Kodžiki

Јапанска књига из 8. века са митовима, легендама, песмама, родословима, усменим традицијама и полуисторијским извештајима од 641. пне.

Kodžiki (古事記, "Zapisi drevnih zbivanja") je prva zapisana knjiga u Japanu na osnovu usmenog predanja, a zabeležio je 712. godine O-no-Jasumaro.

Srpsko izdanje knjige.[1]

Uvodni tekst nas upoznaje sa tim u kakvim okolnostima je delo nastalo. U pogledu predanja, teži se čuvanju verzija koje bi dokazivale legitimnost novog cara (O-ama), a odbacuju se one koje to ne mogu. Tenmu O-ama po pobedi nad Otomom (sinom njegovog brata, cara Tendži), rešava da od postojećih tekstova sredi i sačuva samo bitne verzije po njega.

U prvoj fazi sastavljanja, Tenmu O-ama poziva kazivača i moli ga da upamti sve „legitimne“ verzije (neki istoričari tvrde da je taj kazivač bila žena, čemu ide u prilog i činjenica da su žene-šamanke u starojapanskoj kulturi uglavnom bile one koje čuvaju „božije reči“). Taj kazivač Hijeda-no-Are, pamti tekst kako je car naredio. Već 711. godine carica Genmej poziva dvorskog učenjaka O-no-Jasumaro-a da sve zabeleži, što će on i učiniti već sledeće 712. godine.

U uvodnom tekstu korišćen je čisti kineski stil, a ostalo je mešano. O-no-Jasumaro je želeo da sačuva japanski jezički duh i ritam, tj. stil, iz kazivačkog pričanja. To je bilo moguće korišćenjem kineskog pisma u izmenjenom obliku, tj. jedino u svrhu prenosa njihove fonetske vrednosti a ne i semantičke (Manjogana).

Kodžiki sadrži tri svitka (sankan):

  1. Džokan - kosmogonijske priče (od vremena nastanka zemlje i neba pa do vremena cara Džinmu-a). Istorijski nisu verodostojne budući izrazito mitološke. Zemlju stvara par bogova Izanagi i Izanami. Onda Amaterasu Omikami stvara nebo.
  2. Čukan - od cara Džinmu-a do cara O-džin-a. Tu su uglavnom legendarne priče o određenim junacima kao što je Jamato Takeru-no-Mikoto. Nema istorijske vrednosti ali kao književno delo sa oko 110 pesama, pored proznih delova, epski dočarava japanski duh i svet.
  3. Genkan - od cara Nintoku-a, pa sve do carice Sujko sa više istorijskih priča, manje mitologije; bavi se vremenom ljudi, ne bogova.

Izdvajaju se dve vrste teksta:

  1. Tejki - odnosi se na rodoslov same carske porodice
  2. Hondži - mitološke priče i legende, ne toliko vezane za rodoslov i politiku

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Naslov knjige je transkribovan kao Kođiki jer je japanski glas じ približniji slovu đ što se za sada kosi sa trenutnim pravilima srpske transkripcije japanskog.

LiteraturaUredi

  • Bently, John R. The Authenticity of Sendai Kuji Hongi: A New Examination of Texts, With a Translation And Commentary. ISBN 978-90-04-15225-0.
  • Brownlee, John S. (1997). Japanese historians and the national myths, 1600-1945: The Age of the Gods and Emperor Jimmu. Vancouver: University of British Columbia Press. ISBN 978-0-7748-0644-2. 
  • Brownlee, John S. (1991). Political Thought in Japanese Historical Writing: From Kojiki (712) to Tokushi Yoron (1712). Waterloo, Ontario: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 978-0-88920-997-8. .
  • Chamberlain, Basil Hall. (1919). The Kojiki.
  • Nihon Koten Bungaku Daijiten Henshū Iinkai (1986). Nihon Koten Bungaku Daijiten (на језику: Japanese). Iwanami Shoten. ISBN 978-4-00-080067-9. 
  • Ono, Motonori Shinto: The Kami Way
  • Philippi, Donald L. Philippi. (1977). Kojiki. Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 978-0-86008-320-7. 
  • Starrs, Roy (2005). „The Kojiki as Japan's National Narrative”. Ур.: Palmer: Global Oriental, Edwina. Asian Futures, Asian Traditions. Folkestone, Kent. ISBN 978-1-901903-16-4.