Википедија

Laguna

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Laguna (višeznačna odrednica).

Laguna je zaliv odvojen od mora peščanim nanosima. Laguna je plitko područje slane ili bočatne vode uz morsku obalu koje je u manjoj ili većoj mjeri zatvoreno. Obično je odijeljena od otvorenog mora sa niskim pješčanim ostrvima (lido) ili koraljnim prevlakama. Lagune se obično nalaze uz niske pješčane morske obale, posebno na ušćima rijeka u more.

Venecijanska laguna

Lagunama se isto nazivaju i kanali između kopna i koraljnih grebena, i vode u atolima (vrsta ostrva).

Poznate su lagune na obali Venecijanskog zaliva, Baltičkog mora, Crnog mora i Meksičkog zaliva.

Definicija uredi

 
Obalska laguna Balos na severozapadu Krita. Plitka laguna je odvojena od Sredozemnog mora uskim plićacima koji se spajaju sa malom, stenovitom planinom.
 
Laguna Garabogaz-Gol u Turkmenistanu

Laguna i ušće uredi

Lagune su plitke, često izdužene vodene površine odvojene od veće vodene površine plitkim ili izloženim plićakom, koralnim grebenom ili sličnim obeležjem. Neki autoriteti uključuju slatkovodna tela u definiciju „lagune”, dok drugi eksplicitno ograničavaju lagunu na vodena tela sa određenim stepenom slanosti. Razlika između „lagune” i „estuara” takođe varira između vlasti. Ričard A. Dejvis mlađi ograničava „lagunu“ na vodene površine sa malim ili bez dotoka sveže vode, i sa malim ili bez plimnog toka, i naziva „estuarom“ svaki zaliv koji prima redovan tok slatke vode. Dejvis navodi da se termini „laguna“ i „estuar“ „često labavo primenjuju, čak i u naučnoj literaturi“.[1] Timoti M. Kuski karakteriše lagune kao tela koja su obično izdužena paralelno sa obalom, dok su estuari obično potopljene rečne doline, izdužene upravno na obalu.[1][2][3][4][5] Obalske lagune su klasifikovane kao unutrašnje vodene površine.[6][7]

Koralni grebeni uredi

Kada se koristi u kontekstu posebnog dela ekosistema koralnih grebena, termin „laguna“ je sinonim za termin „zaleđinski greben“, koji naučnici koralnih grebena češće koriste za isto područje[8]

Imena uredi

Mnoge lagune ne uključuju „lagunu“ u svoja uobičajena imena. Karituk, Albemarl i Pamliko zalivi u Severnoj Karolini,[9] Veliki južni zaliv između Long Ajlanda i barijernih plaža Fajer Ajlanda u Njujorku,[10] Ostvo Vajt zaliva, koji odvaja Oušan Siti od ostatka okruga Vorcester u Merilendu,[11] Banana reka na Floridi,[12] jezero Ilavara u Novom Južnom Velsu,[13] basen Montrose u Škotskoj,[14] i Brod Voter u Velsu, svi su klasifikovani kao lagune, uprkos svojim imenima. U Engleskoj, Flit na plaži Česil je takođe opisana kao laguna.

U nekim jezicima reč za lagunu je jednostavno vrsta jezera: na kineskom je jezero hu ((湖), laguna je sihu. (潟湖)

Nekoliko drugih jezika ima specifične reči za takve vodene površine. Na španskom, obalske lagune su generalno laguna costera, ali one na obali Sredozemnog mora se posebno nazivaju albufera, Na ruskom i ukrajinskom one na Crnom moru su liman (liman), dok je generička reč laguna. Slično, na Baltiku, danski ima specifičnu reč Nor, a nemački reči Bodden i Haff, kao i generičke termine izvedene iz laguna. Na Novom Zelandu maorska reč hapua se odnosi na obalsku lagunu formiranu na ušću isprepletane reke gde se nalaze mešovite peščane i šljunkovite plaže, dok je reč waituna opštiji pojam.

