Krivično pravo

Krivično materijalno pravo je grana javnog prava i bavi se suzbijanjem kriminaliteta na tolerantan nivo.

Pojam i poreklo krivičnog prava

Krivično (materijalno) pravo predstavlja skup pravnih normi čiji je zadatak da zaštiti i očuva najznačajnije vrednosti u društvu. Krivično materijalno pravo, sa jedne strane, reguliše pitanja koja se odnose na samo krivično delo, dok se krivično procesno pravo bavi pitanjima koja se odnose na postupak u kojem se utvrđuje krivična odgovornost. Iz običajnog prava se najviše razvilo materijalno krivično pravo, koje je kasnije pretrpelo mere kodifikovanja saveznim i državnim statuima. Društvene nauke su imale značajan uticaj na moderno krivično pravo, pogotovo kada je reč o presudama, pravnim istraživanjima i zakonodavstvu.

Osnovna funkcija krivičnog prava kao grane pozitivnog (važećeg) prava (krivično pravo se može shvatiti i kao naučna disciplina (Nauka krivičnog prava) jeste njegova zaštitna funkcija. To znači da se krivičnom pravu daje utilitaristički karakter, tj. opravdanje krivičnog prava se vidi u njegovoj društvenoj korisnosti. Tu funkciju krivično pravo ostvaruje propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela (Naše pozitivno krivično zakonodavstvo, član 3. Krivičnog zakonika, određuje zaštitu čoveka i drugih društvenih vrednosti kao osnov i granice za to propisivanje (Načelo legitimnosti). Osnovni cilj krivičnog prava jeste suzbijanje kriminaliteta.

Međutim, nije dovoljno samo propisati krivičnopravne norme, neophodno je da postoji visok stepen verovatnoće da će se one zaista i primeniti. Njegov cilj jeste da se deluje na ponašanje čoveka. To znači da nije primarni cilj krivičnog prava primena kazne i krivičnih sankcija, već se ono zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Krivično pravo može da funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak. Čak i ako bi bilo moguće primeniti krivičnu sankciju na svakog učinioca krivičnog dela, to ne bi bilo poželjno, jer bi isuviše česta primena krivičnih sankcija otupila njenu „oštricu". Naime ako se kazna suviše često primenjuje ona gubi svoj izuzetni karakter, a time i svoju efikasnost.. Međutim, iako nije ni realna niti opravdana težnja da uvek kada je učinjeno krivično delo dođe do primene krivičnopravnih normi, suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

Krivično pravo je zakonsko pravo, tj. pravo zasnovano na zakonu. Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni akti sadrže pravne norme, jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon.

Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava, polazeći od tradicionalne podele na krivično pravo u objektivnom i subjektivnom smislu, predstavljalo bi krivično pravo u objektivnom smislu (uobičajeno je da se krivično pravo shvata u objektivnom smislu, osim ako se posebno ne naglasi da je reč o krivičnom pravu u subjektivnom smislu). Dok opšti deo sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela, posebni deo krivičnog prava sadrži zakonske norme kojima se predviđaju pojedina krivična dela, odnosno kojima se određena ponašanja propisuju kao krivična dela.

Krivično pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kažnjavanje (ius puniendi). Ono pripada samo državi, te je stoga i krivično pravo kao grana prava i kao deo javnog prava izrazito državno pravo.

Krivično pravo i krivične sankcije nisu jedino sredstvo kojim se mogu suzbijati društveno opasna ponašanja. Uobičajena je njihova podela na preventivna sredstva i represivna sredstva. Represivna sredstva za cilj imaju primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo, okrenuta su prošlosti, dok preventivna sredstva nastoje sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno, tj. okrenuta su budućnosti.

Kako se društveno opasna ponašanja javljaju u različitim oblastima društvenog života, i krivično pravo reguliše heterogene društvene odnose. No, ono to čini samo parcijalno i fragmentarno, Zato je u vezi sa prirodom krivičnopravne zaštite uobičajeno da se govori o fragmentarnom karakteru krivičnog prava. Naime, krivično pravo treba da pruža zaštitu samo određenim vrednostima, odnosno najvrednijim, a ne svim dobrima. Fragmentarnost krivičnopravne zaštite se odražava i u tome što ni zaštita dobara koja se štite krivičnim pravom nije potpuna, već se ona štite samo od nekih, po pravilu najopasnijih, oblika napada na njih.

