LEN Liga šampiona

LEN Liga šampiona
LEN Liga šampiona
	Trofej Lige šampiona
Osnovano	1963.
Regija	Evropa (LEN)
Br. timova	24
Trenutni prvak	Pro Reko (2022/23)
Najuspešniji klub	Pro Reko (11)
	2022/23.

LEN Liga šampiona (skrać. LLŠ; engl. LEN Champions League) najjače je klupsko vaterpolo takmičenje u Evropi. Takmičenje se od osnivanja do 1996. zvalo Kup šampiona (engl. Champions Cup) ili Evropski kup (engl. European Cup), tada je ime promenjeno u Liga šampiona. Od sezone 2003/04. do 2010/11. je nosilo naziv Evroliga (engl. Euroleague), a od sezone 2011/12. takmičenje se ponovo zove Liga šampiona.

Pobednik Lige šampiona igra sa pobednikom Kupa Evrope za trofej Superkupa Evrope. Do 2002. se za trofej Superkupa sa prvakom Evrope borio osvajač Kupa pobednika kupova.

Format uredi

U poslednjih pet godina takmičenje je često menjalo format. U leto 2013. usvojen je sistem, koji bi trebalo da važi najmanje tri sezone. U Ligi šampiona učestvuje 12 klubova. Osam klubova su direktni učesnici: Partizan, Jug, Olimpijakos, Eger, Breša, Špandau 04, Galatasaraj i Barseloneta, koja je, kao domaćin, direktan učesnik završnog turnira, "fajnal siksa" 2014. i 2015. Kroz kvalifikacije u sezoni 2013/14. prošli su Radnički, Pro Reko, Primorje i Oradea. Klubovi su podeljeni u dve grupe od po šest učesnika, a po tri iz svake grupe prolaze na "fajnal siks"

Stari sistem: U takmičenju 2012/13. trebalo je da učestvuje ukupno 24 ekipe (zbog kasnijih otkaza učestvovao je 21 tim), a broj učesnika svake države je određen prema ostvarenim rezultatima na poslednjem Evropskom prvenstvu. Svaki savez imao je pravo na više svojih učesnika zavisno od relevantnosti svojih nacionalnih šampionata, jedine zemlje koje su imale privilegiju da imaju 2 obezbeđena mesta (prvak i viceprvak) su Srbija, Crna Gora, Mađarska, Italija, Nemačka, Španija, Hrvatska i Grčka, dok savezi Holandije, Rumunije, Makedonije i Turske imale jedno obezbeđeno mesto u takmičenju, čime se dolazi do brojke od 20 klubova. Za poslednja 4 mesta klubovi su se borili kroz kvalifikacije. Crna Gora i Makedonija nisu prijavile svoje timove za Ligu šampiona 2012/13.

Dosadašnja finala uredi

U periodu od 1966. do 1970. i od 1983. do 1996. igrale su se dve utakmice u mestima ekipa koje igraju u finalu. Od 1997. se igra turnir četvorice (fajnal for).


