O meni Razgovor Doprinos E-pošta Spomenice Radionica
O meni 
O meni
Bojan Cvjetković
Bojan Cvjetković maj 2020. godine
Puno imeBojan Cvjetković
Datum rođenja(1984-11-23)23. novembar 1984.(39 god.)
Mesto rođenjaPodlugovi,  SFRJ
PrebivališteVoterlu,  Kanada
DržavljanstvoKanadsko
Religijapravoslavna
ObrazovanjeFakultet
SuprugaAna
Deca5
Veb-sajtbriskwebservices.com


Pozdrav svima! Zovem se Bojan Cvjetković i ovom stranicom na Vikipediji pokušaću da vas uvedem u svoj život i u neke stvari koje me čine osobom kakva jesam. Ime mi je dala pokojna baka s majčinske strane koja je došla na ideju da se zovem Bojan, po Bojanu Križaju (tada najpopularnijem skijašu u SFRJ). S obzirom na to da su 1984. održane i zimske olimpijske igre u Sarajevu, boljeg povoda za to ime nije bilo.

Biografija

uredi

Podlugovi

uredi
 
Podlugovi

Rođen sam u Podlugovima, u blizini Sarajeva, 23. novembra 1984. godine kao najstarije dete svojih roditelja. Detinjstvo sam proveo uz babu i dedu koji su me očuvali sve dok nije počeo građanski rat u Bosni i Hercegovini kada sam 5. aprila 1992. godine bio primoran da napustim svoj dom i krenem na put bez povratka. U Podlugovima sam pohađao prvi razred osnovne škole „Vlado Vuković” sve do prekida o kojem sam već pričao. S obzirom na to da mi je majka iz Ćuprije, put nas tada vodi u Ćupriju, kako kažu, trbuhom za kruhom. U rodni kraj dolazio sam u dva navrata tokom rata u Bosni i to tokom letnjeg raspusta ali to više nije bilo isto. Dosta ljudi meni dragih je nestajalo tj. umiralo, a ja kao dete koje tek treba da raste nisam shvatao da je to u stvari kraj jednog života i nisam shvatao šta to znači.

Ćuprija

uredi
 
Park u Ćupriji

Život u Ćupriji bio je veoma težak u početku kao i svakoj drugoj osobi tokom haosa koji se dešavao u BiH kao i u celoj SFRJ. Malo mi je bilo neobično živeti tu jer sam u Ćupriju dolazio samo u goste kod bake i deke, ali je i to bilo veoma retko (barem iz onoga što se ja sećam). Posle godinu-dve navikavanja na život u Ćupriji tek onda dolazi do neke adaptacije i početka života onakvog kako bi svako dete trebalo da ima. U Ćupriji sam počeo školovanje od drugog razreda kao učenik Osnovne škole Vuk Karadžić. Polako, ali sigurno, život je dolazio u neku normalu da bi onda po Dejtonskom sporazumu moj život počeo opet da izgleda normalno jer su baka i deka sa očeve strane, ljudi za koje sam inače veoma vezan i koji su mi strašno nedostajali tokom rata u Bosni, došli da žive u Ćupriju, jer su Podlugovi pripali Federaciji Bosne i Hercegovine i život više nije bio isti, a oni to nisu mogli više da gledaju i da budu deo toga — hteli su da budu sa svojom decom.

Nedugo posle dolaska bake i deke u Ćupriju, moja tetka, očeva rođena sestra, dobija papire za Kanadu i u junu 1997. godine odlazi sa svojom porodicom za nekim boljim životom preko Atlantika. Moji roditelji, po ispraćaju tetke sa Surčina, dobijaju ideju da i oni apliciraju za odlazak u Kanadu za nekim boljim životom, jer u Srbiji se prosto nisu snašli.

