Kreda (perioda)
| ERA | PERIOD |
| Kenozoik | Kvartar |
| Neogen | |
| Paleogen | |
| Mezozoik | Kreda |
| Jura | |
| Trijas | |
| Paleozoik | Perm |
| Karbon | |
| Devon | |
| Silur | |
| Ordovicijum | |
| Kambrijum |
Kreda (lat. Cretaceous) predstavlja jedan od najvažnijih perioda geološke hronologije, koji obuhvata vreme od kraja jure, pre 146 miliona godina (Ma), do početka paleocenske epohe, odnosno, tercijarske periode (65,5 Ma). Kraj krede takođe definiše među između mezozojske i kenozojske ere.
Naziv i datiranje uredi
Kredu kao zaseban period prvi je definisao belgijski geolog Žan Omalius d’Alua 1822. godine kao „Teren krede“,[1] koristeći slojeve u Pariskom basenu.[2] Kao i kod drugih starijih geoloških perioda, naslage stena koje definišu kredu su vrlo dobro prepoznate, ali tačan početak i kraj variraju za nekoliko miliona godina. Nikakvo veliko izumiranje ili bujanje života nije delilo kredu od jure. Međutim, kraj periode je jasno definisan i smešten u naslage bogate iridijumom koje se mogu naći svuda u svetu i koje se povezuju s meteorskim kraterom Čiksulub na Jukatanu i u Meksičkom zalivu. Ova naslaga je jasno datirana na 65,5 Ma. Sudar meteora sa Zemljom je verovatno odgovoran za veliko i temeljno proučavano Kredno-tercijarno masovno izumiranje. Reč kreda dolazi iz latinskog[3] gde je, slično kao i u srpskom jeziku, označavala naslage (kalcijum karbonata formirane od slojeva umrlih beskičmenjaka u naslagama gornje krede u Ujedinjenom Kraljevstvu i susednoj kontinentalnoj Evropi. Dvostruku podelu krede sproveli su Koniber i Filips 1822. godine. Alsid d'Orbigni je 1840. godine podelio je francusku kredu na 5 „etapa“ (stupnjeva): neokomsku, aptijsku, albijsku, turonsku i senonsku, dodajući kasnije „urgonsku „između neokomske i aptijske i cenomansku između albijske i turonske.[4]
Podela uredi
Kreda se obično deli na dve epohe: donja kreda i gornja kreda. Vekovi, od najmlađeg prema najstarijem su:
| Gornja kreda | |
| Mastriht | (70,6 ± 0,6 - 65,5 ± 0,3 Ma) |
| Kampan | (83,5 ± 0,7 - 70,6 ± 0,6 Ma) |
| Santon | (85,8 ± 0,7 - 83,5 ± 0,7 Ma) |
| Konijak | (89,3 ± 1,0 - 85,8 ± 0,7 Ma) |
| Turon | (93,5 ± 0,8 - 89,3 ± 1,0 Ma) |
| Cenoman | (99,6 ± 0,9 - 93,5 ± 0,8 Ma) |
| Donja kreda | |
| Alb | (112,0 ± 1,0 - 99,6 ± 0,9 Ma) |
| Apt | (125,0 ± 1,0 - 112,0 ± 1,0 Ma) |
| Barem | (130,0 ± 1,5 - 125,0 ± 1,0 Ma) |
| Otriv | (136,4 ± 2,0 - 136,4 ± 1,5 Ma) |
| Valendin | (140,2 ± 3,0 - 136,4 ± 2,0 Ma) |
| Berijas | (145,5 ± 4,0 - 140,2 ± 3,0 Ma) |
| Perioda | Epoha | Vek | Početak (Ma) | Kraj (Ma) | Obuhvat | Etimologija |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Kreda | ||||||
| Gornja kreda | Mastriht | 72,1 ± 0,2 | 66,0 | vrh: iridijumska anomalija na granici krede i paleogena
podnožje: pojava Pachydiscus neubergicus |
Mastrihtska formacija, Mastriht (Holandija) | |
| Kampan | 83,6 ± 0,2 | 72,1 ± 0,2 | podnožje: poslednje javljanje Marsupites testudinarius | Šampanja (Francuska) | ||
| Santon | 86,3 ± 0,5 | 83,6 ± 0,2 | podnožje: pojava Cladoceramus undulatoplicatus | Sent (Francuska) | ||
| Konijak | 89,8 ± 0,3 | 86,3 ± 0,5 | podnožje: pojava Cremnoceramus rotundatus | Konjak (Francuska) | ||
| Turon | 93,9 ± 0,8 | 89,8 ± 0,3 | podnožje: pojava Watinoceras devonense | Tur (Francuska) | ||
| Cenoman | 100,5 ± 0,9 | 93,9 ± 0,8 | podnožje: pojava Rotalipora globotruncanoides | Cenomanum; Le Man (Francuska) | ||
| Donja kreda | Alb | 113,0 ± 1,0 | 100,5 ± 0,9 | podnožje: pojava Praediscosphaera columnata | Ob (Francuska) | |
| Apt | 125,0 ± 1,0 | 113,0 ± 1,0 | podnožje: magnetska anomalija M0r | Apt (Francuska) | ||
| Barem | 129,4 ± 1,5 | 125,0 ± 1,0 | podnožje: pojava Spitidiscus hugii i S. vandeckii | Barem (Francuska) | ||
| Otriv | 132,9 ± 2,0 | 129,4 ± 1,5 | podnožje: pojava Acanthodiscus | Otriv (Švajcarska) | ||
| Valendin | 139,8 ± 3,0 | 132,9 ± 2,0 | podnožje: pojava Calpionellites darderi | Valonže (Švajcarska) | ||