Istorija

Nastanak krivičnog prava vezuje se za protivpravno oduzimanje tuđeg života, tj. ubistvo.

Krivično pravo vodi poreklo od krvne osvete. Ona predstavlja sukob između dve (krvnosrodničke) zajednice, koji je otpočinjao ubistvom ili povredom nekog od člana zajednice ili njegovog dobra i koji se nastavljao međusobnim ubijanjem. Povod za krvnu osvetu mogao je predstavljati sukob oko međa, devojaka. Nakon određenog vremena usvojen je princip taliona, koji je značio da je osveta trebalo da odgovara nanetom zlu (oko za oko, zub za zub). Ukoliko se izvršilo krivično delo nad pripadnikom jedne zajednice od pripadnika druge zajednice, to je izazivalo neprijateljstvo.

Takav vid neprijateljstva prouzrokovan nasiljem, se u srednjem veku nazivao vražda. Pojam vražda vodi poreklo iz srpskog prava (staroslovenska reč vražda izvedena je od reči „vrag“, što znači neprijatelj). Jedno otpočeto neprijateljstvo između zajednica moglo je da potraje i više godina. Taj sukob bi se potom završavao mirenjem i podrazumevalo je moralno i materijalno zadovoljenje strane koja je oštećena. Moralno zadovoljenje se sastojalo u tome da krivac moli za oproštaj zbog učinjenog krivičnog dela, a ovlašćeni osvetnik mu nudi oproštaj. Materijalno zadovoljenje je obuhvatalo davanje imovinske ili (novčane) vrednosti oštećenoj strani od krivca koji se time otkupljivao i dobijao oprost. Krvnina predstavlja određen oblik otkupa za krivično delo ubistva.

Mirenje i plaćanje otkupnine se nazivaju kompozicija (composition – sporazum, pogodba). Sistem kompozicije je, pored osvete, imao veliki značaj u krivičnom pravu. U trenutku kada je država potpuno preuzela na sebe odgovornost da obezbeđuje javni red i mir, koristila je sistem kompozicije pri kažnjavanju izvršilaca krivičnih dela. Država je nastojala da podstakne mirenje i plaćanje odštete oštećenom i takođe da suzi korišćenja prava na osvetu.

Krug ovlašćenih za osvetu se prvo sužavao do granica šire, a potom uže porodice, da bi na kraju bilo jedno lice ovlašćeno za osvetu. Na početku, država je odštetu delila sa oštećenom stranom. Nešto kasnije je propisala posebno plaćanje u svoju korist, uz odštetu koju je krivac plaćao oštećenoj strani. Kroz taj postupak se razvila novčana kazna. Ta novčana kazna (globa), kao odšteta je postala javna kazna i tako sve do dan danas. Dosta dugo je velika većina krivičnih dela bila privatnog karaktera. Gonjenje krivaca po privatnoj tužbi sprečavalo je da krivično delo postane javnog karaktera.

Takođe, postepeno se sužavao i broj krivičnih dela za koje je osveta bila dozvoljena i kao posledica toga na kraju je ostalo samo ubistvo. Državna vlast je konačno uspela da potisne krvnu osvetu kao vid rešavanja konflikata i da nametne pravnu obavezu na mirenje.

Prve zakone iz ove oblasti su doneli Sumerci. Oko 2100-2050. p. n. e. Ur-Namu, neo-sumerski kralj Ur, doneo je najstariji pismeni zakonski kod čiji je tekst otkriven: Kod Ur-Namu. Još jedan važan rani zakon je bio Hamurabijev zakon, koji je bio jezgro vavilonskog prava. Samo su fragmenti ranijih krivičnih zakona drevne Grčke preživeli.

