Википедија

K2

Други највиши планински врх на свету
Za članak o istoimenom pop bendu, pogledajte K2 (grupa)

K2 (Himalajska planina) (urdu کے ٹو, kin: 乔戈里峰) je sa 8.611 m nadmorske visine drugi po visini planinski vrh na Zemlji. Vrh pripada lancu Karakorum, koji se nastavlja na Himalaje. Vrh K2 se proteže preko granice Pakistana i Kine u regionu Kašmir. Tačnije, nalazi se između oblasti Gilgit-Baltistan u pakistanskoj Severnoj teritoriji i Tadžičkog autonomnog okruga Takskorgan u Autonomnoj oblasti Sinkjang, u Kini i prva je veća planina koja počinje venac „Himalaje”.[1][2]

Himalajska planina
K2
Geografija
LokacijaPakistan, Kina
MasivKarakorum

Kogir je naziv kojim Kinezi nazivaju vrh K2. Standardni oblik mandarinskog jezika vrh K2 naziva Ćaogeli feng[3]. U Urdu, vrh se zove Lamba pahar, u prevodu „Visoka planina“. Mnogi lokalni, kao i hindi naziv za planinu su: Dapsang, Keču i Čogori[4] (poslednje u prevodu znači „Kralj planina“), dok je u zapadnom delu sveta ova planina poznata pod imenom Himalajska planina. Smatra se jednom od najtežih i najopasnijih planina za alpinističke uspone, te je poznata i kao „Divlja planina” (Savage Mountain) usled jedne od najviših stopa smrtnosti među penjačima na planinama višim od 8000 m. Od svaka četiri alpinista koji su se popeli na vrh, jedan je poginuo.[5]

Naziv uredi

 
Originalna skica Tomasa Montgomerija iz 1856.

Naziv K2 proizlazi iz zapisa korištenog tokom Velikog trigonometrijskog merenja. Tomas Montgomeri, prilikom pregleda lanca Karakorum sa planine Haramuk, oko 130 milja južnije, skicirao je najistaknutije vrhove, i privremeno ih nazvao K1, K2, K3, K4 i K5.[6][7]

Tokom Velikog trigonometrijskog merenja uobičajena je bila praksa imenovanja novootkrivenih planina lokalnim imenima, kad god je to bilo moguće,[8] te je otkriveno da je K1 lokalno poznat kao Mašerbrum, K3 je nazvan Široki vrh, a K4 i K5 Gašerbrum II i Gašerbrum I. Verovatno usled izolovanosti i udaljenosti od naseljenih mesta, za K2 nije pronađeno lokalno ime. Planina nije vidljiva iz Askolea, poslednjeg sela na jugu, ili iz najbližeg naselja na severu, te je tek jedva vidljiva s kraja lednika Baltoro, nakon kojeg od lokalnih se ljudi retko ko upućivao.[9] Ime Čogori, izvedeno iz dve reči balti jezika, chhogo (veliko) i ri (planina) (شاہگوری) predloženo je kao lokalni naziv, ali dokazi raširenog korištenja tog imena bili su oskudni. Možda je to bilo složeno ime koje su izmislili zapadni istraživači[10] ili jednostavno zbunjeni odgovor na pitanje „Kako se to zove?”[9] To međutim, čini temelj imena Qogir (pojednostavljeni kineski: 乔戈里峰, tradicionalni kineski: 喬戈里峰, pinjin: Qiáogēlǐ Fēng) kojim Kineske vlasti službeno nazivaju planinu. Predloženi su i drugi lokalni nazivi, uključujući Lamba Pahar („visoka planina” na Urdu) i Dapsang, ali nisu u raširenoj upotrebi.[9]

U nedostatku lokalnog naziva, predloženo je ime Mont Godvin-Ostin, u čast Henrija Godvin-Ostina, jednog od prvih istraživača tog područja. Premda taj naziv nije prihvatilo Kraljevsko geografsko društvo[9] bio je upisan na nekoliko karti, te se i danas povremeno koristi.[11]

Montgomerijeva je oznaka, K2, radi toga i dalje ime po kojemu je planina poznata. Danas se takođe koristi i u jeziku Balti, izvedenicama Kechu ili Ketu[10][12] (Urdu: کے ٹو). Italijanski penjač Fasko Marejni, tvrdio u svom izveštaju uspona na Gašerbrum IV, da iako K2 svoje ime duguje slučaju, odsečena i bezlična priroda tog naziva savršeno je prikladna za tako udaljenu i zahtevnu planinu. Zaključio je da je to...[13] „samo gola kost imena, same stene i led, oluja i ponor. Ni ne pokušava zvučati ljudski. To su atomi i zvezde. Poseduje ogoljenost sveta pre prvog čoveka - ili opustošenost planete nakon poslednjeg.”