Etimologija uredi

Laguna je izvedena od italijanske reči laguna, koja se odnosi na vode oko Venecije, Venecijanska laguna. Laguna je potvrđena na engleskom bar od 1612. godine, a anglikovana je u „lagune“ do 1673. Godine 1697, Vilijam Dampjer je pomenuo „Lagunu ili jezero slane vode“ na obali Meksika. Kapetan Džejms Kuk opisao je ostrvo „ovalnog oblika sa lagunom u sredini“ 1769. godine.[15]

Atolske lagune uredi

Atolske lagune se formiraju kako koralni grebeni rastu prema gore dok se ostrva koja okružuju grebeni spuštaju, sve dok na kraju samo grebeni ne ostanu iznad nivoa mora. Za razliku od laguna koje formiraju obalu rubnih grebena, atolske lagune često sadrže neke duboke (>20 metara; 65') delove.

Galerija uredi

Lagoon

Reference uredi

  1. ^ a b Davis, Richard A., Jr. (1994). The Evolving Coast. New York: Scientific American Library. str. 101, 107. ISBN 9780716750420. 
  2. ^ *Allaby, Michael, ur. (1990). „Lagoon”. Oxford Dictionary of Earth Sciences. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921194-4. 
  3. ^ Kusky, Timothy, ur. (2005). „Lagoon”. Encyclopedia of Earth Sciences. New York: Facts on File. str. 245. ISBN 0-8160-4973-4. 
  4. ^ Nybakken, James W., ur. (2003). „Lagoon”. Interdisciplinary Encyclopedia of Marine Sciences. 2 G-O. Danbury, Connecticut: Grolier Academic Reference. str. 189—90. ISBN 0-7172-5946-3. 
  5. ^ Reid, George K. (1961). Ecology of Inland Waters and Estuaries . New York: Van Nostrand Reinhold Company. str. 74. ASIN B003MRW6AK. 
  6. ^ Maurice L. Schwartz (2005). Encyclopedia of coastal science. Springer. str. 263. ISBN 978-1-4020-1903-6. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  7. ^ Kjerfve, Björn (1994). „Coastal Lagoons”. Coastal lagoon processes. Elsevier. str. 1—3. ISBN 978-0-444-88258-5. 
  8. ^ Aronson, R. B. (1993). „Hurricane effects on backreef echinoderms of the Caribbean”. Coral Reefs. 12 (3–4): 139—142. Bibcode:1993CorRe..12..139A. S2CID 879073. doi:10.1007/BF00334473. 
  9. ^ Jia, Peng and Ming Li (2012). „Circulation dynamics and salt balance in a lagoonal estuary”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 117 (C01003): C01003. Bibcode:2012JGRC..117.1003J. doi:10.1029/2011JC007124  . Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  10. ^ Goodbred, S., Jr., P. Locicero, V. Bonvento, S. Kolbe, S. Holsinger. „History of the Great South Bay estuary:Evidence of a catastrophic origin” (PDF). State University of New York. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  11. ^ Boynton, W. R., J. D. Hagy, L. Murray, C. Stokes, W. M Kemp (jun 1996). „A Comparative Analysis of Eutrophication Patterns in a Temperate Coastal Lagoon” (PDF). Estuaries. 19 (2B): 408—421. JSTOR 1352459. S2CID 14978943. doi:10.2307/1352459. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  12. ^ „Total Maximum Daily Loads for the North and Central Indian River Lagoon and Banana river Lagoon, Florida” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  13. ^ „Proposed Swimming Enclosure Net, Entrance Lagoon, Lake Illawarra” (PDF). Lake Illawarra Authority. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 2. 2011. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  14. ^ Bird, Eric C. F. (2010). Encyclopedia of the World's Coastal Landforms. 1. Dordrecht: Springer. str. 485. ISBN 978-1-4020-8638-0. 
  15. ^ „Lagoon”. Oxford English Dictionary. I A-O (Compact izd.). Oxford, England: Oxford University Press. 1971. str. 1560. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Laguna na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лагуна&oldid=27555731”