Sezona	Domaćin	Pobednik	Rezultat	Finalista
Kup šampiona
1963/64.	Zagreb	Partizan (1)	^[a]	Dinamo Moskva
1964/65.	Milano	Pro Reko (1)	^[b]	Partizan
1965/66.	Beograd Magdeburg	Partizan (2)	8 : 7 (5 : 3, 3 : 4)	Dinamo Magdeburg
1966/67.	Beograd Reko Ženeva	Partizan (3)	5 : 3, 1 : 2, 4 : 3 ^[v]	Pro Reko
1967/68.	Zagreb Bukurešt	Mladost Zagreb (1)	8 : 6 (4 : 2, 4 : 4)	Dinamo Bukurešt
1968/69.	Zagreb Moskva	Mladost Zagreb (2)	11 : 7 (7 : 3, 4 : 4)	Dinamo Moskva
1969/70.	Zagreb Reko	Mladost Zagreb (3)	7 : 6 (5 : 3, 2 : 3)	Pro Reko
1970/71.	Beograd	Partizan (4)	^[b]	Mladost Zagreb
1971/72.	Hvar	Mladost Zagreb (4)	^[b]	Pro Reko
1972/73.	Budimpešta	Orvušegetem (1)	^[b]	Partizan
1973/74.	Moskva	MGU Moskva (1)	^[b]	Orvušegetem
1974/75.	Beograd	Partizan (5)	^[b]	Orvušegetem
1975/76.	Amersfort	Partizan (6)	^[b]	Vašaš
1976/77.	Moskva	CSK VMF Moskva (1)	^[b]	Zian
1977/78.	Palermo	Napoli (1)	^[b]	CSK VMF Moskva
1978/79.	Barselona	Orvušegetem (2)	^[b]	Monžuik
1979/80.	Zapadni Berlin	Vašaš (1)	^[b]	Partizan
1980/81.	Dubrovnik	Jug (1)	^[b]	Špandau 04
1981/82.	Barselona	Barselona (1)	^[b]	Špandau 04
1982/83.	Almati Zapadni Berlin	Špandau 04 (1)	17 : 16 (7 : 10, 10 : 6)	Dinamo Almati
1983/84.	Alfen an den Rajn Reko	Pro Reko (2)	16 : 15 (8 : 10, 8 : 5)	Alfen
1984/85.	Moskva Budimpešta	Vašaš (2)	21 : 16 (11 : 11, 10 : 5)	CSK VMF Moskva
1985/86.	Budimpešta Zapadni Berlin	Špandau 04 (2)	14 : 13 (7 : 9, 7 : 4)	Budimpešta VSK
1986/87.	Zapadni Berlin Moskva	Špandau 04 (3)	17 : 13 (10 : 5, 7 : 8)	Dinamo Moskva
1987/88.	Peskara Zapadni Berlin	Peskara (1)	21 : 19 (12 : 10, 9 : 9)	Špandau 04
1988/89.	Zapadni Berlin Barselona	Špandau 04 (4)	22 : 21 (11 : 10, 11 : 11)	Katalonija
1989/90.	Zapadni Berlin Zagreb	Mladost Zagreb (5)	20 : 10 (9 : 1, 11 : 9)	Špandau 04
1990/91.	Zagreb Napulj	Mladost Zagreb (6)	21 : 17 (10 : 7, 11 : 10)	Napoli
1991/92.	Savona Split	Jadran Split (1)	21 : 20 (10 : 12, 11 : 8)	Savona
1992/93.	Zagreb Split	Jadran Split (2)	13 : 12 (7 : 8, 6 : 4)	Mladost Zagreb
1993/94.	Budimpešta Barselona	Ujpešt (1)	21 : 17 (10 : 6, 11 : 11)	Katalonija
1994/95.	Barselona Budimpešta	Katalonija (1)	15 : 13 (7 : 6, 8 : 7)	Ujpešt
1995/96.	Budimpešta Zagreb	Mladost Zagreb (7)	13 : 10 (7 : 4, 6 : 6)	Ujpešt
Liga šampiona
1996/97.	Napulj	Posilipo (1)	10 : 7	Mladost Zagreb
1997/98.	Zagreb	Posilipo (2)	8 : 6	Peskara
1998/99.	Napulj	POŠK Split (1)	8 : 7	Bečej
1999/00.	Bečej	Bečej (1)	11 : 8	Mladost Zagreb
2000/01.	Dubrovnik	Jug (2)	8 : 7	Olimpijakos
2001/02.	Budimpešta	Olimpijakos (1)	9 : 7	Honved
2002/03.	Đenova	Pro Reko (3)	9 : 4	Honved
Evroliga
2003/04.	Budimpešta	Honved (1)	7 : 6	Jadran Herceg Novi
2004/05.	Napulj	Posilipo (3)	9 : 8	Honved
2005/06.	Dubrovnik	Jug (3)	9 : 7	Pro Reko
2006/07.	Milano	Pro Reko (4)	9 : 8	Jug
2007/08.	Barselona	Pro Reko (5)	13 : 12	Jug
2008/09.	Rijeka	Primorac (1)	8 : 7	Pro Reko
2009/10.	Napulj	Pro Reko (6)	9 : 3	Primorac
2010/11.	Rim	Partizan (7)	11 : 7	Pro Reko
Liga šampiona
2011/12.	Veliki Varadin	Pro Reko (7)	11 : 8	Primorje
2012/13.	Beograd	Crvena zvezda (1)	8 : 7	Jug
2013/14.	Barselona	Barseloneta (1)	7 : 6	Radnički Kragujevac
2014/15.	Barselona	Pro Reko (8)	8 : 7	Primorje
2015/16.	Budimpešta	Jug (4)	6 : 4	Olimpijakos
2016/17.	Budimpešta	Solnok (1)	10 : 5	Jug
2017/18.	Đenova	Olimpijakos (2)	9 : 7	Pro Reko
2018/19.	Hanover	Ferencvaroš (1)	10 : 10 (4 : 3 pet)	Olimpijakos
2019/20.	Takmičenje je prekinuto zbog pandemije kovida 19.
2020/21.	Beograd	Pro Reko (9)	9 : 6	Ferencvaroš
2021/22.	Beograd	Pro Reko (10)	13 : 13 (4 : 3 pet)	Novi Beograd
2022/23.	Beograd	Pro Reko (11)	14 : 11	Novi Beograd

Uspešnost po klubovima uredi

Ažurirano nakon sezone 2022/23.

