Krstaški pohodi na Egipat
Krstaški pohodi na Egipat predstavljaju seriju krstaških napada na fatimidski Egipat izvršenih u drugoj polovini 12. veka pod vođstvom kralja Amalrika I Jerusalimskog. Tokom ovih pohoda krstaši su vodili ratove i protiv muslimanskog vođe Nur ad Dina oko prevlasti u Egiptu. Pohodi su završeni neuspehom, a Egipat je ubrzo osvojio vojskovođa Saladin i priključio ga državi Nur ad Dina.
Prvi pohod na Egipat uredi
Amalrikova životna ideja bila je osvajanje fatimidskog Egipta. Ova država je u to vreme bila toliko slaba da je samo čekala osvajača koji će je osvojiti. U tome momentu su samo dve sile mogle to učiniti: krstaši i Nur ad Din. I jednima i drugima je ova država bila potrebna isključivo zbog bogatstva kojim je raspolagala. Nur ad Din pokreće pohod na Egipat 1164. godine. Iste godine, egipatski vezir Dirham poziva Amalrika u pomoć. Međutim, Nur ad Dinov vojskovođa Širku uspeo je da zbaci Dirhama i postavi svoga kandidata Šavara pre dolaska Amalrika. Šavar potom menja stranu i poziva Amalrika u pomoć ne bi li se oslobodio Širkuovog uticaja. Amalrik se odaziva pozivu i izvršava opsadu grada Bilbai (avgust/oktobar 1164) u kome se nalazio Širku. Do prave bitke nije došlo jer je Nur ad Din napao krstaške teritorije na severu želeći da Amalriku odvrati pažnju sa Širkua. U bici kod Harima teško je porazio krstašku vojsku i zarobio trojicu krstaških vođa: Žoscelina III, Remona III od Tripolija i Boemunda III. Do Amalrika stižu vesti o krstaškoj pogibiji kod Harima i o planovima Nur ad Dina o napadu na Tiberijas. Zbog toga se Amalrik povlači iz Egipta, a prema sporazumu kojeg je sklopio sa Širkuom i ovaj se povlači iz Egipta.
Drugi pohod na Egipat uredi
Vrativši se u Jerusalim, Amalrik sklapa dogovor sa moćnim vizantijskim carem Manojlom Komninom o uspostavljanju grčke patrijaršije u Antiohiji. Time je zaštitio ovu krstašku državu od Nur ad Dinovog napada. Nur ad Din se jedino plašio vizantijske moći. Pokušao je da sa francuskim kraljem i vizantijskim carem sklopi sporazum o napadu na Egipat. Luj VII nije pokazao veliku zainteresovanost, ali se Manojlo odazvao pozivu. Međutim, Širku napada Egipat, pa je Amalrik sam pokreće svoju vojsku na Egipat. Dve vojske sukobile su se kod Babaina (18. mart 1167. godine). Pobedu odnosi Širku i osvaja grad Aleksandriju. Na čelo ovog grada postavio je svoga nećaka Salah ed Din Jusufa – čuvenog Saladina. Krtaši ubrzo ponovo osvajaju Aleksandriju koju je mesec dana branio Saladin. Nakon što je predao Aleksandriju, Saladin je bio izložen napadima aleksandrijskih Šiita, a neredi su uglavnom bili usmereni ka Širkuovim pristalicama. Saladinov život je bio u tolikoj opasnosti da je spasa morao potražiti ni manje ni više nego u logoru krstaša. Ovi su ga primili sa poštovanjem i čak mu dali oružanu pratnju. Ono što je Saladinu bilo najneprijatnije je to da je upravo jerusalimski kralj Amalrik bio taj koji je posredovao između muslimana podsećajući Šavara na obećanje da će dopustiti Širkuovim pristalicama da izađu iz grada. Tako je jerusalimski kralj spasao Širkuove pristalice od sigurne smrti.
Mir je sklopljen 1167. godine i obe vojske se povlače iz Egipta. Egipat je nakon ovog pohoda potpao u vazalan odnos prema Jerusalimskoj kraljevini i bio je dužan da isplati 100.000 zlatnika.
Treći pohod na Egipat uredi
Dana 29. avgusta 1167. godine Amalrik se oženio Marijom Komnin, rođakom vizantijskog cara Manojla, u cilju organizovanja novog pohoda na Egipat. U Carigrad je poslat Viljem od Tira da pregovara u ime Jerusalima. Međutim, kada se VIljem vratio u Jerusalim, Amalrik je već bio u Egiptu. Tako je pomoć Vizantije izostala. Amalrik je za prerani odlazak u Egipat optužio malu grupu krstaša koja je došla iz Evrope. Ona je u suštini bila beznačajna, a glavni razlog za to bilo je neprihvatanje sklapanja vizantijsko-krstaškog saveza od strane vitezova Hospitalaca.
Amalrik brzo stiže pred Kairo, a Šavar se odmah pokazao spremnim za pregovore. Krstaši su dobili otkup za neke od zarobljenika (uglavnom Šavarovi rođaci), ali je za ostatak i dalje trajalo nadmudrivanje. Zbog toga je Amalrikova flota stigla na ušće Nila i zauzela Tunis. Dolazak Širkua naterao je Amalrika da povuče svoju flotu. Amalrik je pokušao da spreči Širkua da preće Nil, ali je zakasnio. Širku i Šavar se udružuju protiv krstaša. Šavar januara 1169. godine trijumfalno ulazi u Kairo. Ubrzo preuzima vlast nad gradom zajedno sa svojim nećakom Saladinom. Krstaši se povlače iz Egipta. Iste godine, Amalrik je u savezu sa Vizantijom izvršio neuspešnu opsadu Damijete.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.