije, pri čemu Japan i Koreja dozvoljavaju slobodan prolaz. U davna vremena, budizam i mongolski osvajači su prolazili preko moreuza da bi stigli do Japana. Nedavno je to bilo mesto Bitke za Korejski moreuz u Korejskom ratu. Tunel koji bi prolazio ispod moreuza i koji bi povezivao Japan i Koreju, podmorski tunel Japan-Koreja, predložen je da poveže dve zemlje.

Korejski moreuz

Geografija

Na severu, Korejski moreuz je omeđen južnom obalom Korejskog poluostrva. A na jugu, pored jugozapadnih japanskih ostrva Kjušu i Honšu. Širok je oko 200 km (120 mi) i prosečno dubok oko 90 do 100 metara (300 stopa).

Ostrvo Cušima deli Korejski moreuz na zapadni kanal i moreuz Cušima. Zapadni kanal je dublji (do 227 metara) i uži od Cušimskog moreuza.

Struje

Kroz moreuz prolazi krak Kurošio struje. Njena topla grana se ponekad naziva Cušima struja. Polazeći od japanskih ostrva, ova struja prolazi kroz Japansko more, a zatim se deli duž obe obale ostrva Sahalin, na kraju se ulivajući u severni Tihi okean preko moreuza severno od Hokaida i u Ohotsko more severno od ostrva Sahalin u blizini Vladivostoka. Karakteristike vodene mase uveliko variraju zbog voda sa niskim salinitetom na jugoistočnim obalama Koreje i Kine.

Ekonomski značaj

Brojne međunarodne brodske linije prolaze kroz moreuz, uključujući i one koje prevoze veći deo saobraćaja za luke južne Južne Koreje. Južna Koreja i Japan ograničili su svoje teritorijalne pretenzije na moreuz na 3 nmi (5,6 km) od obale, kako bi omogućili slobodan prolaz kroz njega.

Putnički trajekti putuju brojnim rutama preko moreuza. Komercijalni trajekti saobraćaju iz južnokorejskog Busana, Kadže do japanskih luka uključujući Fukuoku, Cušimu, Šimonoseki i Hirošimu. Trajekti takođe povezuju ostrvo Cušima sa Fukuokom i južnokorejsko ostrvo Džedžu sa korejskim kopnom. Trajekti koji povezuju Busan i japanske gradove sa lukama u Kini takođe prelaze moreuz.

Teritorijalne vode Japana se protežu do tri nautičke milje (5,6 km) u moreuz umesto uobičajenih dvanaest, kako be se navodno omogućilo ratnim brodovima i podmornicama Američke mornarice sa nuklearnim oružjem da prođu kroz moreuz bez kršenja japanske zabrane nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

Imenovanje moreuza

	Korejsko poluostrvo — Kjušu	Korejsko poluostrvo — Cušima ostrvo	Cušima ostrvo — Kjušu
Međunarodno ime	Korejski moreuz	Korejski moreuz Zapadni kanal	Korejski moreuz Istočni kanal/Cušima moreuz
Južnokorejsko ime	대한해협 - 大韓海峽 Daehan Haehyeop „Korejski moreuz”
Severnokorejsko ime	조선해협 - 朝鮮海峽 Chosŏn Haehyŏp „Korejski moreuz”
Japansko ime	対馬海峡 Tsushima Kaikyō „Cušima moreuz”	朝鮮海峡 ili 対馬海峡西水道 Chōsen Kaikyō ili Tsushima Kaikyō Nishi-suidō „Korejski moreuz” ili „Cušima moreuz Zapadni kanal”	対馬海峡 or 対馬海峡東水道 Tsushima Kaikyō ili Tsushima Kaikyō Higashi-suidō „Cušima moreuz” ili „Cušima moreuz Istočni kanal”

Istorijski uticaj

Kopneni most

Tokom pleistocenskih ledenjačkih ciklusa, Korejski i Beringov moreuz, i Žuto more su često bivali suženi i japanska ostrva su ponekad bila povezana sa Evroazijskim kontinentom preko Korejskog poluostrva ili Sahalina. Tokom pojedinih perioda je Japansko more bilo zamrznuto unutrašnje jezero zbog nedostatka tople Kurošioske struje, i razne biljke i krupne životinje, kao što je Palaeoloxodon naumanni, su se verovatno tokom tih perioda proširile u Japan.

Rana istorija

Istorijski gledano, ova sužavanja su služila kao autoput za putovanja visokog rizika. Najkraća udaljenost između Busana, Južna Koreja, i ostrva Cušima je oko 50 km, kao što je i najkraća udaljenost od Cušime do ostrva Iki, Japan.

U 6. veku, budizam (mahajanski budizam) je narod Baekdže preneo u najistočniji deo Japan u doba cara Kinmei preko ovog moreuza (takođe pogledajte: istočnoazijski budizam i budizam u Japanu).