Geografski položaj uredi

K2 je smešten u severozapadnom Karakorumu. Tarimska sedimentarna zavala je severni rub lanca, dok na jugu graniči s Malim Himalajima. Voda koja se topi iz velikih lednika južno i istočno od K2, koristi se za poljoprivredu u dolinama i značajno doprinosi regionalnoj opskrbi svežom vodom. Lanac Karakorum leži duž južnog kraja Evroazijske tektonske ploče i sastoji se od drevnih sedimentnih stena (starih više od 390 miliona godina). Ti su slojevi bili presavijeni, zbijeni pod pritiskom i pomešani s granitnom masom kada se pre više od 100 miliona godina Indijska ploča sudarila sa Evrazijom..[14][15]

K2 je tek 22. planina prema topografskoj istaknutosti, nezavisnom merenju visine planine, jer je deo istog proširenog uzdignutog područja (uključujući Karakorum, Tibetansku zavalu i Himalaje) kao i Mont Everest, te je moguće pratiti put od K2 do Everesta koji se ne spušta ispod 4594 m (u gornjem Mustangu) nadmorske visine. Mnogi drugi niži vrhovi prema toj su definiciji znatno samostalniji.

Međutim, K2 je poznat po svom lokalnom reljefu i ukupnoj visini. Uzdiže se preko 3000 m iznad glacijalne doline u dnu planine. Posebno je izuzetna činjenica da se radi o pravilno strmoj piramidi, sa strmim padinama u svim smerovima. Severna strana je najstrmija, uzdiže se preko 3200 m iznad lednika K2 u samo 3000 m horizontalne udaljenosti. U većini smerova, uzdiže se preko 2800 m na manje od 4000 m.[16]

Istorija osvajanja uredi

Evropski izviđački tim je planinu prvi put u potpunosti osmotrio 1856. godine na čelu sa Henri Hejveršam Godvin-Ostenom. Tomas Montgomeri je bio član tima koji je vrh nazvao K2, jer je bio drugi vrh u lancu Karakorum koji su videli, a pre toga ime planine bilo je Himalajska planina. Ostali vrhovi su prvobitno bili nazvani K1, K3, K4 i K5, ali su kasnije preimenovani u Mašerbrum, Široku Vrh, Gašerbrum II i Gašerbrum I (po istom redu).

Prvi ozbiljni pokušaj da se osvoji vrh K2 su organizovali i pokušali 1902. godine Oskar Ekenštajn i Alister Krauli. Ali nakon pet ozbiljnih i jako skupih pokušaja, ni jedan član tima nije uspeo. Veruje se da je ovaj neuspeh bio uzrok nedovoljne fizičke pripreme, međuljudskih odnosa i loših vremenskih uslova - od 68 dana koje su proveli na K2 (do tada je to bio rekord provedenog vremena na takvoj visini), samo je osam dana bilo vedro vreme[17].

Prvi ljudi koji su osvojili vrh K2 bili su italijani Ašile Kompanjoni i Lino Lačedeli 31. jula 1954. Sledeća ekspedicija je stigla na vrh tek 23 godine kasnije (japanska ekspedicija 1977), delom i zbog rata u regionu.

Do kraja 2007. registrovano je 280 ljudi koji su stigli do vrha K2, od njih 7 žena[18]. Ukupno je 77 ljudi poginulo u pokušaju uspona na vrh, što K2 čini drugim vrhom po smrtnosti alpinista posle Anapurne.

Prvog avgusta 2008, u najvećoj nezgodi na padinama K2[19][20], stradalo je 11 alpinista, među njima i Dren Mandić iz Srbije.

Dana 16. januara 2021. godine, vrh je prvi put osvojen tokom zime.

