Kučuk-Alija
Kučuk-Alija Đevrlić („Kučuk” od turske reči Küçük − u prevodu „Mali”) je bio jedan od vođa osmanlijskih janjičarskih jedinica u Smederevskom sandžaku (poznatom i kao Beogradski pašaluk). Zajedno sa ostalim dahijama organizovao je Seču knezova početkom 1804. godine. Mustafa-paša je ubijen od njegove ruke.[1] Brat mu je bio Sali-aga, poznat pod nadimkom Rudnički bik.[traži se izvor]
Kučuk-Alija Đevrlić | |
---|---|
Mesto rođenja | Rudnik, kod Gornjeg Milanovca, Beogradski pašaluk, Osmansko carstvo (danas Srbija) |
Datum smrti | 6. avgust 1804 |
Mesto smrti | Ada Kale |
Kučuk Alija sekao je knezove u Pomoravlju od kojih je bio najpoznatiji Petar iz Gložana. Seča je trajala između 4. i 10. februara. Kučuk Alija se marta meseca probio iz Beograda na jug da bi unajmio Arnaute. Njegov odred od 600 janjičara razbio je Karađorđa i Janka Katića podno planine Bukulje. Dalje se kretao prema Topoli i Kragujevcu. Probio se 4. aprila do Jagodine. Posle drugog napada na Jagodinu, Kučuk Alija beži iz Jagodine ka Beogradu.[traži se izvor]
Tu su pružali otpor ustanicima, ali posle izdaje vođe krdžalija Alije Gušanca morali su da pobegnu Dunavom (29. jula). Vožd Karađorđe je tražio od Bećir age da mu se dahije prepuste kako bi ih ubio, inače od mira ništa. Bećir aga je to dopustio. Milenko Stojković je u noći između 5. i 6. avgusta napao kuću dahija na Ada Kaleu. Među dahijama je najveći otpor pružio Kučuk Alija. Milenko Stojković je izvršio svoj zadatak. Glave su im odsečene, odrane i isprane da bi se ponele u Beograd, kao dokaz da dahije više nisu žive.[traži se izvor]
Reference
urediLiteratura
uredi- Ćorović, Vladimir (1997). Istorija srpskog naroda.
- Radoš Ljušić, Vožd Karađorđe 1–2, drugo dopunjeno izdanje — Beograd 2000.
- Đorđević, Miroslav R. (1979). Srbija u ustanku: 1804-1813. Rad.
- Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3.