U rimskom pravu, Gajev Zakon 12 tablica je povezao građanske i krivične aspekte, a krađu (lat. furtum) su tretirali kao torturu. Napad i nasilna pljačka su posmatrane kao upad na privatno vlasništvo. Kršenje takvih zakona stvorilo je obavezu zakona da se prekršioci zakona kažnjavaju plaćanjem novčane naknade ili štete. Krivični zakon Rima prikupljen je u knjigama 47-48 Digesta. Posle oživljavanja rimskog prava u 12. veku, klasične rimske klasifikacije iz šestog veka pružile su osnovu razlikovanja između krivičnog i građanskog prava u evropskom pravu od tada do današnjeg vremena.

Prvi znaci moderne razlike između zločina i građanskih pitanja pojavili su se tokom invazije Normana u Engleskoj. Specijalni pojam krivične kazne, bar u Evropi, nastao je u periodu španske kasne skolastičnosti (Alfonso de Kastro), kada je teološki pojam Božje kazne (lat. poena aeterna), konačno ušla kao kazna za zločine unutar sekularnog krivičnog zakona. Razvoj pravosuđa jasno se pojavio u osamnaestom veku, kada su evropske države počele da organizuju policiju. Od ovog trenutka, krivični zakon je formalizovao mehanizme za sprovođenje zakona, što je omogućilo njegov razvoj kao vidljiv entitet.

Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu

Krivično pravo zajedno sa ostalim granama prava čini pravni sistem jedne zemlje. To podrazumeva međusobnu povezanost pojedinih grana prava. Povezanost je još više izražena kada je reč o krivičnom pravu, jer krivično pravo ne reguliše samostalno neku jasno ograničenu oblast društvenih odnosa.

Kazneno pravo u širem smislu obuhvata: materijalno krivično pravo, krivično procesno pravo, krivično izvršno pravo, pravo privrednih prestupima i prekršajno pravo.

Odnos krivičnog prava i krivičnog procesnog prava može se ukratko odrediti kao odnos suštine i forme. Do razdvajanja ove dve pravne grane došlo je pre nešto više od 2 veka. To razgraničenje nije moguće u potpunosti sprovesti, zbog toga danas postoje instituti koji imaju dvostruku prirodu (npr. odredbe o zastarelosti krivičnog gonjenja, ekstradicija).

Osnovno merilo jeste da li se oni odnose pretežno na suštinu, tj. na uslove za postojanje državnog zahteva za primenu krivičnih sankcija ili uslova za osvarivanje tog zahteva.

