Kučuk-Alija Đevrlić („Kučuk” od turske reči Küçük − u prevodu „Mali”) je bio jedan od vođa osmanlijskih janjičarskih jedinica u Smederevskom sandžaku (poznatom i kao Beogradski pašaluk). Zajedno sa ostalim dahijama organizovao je Seču knezova početkom 1804. godine. Mustafa-paša je ubijen od njegove ruke.[1] Brat mu je bio Sali-aga, poznat pod nadimkom Rudnički bik.[traži se izvor]

Kučuk-Alija Đevrlić
Dahije ubijaju Mustafa-pašu 1801. (ploča iz 1802. godine)
Mesto rođenjaRudnik, kod Gornjeg MilanovcaBeogradski pašaluk,
 Osmansko carstvo (danas  Srbija)
Datum smrti6. avgust 1804
Mesto smrtiAda Kale

Kučuk Alija sekao je knezove u Pomoravlju od kojih je bio najpoznatiji Petar iz Gložana. Seča je trajala između 4. i 10. februara. Kučuk Alija se marta meseca probio iz Beograda na jug da bi unajmio Arnaute. Njegov odred od 600 janjičara razbio je Karađorđa i Janka Katića podno planine Bukulje. Dalje se kretao prema Topoli i Kragujevcu. Probio se 4. aprila do Jagodine. Posle drugog napada na Jagodinu, Kučuk Alija beži iz Jagodine ka Beogradu.[traži se izvor]

Tu su pružali otpor ustanicima, ali posle izdaje vođe krdžalija Alije Gušanca morali su da pobegnu Dunavom (29. jula). Vožd Karađorđe je tražio od Bećir age da mu se dahije prepuste kako bi ih ubio, inače od mira ništa. Bećir aga je to dopustio. Milenko Stojković je u noći između 5. i 6. avgusta napao kuću dahija na Ada Kaleu. Među dahijama je najveći otpor pružio Kučuk Alija. Milenko Stojković je izvršio svoj zadatak. Glave su im odsečene, odrane i isprane da bi se ponele u Beograd, kao dokaz da dahije više nisu žive.[traži se izvor]

Reference

uredi

Literatura

uredi