Laslo Šojom
Laslo Šojom (mađ. Sólyom László; Pečuj, 3. januar 1942 — Budimpešta, 8. oktobar 2023)[1][2] bio je predsednik Mađarske od 2005. do 2010. godine kada je na izborima pobedio Katalin Sili. Šojom je bio nezavisni kandidat, po zanimanju pravnik, specijalista ustavnog prava. Na mestu predsednika nasledio je Ferenca Madla.
| Laslo Šojom | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 3. januar 1942. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Pečuj, Kraljevina Mađarska | ||||||||||||
| Datum smrti | 8. oktobar 2023. (81 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Budimpešta, Mađarska | ||||||||||||
| Religija | Katolik | ||||||||||||
| Profesija | Pravnik | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je u gradu Pečuju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pečuju 1965. godine. Radio je kao profesor na univerzitetima i pravnim institutima u Budimpešti, na Univerzitetu Eotvos Lorand od 1983, na Univerzitetu Peter Pazmanj od 1996. i na Univerzitetu nemačkog jezika Andraši Đule u Budimpešti od 2002. godine. Takođe je radio u Jeni u Nemačkoj tri godine.
Njegova politička karijera započeta je u okviru građanskih i udruženja za zaštitu okoline u kojima je radio kao pravni savetnik krajem 80-ih. Osnivač je Dunavskog kruga, a učestvovao je u protestima protiv izgradnje planirane brane Nađmaroš. Jedan je od osnivača Mađarskog Demokratskog Foruma koji je osnovan 1987. i imao je važnu ulogu u tranziciji Mađarske ka parlamentarnoj demokratiji.
Politiku je napustio krajem 1989. kada je izabran za sudiju Ustavnog suda Mađarske. Postao je predsednik suda godinu dana kasnije i ostao na toj poziciji do 1998. godine. Tokom ovog perioda Ustavni sud je odigrao ključnu ulogu u postavljanju temelja i učvršćivanju demokratije u Mađarskoj. Šojom je značajno doprineo ukidanju smrtne kazne, uvođenju zaštite informisanja, slobode misli i savesti kao i ustavne zaštite za homoseksualce.
Zastupnik je kontroverznog principa aktivizma zasnovanog na ideji nevidljivog ustava, prema kojima se odluke sudova donose na osnovu duha i morala Ustava a ne njegove izričite pisane forme i zastupanja principa jednakog ljudskog dostojanstva bez obzira na slovo zakona i Ustava.
Nakon završetka njegovog mandata nastavio je da se bavi pravom na fakultetima a 2000. je osnovao nevladinu organizaciju Vedeđlet koja se bavi životnom sredinom i građanskim pravima. Na predsedničkim izborima je učestvovao na osnovu nominacije ove organizacije.
Oženjen je sa Eržebet Šojom i ima dvoje dece i devetoro unučadi. Govori engleski, nemački i francuski jezik.
Izbor za predsednika uredi
Nominovan je od strane organizacije za zaštitu životne sredine Vedeđlet uključujući i važne javne ličnosti i levice i desnice. Prema Ustavu Mađarske, predsednika bira Narodna skupština te je bilo potrebno da prikupi podršku političkih partija. Opozicione stranke, Fides i Mađarski Demokratski Forum su takođe podržale njegovu kandidaturu. Iako su stranke vlasti većinom podržale kandidaturu Katalin Sili iz Socijalističke partije, jedna od manjih stranaka u Vladi Alijansa slobodnih demokrata - Mađarska liberalna partija je odlučila da bude uzdržana i time indirektno dozvolila izbor Šojoma.
Izabran je 7. juna a zvanično je dužnost preuzeo 5. avgusta 2005. godine.
Kontroverze uredi
Nakon što je izabran za predsednika izjavio je da neće posetiti SAD sve dok se na granicama ove države budu tražili otisci prstiju putnika. Prilikom dodele nacionalnih nagrada odbio je da se rukuje sa viceguvernerom Narodne banke Mađarske Janošom Feketeom. Takođe je odbio da dodeli sličnu nagradu bivšem premijeru Đuli Homu jer je tvrdio da on nije promenio stavove o revoluciji 1956.
Nagrade uredi
Reference uredi
- ^ Risen, Clay (12. 10. 2023). „Laszlo Solyom, a Transitional President of Hungary, Dies at 81”. The New York Times.
- ^ Bereznay, István (11. 10. 2023). „Közölték, hol és mikor lesz Sólyom László temetése”. Index (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 15. 10. 2023.