Vidi još

• Pravo

Literatura

• Aleksandr Aleksandrovič. „Kazneno pravo”. 
• Malik, Surendra; Malik, Sudeep (2015). Supreme Court on Criminal Procedure Code and Criminal Trial. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-223-2. 
• EBC (2015). Supreme Court Cases Back Volume- Full Set From 1970 to 2014 and 1 Vol of 2015 Total 81 Volumes. Eastern Book Company. 
• Malik, Surendra; Malik, Sudeep (2015). Supreme Court on Preventive detention Laws (1950 to 2013) Containing case law on Over 50 central & state Statutes (In 2 Vol). Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-947-1. 
• Malik, Surendra; Malik, Sudeep (2015). Supreme Court on Death Sentence in Murder cases. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-209-6. 
• Bhasin, Alok (2015). Law relating to Sexual Harassment at work. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-249-2. 
• Malik, Surendra; Malik, Sumeet; Malik, Sudeep (2015). Supreme Court Criminal Digest 2014. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-207-2. 
• EBC (2015). Supreme Court Criminal Manual Coat Poacket edition in 2 Vol containing Cr.p.c, IPC & Evidence Act. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-064-1. 
• EBC (2015). Supreme Court Cases Criminal. Eastern Book Company. 
• EBC (2014). Civil & Criminal Practice Manual Pocket Edition. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-089-4. 
• K.I.Vibhute (2011). Shamsul Huda's Principle of the Law of Crimes. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-105-5. 
• R.V.Kelkar (2014). R.V.Kelkar's Criminal Procedure. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-101-3. 
• EBC (2014). Code of Criminal Procedure 1973 with Evidence Act 1872 - Coat Pocket Edition - Flexi Bound. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-020-7. 
• k.n.chandrasekharan pillai (2011). General Principles of Criminal Law. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-036-2. 
• Siddiques, Ahmad (2014). Ahmad Siddiquie's Criminology & penology. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-063-4. 
• O.P.Srivastava's (2014). O.P.Srivastava's Principle of Criminal Law. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-015-3. 
• Lal, Bhavani (2010). Extraordinary Trials from Law Courts. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-013-3. 
• K.I.Vibhute (2004). Criminal Justice a Human Right Perspective of the Criminal Justice Process in India. Eastern Book Company. ISBN 81-7012-824-2. 
• P.L.Malik (2004). 2G Scam Cases, Introduction by Sudeep Malik. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-681-4. 
• Malik, Sumeet (2014). P.L.Malik's Criminal Court Handbook. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5028-997-6. 
• EBC (2014). Criminal Manual Coat Pocket Edition in 2 Vol. containing Cr.p.c, IPC & Evidence Act. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-064-1. 
• R.L.Gupta (1990). Law relating to identification & expert opinion (POD). Eastern Book Company. ISBN 81-7012-412-3. 
• R.L.Gupta (1990). Medico Legal Aspect of Sexual Offences. Eastern Book Company. 
• R.V.Kelkar (1990). Lectures on Criminal Procedure- Including Probation & Juvenile Justice. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-112-9. 
• Farmer, Lindsay (2000). „Reconstructing the English Codification Debate: The Criminal Law Commissioners, 1833–45”. Law and History Review. 18 (2). JSTOR 744300. S2CID 143065820. doi:10.2307/744300. Arhivirano iz originala 11. 08. 2007. g. 
• Fletcher, George P. (1998). Basic Concepts of Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-512170-8. 
• Fletcher, George P. (2000). Rethinking Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-19-513695-0. 
• Gorr, Michael (1992). Sterling Harwood, ur. Controversies in Criminal Law. Westview Press. 
• Malik, Surendra; Malik, Sudeep (2015). Supreme Court on Criminal Procedure Code and Criminal Trial. Eastern Book Company. ISBN 978-93-5145-223-2. 
• EBC (2015). Supreme Court Cases Criminal. Eastern Book Company. 
• Gross, Hyman (2005). A Theory of Criminal Justice (reissue izd.). Oxford University Press. ISBN 0-19-502349-8. 
• Hall, Jerome (1960). General Principles of Criminal Law. Lexis Law Pub. ISBN 0-672-80035-7. 
• Williams, Glanville (1983). Textbook of Criminal Law. Stevens & Sons. ISBN 0-420-46860-9. 
• Barzilai, Gad (2010). „The Attorney General and the State Prosecutor-Is Institutional Separation Warrented?”. The Israel Democracy Institute. 
• Hart, H.L.A. (1968). Punishment and Responsibility. Oxford University Press. ISBN 0-19-825181-5. 
• Harwood, Sterling (2000). „Is Mercy Inherently Unjust?”. Crime and Punishment: Philosophic Explorations. Wadsworth Publishing Co., formerly Jones & Bartlett Publishers. ISBN 0-86720-955-0. 
• Murphy, Jeffrie (1990). Forgiveness and Mercy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-39567-4. 
• Smith, K. J. M. (1998). Lawyers, Legislators and Theorists: Developments in English Criminal Jurisprudence, 1800–1957. Clarendon Press. ISBN 0-19-825723-6. 
• van den Haag, Ernest (1978). Punishing Criminals: Concerning a Very Old and Painful Question. Basic Books. ISBN 0-8191-8172-2. 
• Ormerod, David (2005). Smith and Hogan: Criminal Law. Oxford University Press. ISBN 0-406-97730-5. 
• R v Brown (1994) 1 AC 212

• Stojanović, Zoran (2018). Krivično pravo opšti deo. Pravna knjiga. 
• S. Mirković, Zoran (2007). Srpska pravna istorija. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet

Spoljašnje veze

• Krivični zakon republike Srpske
• Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on Theories of Criminal Law
• Findlaw.com Criminal Law Center
• Cornell Institute
• Max Planck Information System for Comparative Criminal Law Country reports on criminal law covering 25 legal systems