Kucovo (Struma)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Kucovo.

Kucovo ili Kutci je bilo srednjovekovno selo u dolini reke Strume. Nalazilo se u jugoistočnom delu Makedonije u blizini Tahinskog jezera. Od 1313. godine bilo je metoh (posed) manastira Hilandar.

Poznato je da je selo Kucovo kralj Milutin poklonio Hrusijskom pirgu (poznat i kao pirg Svetog Vasilija). Nije poznat tačan datum kada je Milutin izdao hrisovulju kojom se poklanja ovo selo Hrusijskom pirgu[1]. U to vreme Hrusijski prig je imao delimičnu nezavisnost od Hilandara i bio je najznačajnija luka na Svetoj gori[2]. Međutim poznato je da je Andronik II Paleolog poklonio selo manastiru Hilandar 1313. godine u znak zahvalnosti za pomoćne odrede koje mu je Milutin pružio u borbi sa Katalonskom kompanijom. Tako da je povelja kralja Milutina mogla da usledi tek nakon povelje Andronika II, pošto se selo Kucovo tada nalazilo na tlu Vizantije[1].

Selo Kucovo se pominje i u kasnijim poveljama u kojima Milutin potvrđuje da ono pripada Hrusijskom prigu a ne manastiru Hilandar[1].

Kucovo se spominje i u hrisovulji Andronika II iz 1324. godine kojom potvrđue status pirga, njegovu ekonomsku samostalnost od Hilandarskog manastira i govori o pripadnosti sela Kucovo (Kutci) pirgu, a manastira svetog Nikite — Hilandaru[1].

U hrisovulji cara Stefana Dušana od 1. januara 1345. godine takođe se potvrđuje da Kucovo pripada pirgu. Ovo se potvrđuje i rešenjem crkovnog suda u gradu Ser iz 1388. godine[1].

Na osnovu ovih hrisovulja se može zaključiti da je kroz ceo 14. vek Hrusijski pirg upravljao selom Kucovo[1]. Međutim postoje i hrisovulje koje spominju vlasništvo manastira Hilandar nad selom. Osim prvobitne povelje Andronika II iz 1313. godine, postoje i povelje iz jula 1317. godine i iz 1321. godine kojima se Hilandaru potvrđuju prava nad selom Kucovo. Tako da je verovatno da je selom Kucovo u početku upravljao manastir Hilandar, da bi ono kasnije prešlo u posed Hrusijskog pirga[1].

Hrisovulja Jovanna V Paleologa iz jula 1351. godine takođe potvrđuje pravo Hilandara nad selom[1].

Poznato je da je iz opštine sela Kucovo 1227. godine izdvojeno selište Munzeni i poklonjeno manastiru Hilandar. Tada je selo Kucovo pripadalo Androniku Komninu duki od Petralita. Selište Munzeni se u to vreme već graničilo sa posedima manastira Hilandar u tom kraju. [3]


Krajem 13. veka selo Munzeni je postalo središte (po svom centralnom položaju) cele metohije manastira Hilandar koja je postojala u ovom kraju. U potvrdi Andronika II. od 1292. god. pominje se Munzijanska metohija Sv. Nikole.[3]

Za vreme cara Dušana selo Kucovo ulazi u sastav Srbije. On je u hrisovulji od 1. januara 1345. godine potvrdio pripadnost sela Kucova Hruskom pirgu i takođe darovao neka okolna sela manastiru. Takođe je poklonio i zemlju čij je vlasnik bio neki Srbo a koja se delimično nalazila na prostoru sela Kucovo.[3]

U starim vojničkim grčkim kartama ovo selo se pominje kao Kucos i nalazi se u blizini Tahinskog jezera (jezero Kerkini)[3]

ReferenceUredi

  1. ^ a b v g d đ e ž Hvostova, Kseniя Vladimirovna (1961). „VZAIMOOTNOŠENIЯ HILANDARSKOGO MONASTЫRЯ I NEKOTORЫH EGO METOHOV V XIV v.” (PDF). Vizantiйskiй Vremennik. Tom 18 (na jeziku: ruski). Ruska akademija nauka. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 20. 12. 2013. Pristupljeno 20. 12. 2013. 
  2. ^ „Skit Svetog Vasilija - Hrusija”. http://www.hilandar.info/. Pristupljeno 20. 12. 2013.  Spoljašnja veza u |publisher= (pomoć)
  3. ^ a b v g Grujić, Rad M (1924). Topografija Hilandarskih metohija u Solunskoj i Strumskoj oblasti od XII do XIV veka. DRŽAVNA ŠTAMPARIJAKRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA. 

LiteraturaUredi

  • Grujić, Rad M (1924). Topografija Hilandarskih metohija u Solunskoj i Strumskoj oblasti od XII do XIV veka. DRŽAVNA ŠTAMPARIJAKRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA.