Kosta Hristić
Kosta Hristić (Beograd, 10. april 1852 — Beograd, 5. mart 1927) bio je srpski pravnik, političar, diplomata, književnik i prevodilac.
| Kosta Hristić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. april 1852. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 5. mart 1927. (74 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina SHS |
Biografija uredi
Rođen je kao sin ministra i predsednika Vlade Nikole Hristića (1818-1911) i Julijane, rođene Hadži-Jovanović, u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Po majci je bio praunuk Tome Vučića Perišića.
Završio je u Beogradu četvororazrednu terazijsku osnovnu školu kod učitelja Paje Vekeckog, a potom i šestorazrednu gimnaziju. Završio je Pravni fakultet Velike škole koji je upisao 1867. godine. Posle toga je studirao prava u Nemačkoj (Berlin, Hajdelberg 1872) i Francuskoj.
Radio je u sudu u Valjevu tri godine, a potom u Varoškom sudu u Beogradu. Posle toga bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu (1883), generalni konzul u Solunu (1889-1890), načelnik Ministarstva inostranih dela (1888. i 1894). Bio je poslanik Kraljevine Srbije u Bukureštu (1895), Rimu (1899) i Beču (1900-1903). Bio je ministar pravde u vladi Vladana Đorđevića (1897-1899).
Prevodio je drame koje su igrane u Narodnom pozorištu u Beogradu u periodu 1870-1907. U prvoj sezoni 1869/70 igrana je Skribova drama „Kromvelov sin“ po njegovom prevodu.
Napisao je knjigu sećanja „Zapisi starog Beograđanina“, izašlu u dva toma 1923. i 1925. godine. Posvetio je uspomeni na svog oca Nikolu Hristića.
U braku sa Leposavom (1859-1958), rođenom Živadinović, imao je sinove akademika i kompozitora Stevana Hristića (1885-1958), diplomatu Boška Hristića (1889-1941) i ćerku Jelicu udatu za armijskog generala Milutina Nedića.
Književnik i prevodilac uredi
Kosta Hristić odlikovao se širokom kulturom i znanjem stranih jezika. Bavio se muzikom i voleo književnost i istoriju. Sarađivao je u periodičnim publikacijama „Pravda“, „Srpski književni glasnik“ i „Politika“, te u sarajevskoj „Domovini“, najčešće pod pseudonimom „Stari Beograđanin“. Kao posebna knjiga izdati su njegovi Zapisi starog Beograđanina[1], koji imaju i književnu i istorijsku vrednost. Od 1870. bavio se i prevođenjem. Prevodio je pozorišna dela francuskih pisaca: Ežena Skriba (Kromvelov sin, 1870. i Adrijena Lekuvrer, 1872), Aleksandra Dime-Oca (Kin, 1872), Ežena Labiša (Štedionica, 1884), Viktorijena Sardua (Rabagas, 1882. i Veštica, 1904), Žana Ekara (Čika Lebonar, 1907).[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Kosta N. Hristić: „Zapisi starog Beograđanina“, Nolit, Beograd 1989, 539 strana,. ISBN 978-86-19-01637-7 COBISS.SR 8503296"
- ^ „Kosta N. Hristić”. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 5. 8. 2022.
Spoljašnje veze uredi
- Informacija o njegovom grobu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. januar 2011)
- Beograd koga više nema („Politikin Zabavnik“, broj 2996, 10. jul 2009)
- Ispunjeno teatarsko obećanje kneza Mihaila („Politika“, 2. novembar 2009)
- Kosta N. Hristić
| Diplomatske pozicije | ||
|---|---|---|
| Poslanik Kraljevine Srbije u Rumuniji 1897 — 1900 |
||
