Lazar Branković

Lazar Branković
Lazar Branković
	Detalj povelje u Esfigmenskom manastiru na Svetoj Gori, 1429.
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1421.
Mesto rođenja	Beograd, Srpska despotovina
Datum smrti	20. januar 1458. (36/37 god.)
Mesto smrti	Smederevski grad, Srpska despotovina
Grob	nepoznato
Porodica
Supružnik	Jelena Paleolog Branković
Potomstvo	Jelena Branković, Milica Branković, Jerina Branković
Roditelji	Đurađ Branković; Jerina Branković
Dinastija	Brankovići
despot Srbije
Period	1456—1458.
Prethodnik	Đurađ Branković
Naslednik	Stefan Branković

Lazar Branković (oko 1421 — 20. februar 1458.) bio je srpski despot i vladar (1456—1458.), sin Đurđa Brankovića.

Biografija

Posle oslepljenja Grgura i Stefana Brankovića 1441. godine, Lazar je, kao preostali zdravi sin Đurđa Brankovića, postao i njegov jedini mogući naslednik. Nosio je titulu despota još od svoje ženidbe sa Jelenom Paleolog 1446. godine. Lazar Branković preuzeo je vlast posle smrti Đurđa Brankovića 24. decembra 1456. godine.^[1]

Politika koju je vodio mladi Lazar je bila slična onoj koju je vodio njegov otac za života. Despot Lazar je okončao pregovore sa Turskom, koje je njegov otac počeo. Sklopio je januara 1457. godine ugovor o obnavljanju vazalnih obaveza prema Osmanskom carstvu. Bio je dužan da plaća godišnji harač, nešto manji nego u Đurđevo vreme, jer nije držao Novo Brdo.

Za vreme vladavine mladog despota Lazara, uticajni plemić, Mihailo Anđelović, brat Mahmud-Paše Anđelovića (koji je tokom ranijeg napada na Srbiju zarobljen i odgajen kao musliman, a sa vremenom je u Osmanskom carstvu stekao čin Velikog vezira) je nastavio svoj politički uspon u Srbiji. Mihailo Anđelović je, zbog svojih veza na turskom dvoru, bio glavni posrednik u sklapanju primirja sa Turskom i obnavljanju vazalnih veza Lazara Brankovića i Mehmeda II Osvajača.

Tako je sultan Mehmed II Osvajač sklopio sa despotom Lazarom januara 1457. godine ugovor po kome se obavezao da vrati despotu Lazaru očeve posede.

Pored vezanosti sa Turskom, despot Lazar je bio i ugarski vazal, jer je tako čuvao severnu granicu despotovine. Tako je ugarski kralj Ladislav V Posmrče pomagao despota Lazara. Despot Lazar je, kao plemić i zet ubijenog Ulriha II Celjskog, učestvovao u suđenju na kome je Vladislav Hunjadi osuđen na smrt. Despot je, koristeći sukobe u Ugarskoj, osvojio Kovin i druge dunavske tvrđave sa leve strane reke. Imao je izvesnih uspeha u borbi protiv Hunjadijevog saveznika Mihaila Silađija, ali je ovaj ipak uspeo da zaustavi dalje nastupanje vojske Despota Lazara na sever.

Situacija u despotovini se dodatno zakomplikovala smrću njegove majke, Jerine Kantakuzin (neki strani istoričari tog vremena tvrde da ju je Lazar otrovao^[2], međutim, poznato je da se Lazar nalazio u Smederevu u vreme kada je njegova majka umrla u Rudniku). Tada se protiv mladog despota podigla opozicija koju je predvodio Jerinin brat, Toma Kantakuzin. Neposredno posle je Toma Kantakuzin, zajedno sa svojim saveznicima, pobegao iz Srbije. U međuvremenu, Mehmed II se više nije suzdržavao od napada na Srpsku despotovinu.

Prve vesti o gomilanju turske vojske na srpske granice su stigle despotu Lazaru decembra 1457. godine. On je odmah javljao ugarskom kralju Ladislavu da mu pošalje vojsku da bi branio despotovinu.

Međutim, u tim pregovorima, iznenada je umro 20. januara 1458. u Smederevu.^[3] Imao je manje od četrdeset godina.

Pošto despot nije imao muške dece, već samo ćerke Mariju, Milicu i Jerinu, posle njegove smrti postavilo se pitanje naslednika.

Od početka februara 1458. godine zemljom je upravljalo namesništvo koje su sačinjavali Mihailo Anđelović, Jelena Paleolog i slepi Stefan Branković.^[1]

Čuveni romantičarski pesnik Vojislav Ilić je o smrti despota Lazara napisao pesmu „Pećina na Rudniku“ u kojoj je opisao njegovo kajanje zbog ubistva majke.^[4]

Porodično stablo

16. Mladen

8. Branko Mladenović

4. Vuk Branković

2. Đurađ Branković

20. Pribac Hrebeljanović

10. Lazar Hrebeljanović

5. Mara Lazarević Branković

22. Vratko Nemanjić

11. Milica Hrebeljanović

1. Lazar Branković

24. Jovan VI Kantakuzin

12. Matija Kantakuzin

25. Irina Asen

6. Dimitrije I Kantakuzin

26. Andronik II Paleolog

13. Irina Paleolog

27. Irina od Monferata

3. Jerina Branković

7. Euphrosyne Palaiologina

Reference

^ ^a ^b Veselinović 1995.
^ Živadin M. Stevanović: Postanak i razvitak Gornjeg Milanovca, 1968; izdanje pisca.
^ M. Spremić, Despot Lazar Branković, Zbornik radova Vizantološkog instituta L (2013),899-912.
^ Pećina na Rudniku

Literatura

Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
Bubalo, Đorđe (2011). „Posedi srpskih despota u odbrambenim planovima Kraljevine Ugarske 1458. i 1459. godine”. Pad Srpske despotovine 1459. godine. Beograd: SANU. str. 229—243.
Veselinović, Andrija (1995). Država srpskih despota (1. izd.). Beograd: Vojska.
Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
Kalić, Jovanka (1967). Beograd u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga.
Kalić, Jovanka (2001). Srbi u poznom srednjem veku (2. izd.). Beograd: Istorijski institut.
Kalić, Jovanka (2006). Evropa i Srbi: Srednji vek. Beograd: Službeni list SRJ.
Popović, Dušan J. (1957). Srbi u Vojvodini. Knj. 1: Od najstarijih vremena do Karlovačkog mira 1699. Novi Sad: Matica srpska.
Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea.
Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium.

Spoljašnje veze

Petar Rokai: Prilog biografiji despota Lazara Brankovića, Istorijski časopis, broj 56, 2008. godine
Misterija tri sarkofaga, S. Ćirić, Politika, 2. jun 2018.

Đurađ Branković	Despot Srbije (1456 — 1458)	Stefan Branković

[FOOTNOTEВеселиновић1995-1] Veselinović 1995.

[postgm-2] Živadin M. Stevanović: Postanak i razvitak Gornjeg Milanovca, 1968; izdanje pisca.

[3] M. Spremić, Despot Lazar Branković, Zbornik radova Vizantološkog instituta L (2013),899-912.

[4] Pećina na Rudniku

[1]

[2]

[3]

[4]