Mongolska invazija

Glavni članak: Mongolske invazije Japana

Zajednička mongolsko-korejska flota je prešla ovaj moreuz i pokušala da izvrši invaziju na Japan 1274. i 1281. godine. Ta sila je ozbiljno opustošila ostrvo Cušima na putu za Japan, ali nije uspela da pobedi Japan.

Invazija Vokou i Oei

Glavni članci: Vokou i Oei invazija

Nakon što je mongolska invazija opustošila Cušimu, ta lokacija je postala baza Vokua (japanskih pirata). Korejska dinastija Čosen poslala je flotu u Cušimu 1419. radi suzbijanja aktivnosti Vokoua. Koreja je kasnije pristala da Japanu dodeli ograničene trgovinske privilegije.

Bitka kod Cušime

Glavni članak: Bitka kod Cušime

Bitka kod Cušime, vođena između japanske i ruske mornarice 27. maja i 28. maja 1905. godine, odigrala se u delu Cušimskog moreuza u Korejskom moreuzu, istočno od severnog dela Cušime i neposredno severno od ostrva Iki. Rusku flotu su uništili Japanci.

Bitka za Korejski moreuz

Glavni članak: Bitka za Korejski moreuz

Bitka za Korejski moreuz je bila pomorska bitka vođena prvog dana Korejskog rata, 25–26. juna 1950, između mornarica Južne Koreje i Severne Koreje. Severnokorejski vojni transport sa stotinama vojnika pokušao je da spusti svoj teret u blizini Busana, ali ga je južnokorejski patrolni brod napao i potopio. To je bila jedna od prvih površinskih akcija u ratu i rezultirala je važnom pobedom Južne Koreje.

Budućnost

Mogućnost postojanja podvodnog tunela ili mosta Japan-Koreja, sličnog tunelu ispod Lamanša između Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, raspravlja se decenijama.