Godina 1999, osmi razred i priprema za odlazak u srednju školu gde je namera bila da preko Gimnazije u Ćupriji dođem do matematičkog fakulteta kako bi postao nastavnik matematike. Sve je bilo spremno do te mere da sam uzimao i dodatne časove matematike i srpskog jezika kako bi bio spreman za taj upis i da bez ikakvih problema krenem ka svojim snovima. Tada, kao i u većini slučajeva kod ljudi u životu, dolazi opet do promena i to drastičnih. Prvo dolazi do NATO bombardovanja Srbije gde opet sećanja tokom odlaska u Bosnu i gledanja rata uživo naviru i bukvalno gledaš šta se dešava i prosto ne možeš da veruješ da se sve opet vraća i to sada na kraju osnovne škole kao neki deža vi. Tokom bombardovanja Srbije moji roditelji dobijaju poziv koji moj život menja iz korena — poziv za odlazak preko Atlantika, tj. u Kanadu i tako 13. juna 1999. godine, na bratov treći rođendan, moja porodica i ja napuštamo Srbiju i odlazimo „nebu pod oblake” preko Budimpešte, Pariza, Montreala i Toronta do Kičenera, grada gde nas je čekao novi život.

Kanada

uredi
 
Centar Voterlua

Dolazak u Kanadu imao je svoje poteškoće odmah na početku. Bez obzira na to što sam kroz osnovnu školu učio engleski, totalno je druga priča kad dođeš i kad treba da vodiš dijalog s nekom osobom. Kao neko ko je veoma komunikativan bilo mi je neobično da npr. prvom komšiji ne mogu da kažem koliko mi se sviđa njegov španski dijalekt (dečko je bio rodom iz Meksika). Veoma brzo sam shvatio da, bez obzira na to što je srpska zajednica u Kičineru i Voterlu velika, moraš da se brineš sam o sebi i da gledaš na sebe prvo pa tek onda na sve ostale. Upoznavanjem sa prijateljom u školi koji je rodom sa Kipra odlučio sam da uz njegovu pomoć naučim engleski što pre. Nagrada toga je bila da sam posle dve godine boravka u Kanadi od dečaka koji je došao bez ikakve mogućnosti da komunicira s ljudima, došao do toga da bez ikakvih problema pratim nastavu na engleskom jeziku i da razumem sve što se i odrazilo na moje ocene i uspeh kao i na moju mogućnost da ljudima prikažem ko sam ja u stvari. Na kraju srednje škole dobio sam nagradu za sav taj trud kao učenik generacije koji je najviše napredovao u engleskom jeziku. To mi je mnogo značilo i bio mi je jedan veliki podstrek za buduće pohode na ciljevima.

Navikavanje na Kanadu kao državu je olakšalo mnogo toga što se tiče života. Uspeo sam da upoznam dosta ljudi različitih nacija, a samim tim sam isto tako uspeo i da vidim da na ovom svetu ljudi žive itekako drugačije od nas Balkanaca. U Kanadi sam evo već 21 godinu i prosto vidim neke pozitivnosti u ovoj zemlji, jer je sistem uređen i ljudi žive dosta ležernije što se meni itekako sviđa.

Porodica

uredi

„Vi ne birate svoju porodicu, ona je Božiji dar vama, kao što ste i vi njima”

Porodica mi je oduvek bila na prvom mestu što se tiče svega. Moja žena, Ana, i ja smo veoma srećni i odgajamo petoro dece (četvoro Anine dece iz prvog braka i naš sin Andrej) s puno ljubavi i pažnje. U mnogim situacijama je porodica ta koja mi daje stimulans da krenem dalje, u nove pohode, bez kraja što se tiče nekih izazova, jer čovek u životu uvek mora da ima neki podstrek za boljim stvarima.

Imam mlađu sestru (rođenu 1987. godine) kao i mlađeg brata (rođenog 1996. godine). Sestra je udata i ponosni sam ujak trojice malih dečaka.

Inače ostatak uže i šire rodbine je svuda po svetu (Australija, Kanada, Bosna i Hercegovina, Srbija) i pokušavam u svakom momentu da održavam kontakt sa svima koliko god je to moguće jer mislim da je porodica jedna veoma jaka struna koja ti daje snagu da se boriš za sve ono što je vredno i sa zdravom porodičnom atmosferom, čovek može dosta toga da uradi a da toga nije ni svestan.

