Википедија

Krivi toranj u Pizi

Krivi toranj u Pizi (italijanski: Torre pendente di Pisa ili jednostavno Torre di Pisa), je zvonik Katedrale u Pizi, Italija, na trgu koji se zove Kampo de Mirakoli (Campo dei Miracoli).[1] Trebalo je da zvonik bude potpuno vertikalan, ali je počeo da se krivi neposredno posle početka izgradnje tornja u avgustu 1173. godine. Visina tornja od zemlje do niže strane je 55.86 metara, a od zemlje do više strane je 56.7 metara. Debljina zidova pri dnu je 4.09 m, a pri vrhu 2.48 m. Toranj je iskrivljen za 5.5%.[2] Masa tornja je procenjena na oko 14.453 tone.[3] Zvonik ima 294 stepenika.

Krivi toranj u Pizi
Torre Pendente di Pisa
Krivi toranj u Pizi
Osnovne informacije
LokacijaPiza, Italija
Koordinate43° 43′ 23″ S; 10° 23′ 47″ I / 43.723056° S; 10.396389° I / 43.723056; 10.396389
Religijahrišćanstvo
GradPiza
DržavaItalija
Veb-sajtwww.opapisa.it
Arhitektonski opis
Osnivanje1173
Završetak izgradnje1372
Specifikacije
Visina (maks.)55,86 m (183,3 ft)
Materijali
Krivi toranj u Pizi
Torre di Pisa
Svetska baština Uneska
MestoPiza, Italija Uredi na Vikipodacima
Koordinate43° 43′ 23″ S; 10° 23′ 48″ I / 43.7231° S; 10.3967° I / 43.7231; 10.3967
Površina500 m2 (5.400 sq ft)
KriterijumKulturna: i, ii, iv, vi
Veb-sajtwww.opapisa.it/,%20www.opapisa.it/en/
Pogled na toranj

Kula je počela da se naginje tokom gradnje u 12. veku zbog mekog tla koje nije moglo adekvatno da podnese težinu konstrukcije, i to se pogoršalo do završetka gradnje u 14. veku. Do 1990. godine nagib je dostigao 5,5 stepeni.[4][5][6] Konstrukcija je stabilizovana sanirajućim radom između 1993. i 2001. godine, čime je nagib smanjen na 3,97 stepeni.[7]

Izgradnja tornja uredi

Temelje tornja je postavio čuveni arhitekta Bonano Pisano (Bonanno Pisano) 1173. godine i na njemu radio do 1185. kada je iznenada nestao, ostavljajući građevinu sa samo tri i po sprata visine. Ne postoje tačni podaci o tome da li je Bonano zaustavio radove zbog toga što je shvatio da se Toranj naginje ili je možda umro. Tako je Toranj, napola završen, stajao punih 90 godina sve dok se drugi arhitekta, Guljeljmo de Instrik, nije posvetio ovom projektu. Godine 1250. čak nekoliko arhitekata je pokušalo da ga ispravi, ali je on i dalje tonuo. Izgradnja je dovršena 1360. godine.

Ispravljanje tornja uredi

Do 1990. godine, toranj u Pizi se toliko nakrivio da su zvaničnici morali da ga zatvore za posetioce i pokrenu sanacione radove. Inženjeri su uspeli da smanje nagib za 44 centimetra, vrativši toranj u položaj koji je imao 1838. godine. Krivi toranj u Pizi ponovo je otvoren za posetioce i turiste u decembru 2001. godine.

Kada su inženjeri započeli poduhvat, prvo su zbog obezbeđenja opasali kolosa jakom čeličnom užadi. Toranj se i dalje naginjao i jedini način da se on učvrsti i u takvom položaju ostane i sledeći milenijum, bio je da se temelji iznova naprave. Stručnjaci su veoma oprezno kopali ispod tornja vadeći velike količine zemlje. Zatim je toranj ispravljen uz pomoć nekoliko tona teških tegova.

"Vratili smo svetu jedno od najvrednijih umetničkih dela", rekao je arhitekta Mikele Jamiolkovski. „Spasilačka akcija“ koštala je preko 50 miliona nemačkih maraka.