Reference uredi

  1. ^ „Text of border agreement between China and Pakistan” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 2. 2012. g. Pristupljeno 24. 5. 2019. 
  2. ^ „K2”. Britannica.com. Pristupljeno 23. 1. 2010. 
  3. ^ CIA podaci - Pakistan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jul 2015), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  4. ^ K2 vesti, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  5. ^ „K2 list of ascents and fatalities” (PDF). 8000ers.com. Pristupljeno 23. 1. 2010. 
  6. ^ Curran 1995, str. 25 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFCurran1995 (help)
  7. ^ „What makes K2 the most perilous challenge a mountaineer can face?”. independent.co.uk/. 
  8. ^ Najočitiji izuzetak od ovog pravila je Mont Everest, čiji je lokalni naziv Čomolungma verovatno bio poznat, ali je ignorisan kako bi se odalo priznanje Džordžu Everestu. Curran 1995, str. 29–30 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFCurran1995 (help))
  9. ^ a b v g Curran 1995, str. 30 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFCurran1995 (help)
  10. ^ a b H. Adams Carter, "Napomena u vezi kineskog naziva za K2, 'Qogir'", American Alpine Journal, 1983, p. 296. Carter, dugogodišnji urednik lista AAJ, tvrdi da se ime Chogori "lokalno ne koristi. Planina nije upadljivo vidljiva s mesta do kojih su se uputili lokalni stanovnici i zato nema lokalni naziv.... Balti ne koriste za planinu druge nazive osim K2, kojega izgovaraju 'Ketu'. Čvrsto preporučujem da se ime Chogori ne koristi u bilo kojem od svojih oblika."
  11. ^ H. Adams Carter, "Balti Place Names in the Karakoram", American Alpine Journal, 1975, p. 52–53. Carter notes that "Godwin Austen is the name of the glacier at its eastern foot and is only incorrectly used on some maps as the name of the mountain."
  12. ^ Carter, op cit. Carter notes a generalisation of the word Ketu: "A new word, ketu, meaning 'big peak', seems to be entering the Balti language."
  13. ^ Maraini, Fosco (1961). Karakoram: the ascent of Gasherbrum IV. Hutchinson.  Quoted in Curran, p. 31.
  14. ^ Searle 1991, str. 358 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFSearle1991 (help)
  15. ^ Searle, M. P. (1991). Geological Map of the Central Karakoram Mountains. scale 1: 250,000. New York, New York: John Wiley & Sons. 
  16. ^ Jerzy Wala, The Eight-Thousand-Metre Peaks of the Karakoram, Orographical Sketch Map, The Climbing Company Ltd/Cordee, 1994.
  17. ^ Booth, Martin (2001) [2000]. „Rhythms of Rapture”. Čarobni život: Biografija Alister Kraulija (na jeziku: engleski) (Coronet izd.). London: Hodder and Stoughton. str. 152-157. ISBN 978-0-340-71806-3. 
  18. ^ Podaci i statistike o usponu, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  19. ^ „Eleven climbers feared dead on K2”. BBC News. 3. 8. 2008. Pristupljeno 6. 8. 2008. 
  20. ^ Najsmrtonosnija penjačka sezona na K2 bila je 1986. godine i tokom nje je 13 alpinista izgubilo život u sedam različitih nesreća. (Curran, Jim (1995). K2: The Story of the Savage Mountain. Hodder & Stoughton. str. 183—207. ISBN 978-0340660072. )