Za mene svaki čovek na ovom svetu treba da ima neki hobi. Svi mi radimo i svi smo posvećeni svojim karijerama i svojoj porodici ali nekad čovek mora, jednostavno, da se opusti i da radi nešto „za svoju dušu”.

 
Ovaj korisnik je spreman da vam pomogne ili vas posavetuje.
 
Ovaj korisnik voli
da fotografiše.
 Ovaj korisnik voli da čita knjige.

Muzika

uredi
 
Ovaj korisnik ima gramofon, gomilu ploča i voli muziku.

Muziku sam voleo od samog rođenja. Rečeno mi je da sam znao da sortiram stare gramofonske ploče koje je otac imao i znao sam sve pesme napamet sa svakog albuma. Omiljena grupa u mladosti mi je bila Plavi orkestar. Tu ljubav prema muzici sam prebacio tako što sam pohađao ŠOMO (Školu osnovnog muzičkog obrazovanja) Dušan Skovran u Ćupriji u odseku trube u klasi, sada pokojnog, profesora Pere Jevtića. Od muzike najviše volim da slušam staru narodnu i etno muziku a tu ljubav prema etno muzici sam prebacio time što sam se bavio folklorom punih 20 godina, uključujući i 5 godina kao koreograf u dva različita društva gde sam postavio mnoge koreografije iz raznoraznih krajeva Srbije.

Prevođenje sadržaja

uredi
 Ovaj korisnik je član vikiprojekta „Prevođenje sadržaja”. 

S obzirom na to da sam već dugi niz godina u Kanadi, dosta često prevodim sadržaj za različite stranice i projekte sa engleskog na srpski i obratno. Pre Vikipedije, gde sada redovno pišem članke, moj najveći projekat koji sam radio je XpertEleven, virtualni fudbalski menadžer, gde sam preveo celokupni sajt na srpski jezik.

Programiranje

uredi

Programiranjem se bavim već dugi niz godina. Sasvim slučajno sam dolaskom u Kanadu dospeo do prvog računara i od tada kreće moja ljubav za računarima i programiranjem jer sam uvideo da sa svakim sitnim ili velikim projektom, moj uticaj na svet interneta će biti veći.

Sa godinama je taj uticaj postao sve veći i veći do te mere da u sadašnje doba mogu slobodno reći da imam veoma veliki dosije sa različitim vrstama projekta počev od rada na projektu za odsek političkih nauka na fakultetu Vilfrid Lorije u Voterlu preko mnogobrojnih projekata za klijente koji su tražili da im se stranica napravi od početka do kraja do silnih ažuriranja većih projekata gde je dosta ljudi tražilo neke prepravke ili dodavanja.

Moji projekti se nalaze na mom veb-sajtu koji možete da vidite u vrhu u ličnim informacijama o meni.

Zanimljivosti

uredi

Ovo su neke od zanimljivih stvari o meni:

 
Ovaj korisnik koristi Vikipediju kao glavni izvor informacija.
 
Ovaj korisnik podržava
Los Anđeles Lejkerse.
 
Ovaj korisnik podržava
FK Barselonu.
Vo
zač
Ovaj korisnik
ima vozačku dozvolu.
iksOvaj korisnik smatra da je Bekstvo iz Šošenka najbolji film.
 Ovaj korisnik voli da čita knjige.
  Ovaj korisnik je levoruk.
 Ovaj korisnik uređuje članke o sportu.
 
Ovaj korisnik smatra da je
Novak Đoković najbolji
teniser svih vremena.


 Ovaj korisnik najčešće doprinosi u noćnoj smeni.
 
Ovaj korisnik se bori za očuvanje srpskog jezika i ćirilice.
 Ovaj korisnik je vernik
Srpske pravoslavne crkve.
 
Ovaj korisnik navija
za Crvenu zvezdu.
srMaternji jezik ovog korisnika je srpski jezik.
en-5This user has professional knowledge of English.
 Ovaj korisnik se izjašnjava kao Srbin po nacionalnosti i doprinosi člancima o svojoj naciji.
 
Ovaj korisnik se izjašnjava kao pravoslavac.

Spoljašnje veze

uredi