Preživljavanje zemljotresa uredi

Toranj je preživeo najmanje četiri jaka zemljotresa od 1280. godine. Inženjersko istraživanje iz 2018. godine je zaključilo da je toranj izdržao potrese zbog dinamičke interakcije između tla i strukture: visina i krutost tornja u kombinaciji sa mekoćom temeljnog tla utiču na vibracione karakteristike na takav način da ne rezonira sa zemljotresnim kretanjem tla. Isto meko tlo koje je izazvalo naginjanje i dovelo toranj do ivice urušavanja pomoglo mu je da opstane.[8]

Tehnički podaci uredi

  • Geografske koordinate: 43° 43′ 23″ S; 10° 23′ 47″ I / 43.7231° S; 10.3964° I / 43.7231; 10.3964
  • Nadmorska visina „Trga Čuda“ (Piazza dei Miracoli): oko 2 metra.
  • Visina tornja: 55,863 m (183 ft 3 5⁄16 in),[9] 8 spratova[10]
  • Visina od temeljnog sprata: 58,36 m (191 ft 5 1⁄2 in)[11]
  • Spoljašnji prečnik osnove: 15,484 m (50 ft 9 5⁄8 in)[9]
  • Unutrašnji prečnik osnove: 7,368 m (24 ft 2 1⁄16 in)[9]
  • Ugao nagiba: 3,97 stepena[12] or 39 m (127 ft 11 in) from the vertical[13]
  • Težina: 14.700 metric tons (16.200 short tons)[14]
  • Debljina zidova osnove: 2,44 m (8 ft 0 in)
  • Pravac krivljenja: 1173-1250 severno, 1272-1997 južno
  • Broj zvona: 7, podešenih na muzičkoj lestvici,[15], u smeru kazaljki na satu
    • Prvo zvono: L'assunta, napravljeno 1654. godine, masa je 3.620 kg (7.981 lb).
    • Drugo zvono: Il Crocifisso, napravljeno 1572. godine, masa je 2.462 kg (5.428 lb).
    • Treće zvono: San Ranieri, pravljeno od 1719. do 1721. godine od strane Điovanija Andrea Morenija, masa je 1.448 kg (3.192 lb).
    • Četvrto zvono: La Terza, napravljeno 1473. godine, masa je 300 kg (661 lb).
    • Peto zvono: La Pasquereccia, napravljeno 1262. godine,[16] od strane Loteringa masa je 1.014 kg (2.235 lb).
    • Šesto zvono: Il Vespruccio, napravljeno 1501. godine od strane Nikola di Jakopa, masa je 1.000 kg (2.205 lb).
    • Sedmo zvono: Del Pozzetto, napravljeno 1606. godine, masa je 652 kg (1.437 lb).[17]
  • Broj stepenika do vrha: 296[18] ili 294 (poslednji sprat ima dve stepenice manje na severno-istočnoj strani).

Peto zvono se naziva Paskuarecija što potiče od Uskrsa, jer je zvonilo na dan Uskrsa. Međutim, ovo zvono je starije od samog zvonika i potiče sa tornja Vergata u Palaco Pretorio u Pizi, gde se zvalo La Giustizija (Pravda). Zvonom se oglašavalo pogubljenje zločinaca i izdajnika, uključujući grofa Ugolina 1289. godine.[19] Krajem 18. veka u zvoniku je postavljeno novo zvono koje je zamenilo polomljenu Paskuareciju.

Kružni oblik i velika visina zvonika bili su bili neuobičajeni za njegovo vreme, i krunski zvonik se stilski razlikuje od ostatka konstrukcije. Ovaj zvonik uključuje korekciju od 14 cm (5 1⁄2 in) za nagnutu osu ispod. Postavljanje zvonika na Pjaca del Duomo odstupa od aksijalnog poravnanja katedrale i krstionice na Pjaca del Duomo.