| Berijas | 145,0 ± 4,0 | 139,8 ± 3,0 | podnožje: pojava Berriasella jacobi (tradicionalno) pojava Calpionella alpina (od 2016) |
Berjaz (Francuska) |
Paleogeografija uredi
Velik deo kopnenih masa prekriven je plitkim kontinentalnim okeanima i slanim jezerima. Evropa, Azija, Afrika i Severna Amerika sastoje se od niza ostrva. Za vreme krede, kasni paleozojski i rani mezozojski superkontinent Pangea je dovršio svoj raspad na današnje kontinente, iako su njihove pozicije bile bitno drugačije od današnjih. Kako se Atlantski okean proširio prema jugu, a Južna Amerika pomakla na zapad, Gondvana se raspala na Antarktiku i Australiju koje su se počele udaljavati od Afrike (iako su Indija i Madagaskar ostali spojeni s njom). Tako aktivni, rasedi su stvorili velika podmorska gorja, podižući eustatički nivo mora širom sveta. Na severu Afrike se more Tetis nastavilo sužavati kako se kontinent pomerao na sever. Unutar kontinenta, široko plitko more se nastavilo širiti u Severnoj Americi (Zapadni unutrašnji morski prolaz) a potom počelo povlačiti, ostavljajući debele morske naslage izmešane s talozima uglja.
Ostale važne pojave krede su u Evropi i Kini. U oblasti današnje Indije, u kasnoj kredi i ranom paleocenu, nataložile su se masivne naslage lave zvane Dekanske klopke, a Indija se odvojila od Gondvane i postala ostrvski kontinent, sličan današnjoj Australiji. Klima je bila topla, a čak ni polarne regije nisu imale leda. U ovom periodu su kontinenti počeli da poprimaju svoj današnji oblik.[6]
Organski svet uredi
Flora uredi
Kritosemenjače su se prvi put pojavile, iako nisu postale dominantne sve do kampanskog doba. Njihovu evoluciju je pomogla pojava pčela, a angiosperme i insekti predstavlaju dobar primer zajedničke evolucije. U kredi su se pojavili prvi preci mnogih savremenih stabala uključujući, smokve, platane (Platanus) i magnolije. U isto vreme neke ranije mezozojske golosemenjače, poput crnogorica su nastavile bujati dok su neke druge klase, poput Bennettitales izumrle pre završetka periode.
Fauna uredi
Kopnene životinje uredi
Na kopnu su sisari bili mali i relativno nevažni sastojak faune. Faunom su dominirali arhosaurski reptili, posebno dinosauri, koji su se tada najviše razgranali. Pterosauri su bili česti početkom i sredinom krede, ali kako se kreda približavala kraju, tako su trpeli sve veću konkurenciju zbog adaptivne radijacije ptica, te su pred kraj preostale samo dve veoma rasprostranjene porodice.
Fascinantan uvid u život rane krede pružaju ostaci Liaoning lagerstätte (Formacija Chaomidianzi) u Kini s izvanredno očuvanim ostacima velikog broja različitih tipova manjih dinosuara, ptica i sisara. Kelurosaurski dinosauri su tamo predstavljeni kroz dosta tipova iz grupe maniraptor-a, koji predstavljaju prelaz između dinosaura i ptica, a koji imaju perje nalik na dlaku.
Za vreme krede insekti su se počeli granati, te su se pojavili najstariji poznati mravi, termiti i neki leptiri. Aphid-i, skakavci i gymenoptere su se pojavili. Još jedan važan insekt koji je evoluirao u to vreme bila eusocijalna pčela, važna za ekologiju i evoluciju kritosemenjača.
Brojni važni insekti su pronađeni u sibirskim lagerstätteima rane krede u Baisi.
U to vreme su se razvili mnogi novi tipovi dinosaura. Od najvećih džinova, izumrli su brahiosauri i diplodocidi, dok su novi sauropodni dinosauri, narožito Titanosauria i dalje živeli u velikom broju u Gondvani, s u Lauraziji su se proredili. Stegosaure su zamenili oklopljeni ankilosauri. Ceratopsi (rogati dinosauri) su se razvili i namnožili u Aziamerici, ali drugde se ne javljaju. Pahikepalosuri se javljaju retko. Najbrojniji i najraznovrsniji kredni biljožderi bili neoklopljeni ornitopodni dinosaruri, naročito hipsilofodontidska i iguanodontska linija, koji su se svi raširili po celom svetu. Ekspanziju doživljavaju i teropodni mesožderi i javlja se velika raznovrsnost sitnih i krupnih pticolikih oblika.
