Kursan
Kursan (mađ. Kurszán; ? – 904), sin Kenda (Könd)[1] bio je duhovni vođa mađarskih plemena prilikom dolaska Mađara u Panonsku niziju. Kursan je u periodu do 904. godine vladao Mađarima, zajedno sa vojskovođom Arpadom.[2][3].
| Kursan | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 904. |
| Porodica | |
| Roditelji | Kend |
Uspesi
urediKursan je imao jednu od najznačajnijih uloga u mađarskom doseljavanju na današnje prostore (Honfoglalás).[4].
Tokom 892. i 893. godine on i Arpad su na molbu Arnulfa Karantanijskog zajedno napali Velikomoravsku kneževinu. Razlog je bio osiguravanje istočnih granica Franačkog carstva.
Arnulf je Mađarima dao sve osvojene teritorije i prihvatio ih je kao saveznike. Ovaj događaj je u stvari bio osnova stvaranja kraljevine Mađara. Kursan i Arpad su ovo iskoristili i zauzeli su i južni deo nizije koji je do tada bio pod bugarskom dominacijom. Takođe u njegovo vreme su Mađari ušli u savez sa Lavom VI Mudrim, vizantijskim carem, pošto su i jedni i drugi uvideli mogućnost osiguravanja svojih granica. Mađarske i Vizantijske snage su napale i porazile bugarskog cara Simeona I.
Smrt
urediU leto 904. godine nemački kralj Ludvig je pozvao Kursana na pregovore kod reke Fiša (Fischa), gde je pobio celu pregovaračku delegaciju zajedno sa Kursanom[5][6]. Od tog vremena pa nadalje Arpad je ostao jedini vladar nad mađarskim plemenima[3][7] i preuzeo je većinu Kursanovih poseda koji su bili sa desne strane reke Dunav[8]. Kursanovi naslednici su se naselili u predele u okolini Obude, gde su sagradili Kursanvar (Kurszánvára), što u prevodu znači zamak Kursana, posle Kursanove smrti živeli su pod imenom Kartal (Kartal).
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Kurszán (na jeziku: Hungarian). Pallas Great Lexicon. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 25. 03. 2009.
- ^ „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008.
- ^ a b Fallon 2003, str. 11.
- ^ Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company.
- ^ Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- ^ Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 978-1931313216. Arhivirano iz originala 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 25. 03. 2009.
- ^ „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 25. 03. 2009.
- ^ „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001.
Literatura
uredi- Lazar, Istvan (2001). Transylvania: A Short History. Simon Publications LLC. ISBN 978-1-931313-21-6.[mrtva veza]
- Reuter, Timothy; McKitterick, Rosamond (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- Fallon, Steve (2003). „Steaming Special Section on Thermal Baths”. Budapest. Lonely Planet. ISBN 978-1864503562.
- Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
- Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest. . 1997. ISBN 978-963-506-140-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest. . 1983. ISBN 978-963-281-221-2. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986