Literatura uredi

  • Searle, M. P. (1991). Geological Map of the Central Karakoram Mountains. scale 1: 250,000. New York, New York: John Wiley & Sons. 
  • Searle, M. P. (1991). Geology and Tectonics of the Karakoram Mountains. New York, New York: John Wiley & Sons. str. 358. ISBN 978-0471927730. 
  • Maraini, Fosco (1961). Karakoram: the ascent of Gasherbrum IV. Hutchinson. 
  • Curran, Jim (1995). K2: The Story of the Savage Mountain. Hodder & Stoughton. str. 25. ISBN 978-0340660072. 
Hronološki prema ekspedicijama
  • Francis Younghusband, The Heart of a Continent, 1896, (Yakushi Y27)
  • Martin Conway, Climbing and Exploration in the Karakoram Himalayas, 1894, (Yakushi C336a)
  • Oscar Eckenstein, The Karakorams and Kashmir Himalayas, 1896, (Yakushi E10)
  • Aleister Crowley, The Confessions of Aleister Crowley, 1969.
  • Jules Jacot-Guillarmod, Six Mois dans l'Himalaya, le Karakorum et l'Hindu-Kush., 1904, (Yakushi J17)
  • Filippo De Filippi, La spedizione nel Karakoram e nell'Imalaia occidentale, 1912, (Yakushi F71a) Karakorum and Western Himalaya (Yakushi F71b)
  • Mirella Tenderini i Michael Shandrick, The Duke of Abruzzi: An Explorer's Life, 1977.
  • Aimone di Savoia-Aosta i Ardito Desio, La Spedizione Geografica Italiana al Karakoram, 1936, (Yakushi S670)
  • Eric Shipton, Blank on the map, 1938, (Yakushi S432)
  • Charles Houston i Bob Bates, Five Miles High, 1939, (Yakushi B165)
  • Andrew Kauffman i William Putnam, K2; The 1939 Tragedy, 1992, (Yakushi K66)
  • Fritz Wiessner, K2, Tragödien und Sieg am Zweithöchsten Berg der Erde, 1955, (Yakushi W152)
  • Jennifer Jordan, The Last Man on the Mountain: The Death of an American Adventurer on K2, 2010.
  • Charles Houston i Bob Bates, K2, The Savage Mountain, 1954, (Yakushi H429a)
  • Charles Houston, Bob Bates i George Bell, K2, 8611m, 1954, (Yakushi H430)
  • Mohammad Ata-Ullah, Citizen of Two Worlds, 1960. (Yakushi A284)
  • Walter Bonatti, The Mountains of My Life, 2001.
  • Walter Bonatti, Processo al K2, 1985, (Yakushi B453)
  • Walter Bonatti, K2. La verità. 1954-2004, 2005.
  • Achille Compagnoni, Uomini sul K2, 1958, (Yakushi C328)
  • Achille Compagnoni, Tricolore sul K2, 1965, (Yakushi, C329)
  • Achille Compagnoni, K2: conquista italiana tra storia e memoria, 2004.
  • Ardito Desio, Ascent of K2. Second Highest Peak in the World, 1955, (Yakushi D167b)
  • Ardito Desio, Libro Bianco, 1956, (Yakushi D168)
  • Mario Fantin, Sogno Visuto, 1958, (Yakushi F10)
  • Lino Lacedelli i Giovanni Cenacchi, K2: The Price of Conquest, 2006.
  • Robert Marshall, K2. Lies and Treachery, 2009.
  • Galen Rowell, In the Throne Room of the Mountain Gods, 1977, (Yakushi R366)
  • Cherie Bremer-Kamp / Cherie Bech, Living on the Edge, 1987, (Yakushi B558)
  • Rick Ridgeway, The Last Step: The American Ascent of K2, 1980, (Yakushi R216)
  • Bernard Mellet, K2. La victoire suspendu, 1980, (Yakushi M307)
  • Reinhold Messner i Alessandro Gogna, K2, Mountain of Mountains, 1981, (Yakushi M340c)
  • John Barry, K2, Savage Mountain, Savage Summer, 1987, (Yakushi B135)
  • Benoît Chamoux, Le Vertige de l'Infinie, 1988, (Yakushi C125)
  • Jim Curran, K2, Triumph and Tragedy., 1987, (Yakushi C405a)
  • Anna Czerwińska, Groza wokół K2, 1990, (Yakushi C420)
  • Kurt Diemberger, The Endless Knot: K2, Mountain of Dreams and Destiny, 1991, (Yakushi D234d)
  • Jim Haberl, K2, Dreams and Reality, 1994.
  • Graham Bowley, No way down - Life and death on K2, 2010.
  • Marco Confortola, Giorni di ghiaccio. Agosto 2008. La tragedia del K2, 2009.
  • Freddie Wilkinson, One Mountain Thousand Summits, 2010.
Uopšteno
  • Booth, Martin (2001) [2000]. A Magick Life: A Biography of Aleister Crowley (trade paperback) (Coronet izd.). London: Hodder and Stoughton. ISBN 978-0-340-71806-3. 
  • Curran, Jim (1995). K2: The Story of the Savage Mountain. Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-66007-2. 
  • McDonald, Bernadette (2007). Brotherhood of the Rope – The Biography of Charles Houston. The Mountaineers Books. ISBN 978-0-89886-942-2. 
  • Fulvio Campiotti, K2, 1954, (Yakushi C36)
  • Kurt Diemberger i Roberto Mantovani, K2. Challenging the sky, 1995.
  • Heidi Howkins, K2: One Woman's Quest for the Summit, 2001.
  • Maurice Isserman i Stewart Weaver, Fallen Giants: A History of Himalayan Mountaineering from the Age of Empire to the Age of Extremes, 2008.
  • Dušan Jelinčič, Zvezdnate noči (Starry Nights), 2006.
  • Jennifer Jordan, Savage Summit: The True Stories of the First Five Women Who Climbed K2, 2005.
  • Jon Krakauer, Eiger Dreams: Ventures Among Men and Mountains, 1997.
  • Kenneth Mason, Abode of Snow, 1955, (Yakushi M214a)
  • Reinhold Messner, K2 Chogori. La grande montagna, 2004.
  • Greg Mortenson i David Oliver Relin, Three Cups of Tea: One Man's Mission to Promote Peace . . . One School at a Time, 2007.
  • Mustansar Hussain Tarrad, K2 Kahani, 2002.
  • Ed Viesturs, No Shortcuts to the Top: Climbing the World's 14 Highest Peaks, 2007.
  • Ed Viesturs, K2: Life and Death on the World's Most Dangerous Mountain, 2010.

Spoljašnje veze uredi

 
K2 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=К2&oldid=27552275”