Morske životinje uredi
U morima su raže (batoidea), moderni morski psi i teleosti postali uobičajeni prizor. Morski reptili su uključivali ihthiosaure na početku i sredini krede, pleziosaure tokom cele periode, i mosasaure u gornjoj kredi.
Baculite, ravnoljušturna vrsta amonita bujala je u moru. Hesperornithiformes su bile morske ptice koje nisu mogle leteti, ali su zato plivale poput gnjurca. Globotrunkanidske foraminifere su takođe bujale. Kreda je takođe videla prvu radijaciju dijatome u okeanima (slatkovodne dijatome se nisu pojavile do miocena).
Izumiranje uredi
Tokom masovnog izumiranja koje određuje kraj krede veliki broj vrsta (~50%) i poznatih porodica (~25%) je nestao. Biljke su bile gotovo netaknute, dok su morski organizmi najteže pogođeni. To uključuje veliki broj (~95%) tipova planktonskih foraminifera (osim Globigerinida), te još veći broj Coccolithophore-a, kao i sve amonite belemnitske glavonošce, i sve grebenske rudistne mekušce), kao i sve morske reptile osim kornjača i krokodila. Dinosauri su bili najpoznatije žrtve krednog izumiranja. Dinosauri koji su bili specifični za kraj periode (kao Tyrannosaurus rex, Triceratops, i Ankylosaurus) su potpuno izbrisani. Poslednji pterosauri su izumrli, isto kao ptice iz reda Enantiornithes i Hesperornithiformes.
Intenzivno izumiranje insekata za vrijeme sredine krede počelo je u albu.
Reference uredi
- ^ d’Halloy, d’O. JJ (1822). „Observations sur un essai de carte géologique de la France, des Pays-Bas, et des contrées voisines” [Observations on a trial geological map of France, the Low Countries, and neighboring countries]. Annales des Mines. 7: 353—376. From page 373: "La troisième, qui correspond à ce qu'on a déja appelé formation de la craie, sera désigné par le nom de terrain crétacé." (The third, which corresponds to what was already called the "chalk formation", will be designated by the name "chalky terrain".)
- ^ Sovetskaya Enciklopediya [Great Soviet Encyclopedia] (na jeziku: ruski) (3rd izd.). Moscow: Sovetskaya Enciklopediya. 1974. vol. 16, p. 50.
- ^ Glossary of Geology (3rd izd.). Washington, D.C.: American Geological Institute. 1972. str. 165.
- ^ Ogg, J.G.; Hinnov, L.A.; Huang, C. (2012), „Cretaceous”, The Geologic Time Scale (na jeziku: engleski), Elsevier, str. 793—853, ISBN 978-0-444-59425-9, doi:10.1016/b978-0-444-59425-9.00027-5, Pristupljeno 8. 1. 2021
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 28. 3. 2018.
- ^ Period Krede
Literatura uredi
- Yuichiro Kashiyama; Nanako O. Ogawa; Junichiro Kuroda; Motoo Shiro; Shinya Nomoto; Ryuji Tada; Hiroshi Kitazato; Naohiko Ohkouchi (maj 2008). „Diazotrophic cyanobacteria as the major photoautotrophs during mid-Cretaceous oceanic anoxic events: Nitrogen and carbon isotopic evidence from sedimentary porphyrin”. Organic Geochemistry. 39 (5): 532—549. doi:10.1016/j.orggeochem.2007.11.010.
- Larson, Neal L; Jorgensen, Steven D; Farrar, Robert A; Larson, Peter L (1997). Ammonites and the other Cephalopods of the Pierre Seaway. Geoscience Press.
- Ogg, Jim (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)”. Arhivirano iz originala 16. 7. 2006. g.
- Ovechkina, M.N.; Alekseev, A.S. (2005). „Quantitative changes of calcareous nannoflora in the Saratov region (Russian Platform) during the late Maastrichtian warming event” (PDF). Journal of Iberian Geology. 31 (1): 149—165. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 8. 2006. g.
- Rasnitsyn, A.P.; Quicke, D.L.J. (2002). History of Insects. Kluwer Academic Publishers. ISBN 978-1-4020-0026-3.—detailed coverage of various aspects of the evolutionary history of the insects.
- Skinner, Brian J.; Porter, Stephen C. (1995). The Dynamic Earth: An Introduction to Physical Geology
(3rd izd.). New York: John Wiley & Sons. ISBN 0-471-60618-9. - Stanley, Steven M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 0-7167-2882-6.
- Taylor, P. D.; Wilson, M. A. (2003). „Palaeoecology and evolution of marine hard substrate communities”. Earth-Science Reviews. 62 (1): 1—103. Bibcode:2003ESRv...62....1T. doi:10.1016/S0012-8252(02)00131-9.
Spoljašnje veze uredi
- UCMP Berkeley Cretaceous page
- Cretaceous Microfossils: 180+ images of Foraminifera
- Cretaceous (chronostratigraphy scale)
- „Cretaceous System”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 7 (11 izd.). 1911. str. 414—418.
| Era: | |||
|---|---|---|---|
| Periode: | |||