Poz.	Klub	Pobednik	Finalista	Godine pobednik
1.	Pro Reko	11	7	1965, 1984, 2003, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015, 2021, 2022, 2023.
2.	Mladost Zagreb	7	4	1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991, 1996.
3.	Partizan	7	3	1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2011.
4.	Špandau 04	4	4	1983, 1986, 1987, 1989.
5.	Jug	4	3	1981, 2001, 2006, 2016.
6.	Posilipo	3	—	1997, 1998, 2005.
7.	Olimpijakos	2	3	2002, 2018.
8.	Orvušegetem	2	2	1973, 1979.
9.	Vašaš	2	1	1980, 1985.
10.	Jadran Split	2	—	1992, 1993.
11.	Honved	1	3	2004.
12.
	Ujpešt	1	2	1994.
	Katalonija	1	2	1995.
	CSK VMF Moskva	1	2	1977.
15.
	Napoli	1	1	1978.
	Peskara	1	1	1988.
	Bečej	1	1	2000.
	Primorac	1	1	2009.
	Ferencvaroš	1	1	2019.
20.
	MGU Moskva	1	—	1974.
	Barselona	1	—	1982.
	POŠK Split	1	—	1999.
	Crvena zvezda	1	—	2013.
	Barseloneta	1	—	2014.
	Solnok	1	—	2017.

Uspešnost po državama uredi

Ažurirano nakon sezone 2022/23.

Poz.	Država	Pobednik	Finalista	Godine pobednik
1.	Italija	16	10	1965, 1978, 1984, 1988, 1997, 1998, 2003, 2005, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015, 2018, 2021, 2022, 2023.
2.	Hrvatska (i kao deo SFRJ)	14	9	1968, 1969, 1970, 1972, 1981, 1990, 1991, 1992, 1993, 1996, 1999, 2001, 2006, 2016.
3.	Srbija (i kao deo SFRJ, SRJ i SCG)	9	7	1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2000, 2011, 2013.
4.	Mađarska	8	10	1973, 1979, 1980, 1985, 1994, 2004, 2017, 2019.
5.	Nemačka	4	5	1983, 1986, 1987, 1989.
6.	Španija	3	3	1982, 1995, 2014.
7.	Rusija (i kao deo SSSR)	2	4	1974, 1977.
8.	Grčka	2	3	2002, 2018.
9.	Crna Gora (i kao deo SFRJ, SRJ i SCG)	1	2	2009.
10.	Holandija	—	2	—
11.
	Kazahstan (i kao deo SSSR)	—	1	—
	Rumunija	—	1	—
Bivše države
1.	SFRJ	13	4	1964, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1975, 1976, 1981, 1990, 1991.
2.	SSSR	2	5	1974, 1977.
3.	SRJ	1	2	2000.

Najkorisniji igrači finalnog turnira uredi

2010 — Vanja Udovičić
2011 — Tamaš Kašaš
2012 — Deneš Varga
2013 — Andrija Prlainović
2014 — Albert Espanjol
2015 — Felipe Perone
2016 — Felipe Perone (2)

2017 — Andrija Prlainović (2)
2018 — Josip Pavić
2019 — Deneš Varga (2)
2020 — nije dodeljena
2021 — Dušan Mandić
2022 — Đakomo Kanela
2023 — Alvaro Granados

Vidi još uredi

Napomene uredi

^ Nije bilo finala, već se igrao turnir sa 6 ekipa gde je svako igrao sa svakim po jedan meč.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l Nije bilo finala, već se igrao turnir sa 4 ekipe gde je svako igrao sa svakim po jedan meč.
^ Ovo je jedina sezona u kojoj su igrana tri meča u finalu, majstorica je igrana na neutralnom terenu u Ženevi.

Reference uredi

Spoljašnje veze uredi

[1] Nije bilo finala, već se igrao turnir sa 6 ekipa gde je svako igrao sa svakim po jedan meč.

[нап1-2] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l Nije bilo finala, već se igrao turnir sa 4 ekipe gde je svako igrao sa svakim po jedan meč.

[3] Ovo je jedina sezona u kojoj su igrana tri meča u finalu, majstorica je igrana na neutralnom terenu u Ženevi.

[a]

[b]

[v]