Laura Basi

Laura Marija Katarina Basi Verati (ital. Laura Maria Caterina Bassi Veratti; Bolonja, 31. oktobar 1711Bolonja, 20. februar 1778) je bila italijanski naučnik i prva žena koja je zvanično držala predavanja na nekom fakultetu u Evropi.

Laura Basi
Laura Bassi oval portrait.jpg
Laura Basi
Datum rođenja(1711-10-31)31. oktobar 1711.
Mesto rođenjaBolonja
Italija
Datum smrti20. februar 1778.(1778-02-20) (66 god.)
Mesto smrtiBolonja
Italija
Poljefizika

BiografijaUredi

Basi je rođena u imućnoj porodici, a otac advokat joj je omogućio privatno obrazovanje iz različitih oblasti. Između ostalog, izučavala je logiku, metafiziku, filozofiju, hemiju, hidrauliku, matematiku, mehaniku, algebru, geometriju, i klasične i moderne jezike (grčki, latinski, francuski i italijanski). U periodu od 1714. do 1731. godine časove filozofije i metafizike držao joj je Gaetano Takoni (Gaetano Tacconi), univerzitetski profesor koji je bio i privatni lekar porodice Basi. Zahvaljujući Takoniju koji je uveo Basi u akademske krugove Bolonje, zapazio ju je kardinal Prospero Lambertini (Prospero Lambertini) koji je dugi niz godina davao podršku njenom naučnom radu, sa ciljem promocije same Bolonje kao pravog mesta za sticanje znanja.

U svojoj dvadeset prvoj godini Basi je postavljena za profesora anatomije na Univerzitetu u Bolonji, već sledeće, 1732. godine postala je član Akademije naučnog instituta, a 1733. godine postavljena je za rukovodioca katedre za filozofiju. Na samom početku, zbog toga što nije priličilo ženi da drži predavanje u učionici punoj muškaraca, mogućnosti za profesuru su joj bile ograničene, te je samo povremeno držala predavanja, u situacijama kada su u publici bile prisutne i žene. Udala ze 1738. godine za kolegu, Đuzepea Veratija (Giuseppe Veratti), sa kojim je imala osmoro dece (po nekim izvorima i više). Posle toga, bila je u mogućnosti da redovno drži predavanja kod kuće, a 1739. godine njena molba upućena Univerzitetu sa zahtevom za više predavačkih obaveza i većom platom je, zahvaljujući urgiranju Lambertinija i njegovih prijatelja, bila ispunjena, te je postala najplaćeniji profesor bolonjskog Univerziteta, što joj je omogućilo sredstva za nabavku potrebne opreme za izvođenje eksperimenata.

Basi je najviše zanimala Njutnovska fizika iz koje je držala predavanja punih 28 godina. Bila je jedna od ključnih osoba za uvođenje Njutnovih ideja fizike i prirodne filozofije u Italiju. Za života je objavila 28 radova, veći deo iz oblasti fizike i hidraulike, iako nije napisala nijednu knjigu.

Kardinal Lambertini, koji je 1740. godine postao papa Benedikt XIV, osnovao je 1745. godine grupu od 25 elitnih naučnika poznatih pod imenom Benedetini (Benedettini, po papinom imenu). Basi je vršila jak pritisak da je proglase članom grupe, što je izazvalo različite reakcije ostalih akademika, od otvorene podrške do jasnog protivljenja. Uprkos svemu, postala je jedina žena pripadnik te grupe.

U svojoj 65 godini, 1776. godine, postavljena je za šefa katedre eksperimentalne fizike pri Naučnom institutu, dok je njen muž bio asistent predavač. Umrla je dve godine kasnije.

Spoljašnje vezeUredi