Ginisovi svetski rekordi uredi

Dve nemačke crkve dovele su u pitanje status tornja kao najiskošenije građevine na svetu navodeći: kvadratni Kosi toranj u Surhuzenu iz 15. veka i zvonik iz 14. veka u gradu Bad Frankenhauzen.[20] Ginisova knjiga rekorda izmerila je kule u Pizi i Surhuzenu, utvrdivši da je nagib prvog 3,97 stepeni.[12] U junu 2010, Ginisova knjiga rekorda je utvrdila da je zgrada Kapital kapija u Abu Dabiju, UAE, kao „Najviše nagnuta kula na svetu koju je napravio čovek“;[21] ona ima nagib od 18 stepeni, skoro pet puta veći od tornja u Pizi, ali je namerno konstruisana da bude nagnuta. Kosi toranj Vanaka na Novom Zelandu, takođe namerno izgrađen zakošen, i naginje se na 53 stepena prema zemlji.[22]

Reference uredi

  1. ^ „DiPI Online”. Dizionario di Pronuncia Italiana (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 26. 12. 2020. 
  2. ^ Recently two German churches have challenged the tower's status as the world's most lop-sided building: the 13th century square tower at Suurhusen [1] and the nearby 14th century bell tower in the town of Bad Frankenhausen (Sunday Telegraph no 2,406- 22nd July 2007)
  3. ^ „Leaning Tower of Pisa Facts”. Leaning Tower of Pisa. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  4. ^ „Europe | Saving the Leaning Tower”. BBC News. 15. 12. 2001. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  5. ^ „Tower of Pisa”. Archidose.org. 17. 6. 2001. Arhivirano iz originala 26. 6. 2009. g. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  6. ^ „Leaning Tower of Pisa (tower, Pisa, Italy) – Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  7. ^ „Leaning tower of Pisa loses crooked crown”. Irish News. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  8. ^ „500-year-old Leaning Tower of Pisa mystery unveiled by engineers”. ScienceDaily. 9. 5. 2018. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 22. 11. 2018. 
  9. ^ a b v „2051?”. The Michigan Architect and Engineer (na jeziku: engleski). 27: 17. 1952. Arhivirano iz originala 2. 7. 2020. g. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  10. ^ Burland, J.B. (2008). „Stabilising the Leaning Tower of Pisa: the Evolution of Geotechnical Solutions”. Trans. Newcomen Soc. 78 (2): 174. ISSN 0372-0187. S2CID 110178919. doi:10.1179/175035208X317657. 
  11. ^ Valdes, Giuliano (1994). Art and History of Pisa (na jeziku: engleski). Casa Editrice Bonechi. str. 44. ISBN 9788880290247. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  12. ^ a b „German steeple beats Leaning Tower of Pisa into Guinness book”. Trend News Agency. AFP. 9. 11. 2007. Arhivirano iz originala 4. 5. 2009. g. 
  13. ^ tan(3.97 degrees) * (55.86m + 56.70m)/2 = 3.9m
  14. ^ Strom, Steven; Nathan, Kurt; Woland, Jake; Lamm, David (2009). Site Engineering for Landscape Architects (na jeziku: engleski). John Wiley and Sons. str. 124. ISBN 9780471695493. Arhivirano iz originala 9. 8. 2021. g. Pristupljeno 5. 8. 2019. 
  15. ^ Black, William Harman (1920). The Real Europe Pocket Guide-book: Number 10 of the 'Black's Blue Books' (na jeziku: engleski). Brentanos. str. 360. OCLC 316943604. 
  16. ^ Black, Charles Bertram (1898). The Riviera, Or The Coast from Marseilles to Leghorn: Including the Interior Towns of Carrara, Lucca, Pisa and Pistoia (na jeziku: engleski). A. & C. Black. str. 148. OCLC 18806463. 
  17. ^ „Leaning Tower of Pisa: 1920s Photo of Dal Pozzo”. www.endex.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2010. g. Pristupljeno 9. 8. 2010. 
  18. ^ Davies, Andrew (2005). The Children's Visual World Atlas. Sydney, Australia: The Fog Press. ISBN 1-74089-317-4. 
  19. ^ „Torre pendente” (na jeziku: italijanski). Lucca turismo. Arhivirano iz originala 8. 4. 2008. g. Pristupljeno 19. 3. 2008. 
  20. ^ Sunday Telegraph no. 2,406, 22 July 2007
  21. ^ „Not so fast, Pisa! UAE lays claim to world's furthest leaning tower”. CNN news. 7. 6. 2010. Arhivirano iz originala 8. 6. 2010. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  22. ^ 'Leaning and tumbling towers' Arhivirano 30 jul 2011 na sajtu Wayback Machine on Puzzling World website, viewed 30 July 2011

Spoljašnje veze uredi

 
Krivi toranj u Pizi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Криви_торањ_у_Пизи&oldid=27701367”