Literatura

• Nakamura, Kazuyuki (2010). „Kita kara no mōko shūrai wo meguru shōmondai” 「北からの蒙古襲来」をめぐる諸問題 [Several questions around "the Mongol attack from the north"]. Ur.: Kikuchi, Toshihiko. Hokutō Ajia no rekishi to bunka 北東アジアの歴史と文化 [A history and cultures of Northeast Asia] (na jeziku: japanski). Hokkaido University Press. str. 428. ISBN 9784832967342. 
• Turnbull, Stephen (19. 2. 2013). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey Publishing. str. 41—42. ISBN 978-1-4728-0045-9. Pristupljeno 16. 4. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Satō, Kanzan (1983) The Japanese Sword. Kodansha International. ISBN 9780870115622.
• Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 .
• Davis, Paul K. (1999). Oxford. 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. 2001. ISBN 978-0-19-514366-9. OCLC 0195143663.  Oxford.
• Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
• Reed, Edward J. (1880). Japan: its History, Traditions, and Religions. London: J. Murray. OCLC 1309476
• Sansom, George. (1958). A History of Japan to 1334, Stanford University Press, 1958.
• Turnbull, Stephen R. (2003). London. Genghis Khan & the Mongol Conquests, 1190-1400. Taylor & Francis. 2003. ISBN 978-0-415-96862-1.  London.
• Turnbull, Stephen (2010), The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281, Osprey 
• Winters, Harold A.; Gerald E. Galloway Jr.; William J. Reynolds and David W. Rhyne. (2001). Battling the Elements: Weather and Terrain in the Conduct of War. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins Press. ISBN 9780801866487; OCLC 492683854
• Conlan, Thomas. (2001). In Little Need of Divine Intervention, Cornell University Press, 2001 – includes a black-and-white reproduction of the Mōko Shūrai Ekotoba, as well as translations of relevant Kamakura-era documents and an essay by Prof. Conlan concerning the Invasions (in which he argues that the Japanese were better placed to withstand the Mongols than traditionally given credit for). The essay is available in pdf form at this link.
• Bogdanov, M. A. (2004). Eskadrenny bronenosets Sissoi Veliky (Эskadrennый bronenosec "Sisoй Velikiй") (na jeziku: ruski). 1 Stapel Series. Saint Petersburg: M. A. Leonov. ISBN 5-902236-12-6. 
• Brown, David (1990). Warship Losses of World War Two. Arms and Armor Press. ISBN 0-85368-802-8. 
• British Naval Attache Reports (2003). The Russo-Japanese War 1904-1905. Nashville, TN: The Battery Press. ISBN 0-89839-324-8. 
• Busch, Noel F. (1969). The Emperor's Sword: Japan vs. Russia in the Battle of Tsushima. New York: Funk & Wagnall's. 
• Campbell, N.J.M. (1978). Preston, Antony, ur. „The Battle of Tsu-Shima”. Warship. London: Conway Maritime Press. 2 (5). ISBN 0-87021-976-6. 
• Chesneau, Roger; Kolesnik, Eugene M. (1979). Conway′s All the World′s Fighting Ships 1860-1905. New York: Mayflower Books. ISBN 0-8317-0302-4. 
• Churchill, Sir Winston S. (1927). The World Crisis, Vol. III. London: Scribner's. ISBN 1-47422-339-7. 
• Corbett, Sir Julian (2015a) [1914]. Maritime Operations In The Russo-Japanese War 1904-1905, Vol. 1. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-197-6. 
• Corbett, Sir Julian (2015b) [1915]. Maritime Operations In The Russo-Japanese War 1904-1905, Vol. 2. Naval Institute Press. ISBN 978-1-59114-198-3. 
• Evans, David C; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: strategy, tactics, and technology in the Imperial Japanese Navy, 1887–1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 0-87021-192-7. 
• Forczyk, Robert (2009). Russian Battleship vs Japanese Battleship, Yellow Sea 1904–1905. Osprey. ISBN 978-1-84603-330-8. 
• Friedman, Norman (2008). Naval Firepower; Battleship Guns and Gunnery in the Dreadnaught Era. Seaforth Publishing. ISBN 978-1-84832-185-4. 
• Horne, Alistair (2015). Hubris. The Tragedy of War in the Twentieth Century. HarperCollins. ISBN 978-0-06-239780-5. 
• Koenig, William (1977). Epic Sea Battles (2004 revised izd.). London: Octopus Publishing Group Ltd. ISBN 0-7537-1062-5. 
• Kowner, Rotem (2006). Historical Dictionary of the Russo-Japanese War. The Scarecrow Press. ISBN 0-8108-4927-5. 
• Lengerer, Hans (septembar 2008). Ahlberg, Lars, ur. „Iwami (ex-Orël)”. Contributions to the History of Imperial Japanese Warships (Paper V). CS1 održavanje: Format datuma (veza)(potrebna pretplata)
• Mahan, Alfred Thayer (april 1906). „Reflections, Historic and Other, Suggested by the Battle of the Japan Sea”. Proceedings. US Naval Institute. 36 (2). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Massie, Robert K. (1991). Dreadnought: Britain, Germany, and the Coming of the Great War. New York: Random House. ISBN 0-394-52833-6. 
• McLaughlin, Stephen (2003). Russian & Soviet Battleships. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 1-55750-481-4. 
• Novikov-Priboy, Alexey Silych (aka Vladimir Semenoff) (1937). „Tsushima” (na jeziku: ruski). 
• Pleshakov, Konstantin (2002). The Tsar's last armada : the epic journey to the Battle of Tsushima. New York: Basic Books. ISBN 0-465-05792-6. 
• Regan, Geoffrey (1992). „The Battle of Tsushima 1905”. The Guinness Book of Decisive Battles. Guinness Publishing. 
• Semenoff, Captain Vladimir (1907). The Battle of Tsushima. Prevod: Lindsay, Captain A. B. (Second izd.). London: John Murray. 
• Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare, 1815–1914. New York: Routledge. ISBN 0-41521-477-7. 
• Stille, Mark (2016). The Imperial Japanese Navy of the Russo-Japanese War. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-47281-121-9. 
• Tuchman, Barbara W. (1962). The Guns of August. New York: Presidio Press. ISBN 0-345-47609-3. 
• Watts, Anthony J. (1990). The Imperial Russian Navy. London: Arms and Armour Press. ISBN 0-85368-912-1. 
• Willmott, H. P. (2009). The Last Century of Sea Power: From Port Arthur to Chanak, 1894–1922, Volume 1. Indiana University Press. ISBN 978-0-25300-356-0. 
• Wright, Christopher C. (1976). Imperial Russian Cruisers, Part 3. 2 (International Naval Research Organization. XIII izd.). Toledo, Ohio: Warship International. 
• Conlan, Thomas (2001). In Little Need of Divine Intervention. Cornell University Press. 
• Delgado, James P. (2010). Khubilai Khan's Lost Fleet: In Search of a Legendary Armada. 
• Lo, Jung-pang (2012), China as a Sea Power 1127-1368 
• Needham, Joseph (1986). Science & Civilisation in China. V:7: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-30358-3. 
• Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514366-9. OCLC 0195143663. 
• Purton, Peter (2010). A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-449-6. 
• Reed, Edward J. (1880). Japan: its History, Traditions, and Religions. London: J. Murray. OCLC 1309476. 
• Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford University Press. 
• Sasaki, Randall J. (2015). The Origins of the Lost Fleet of the Mongol Empire. 
• Satō, Kanzan (1983). The Japanese Sword. Kodansha International. ISBN 9780870115622. 
• Turnbull, Stephen (2003). Genghis Khan and the Mongol Conquests, 1190–1400. London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96862-1. 
• Turnbull, Stephen (2010). The Mongol Invasions of Japan 1274 and 1281. Osprey. 
• Twitchett, Denis (1994). The Cambridge History of China. 6, Alien Regime and Border States, 907-1368. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521243319. 
• Winters, Harold A.; Galloway, Gerald E.; Reynolds, William J.; Rhyne, David W. (2001). Battling the Elements: Weather and Terrain in the Conduct of War. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins Press. ISBN 9780801866487. OCLC 492683854. 

Spoljašnje veze

• Encyclopædia Britannica article Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2006)
• Oceanographic Characteristics of the Korea Strait, from KORDI