Lafet

Lafet (engl. gun carriage) je skup svih delova artiljerijskog oruđa osim cevi i nišanskih sprava. Na njega se smešta cev da bi se mogla upravljati na cilj i oslanjati pri opaljenju, a u artiljeriji KoV najčešće i da bi se mogla prevoziti. Zavisno od toga kako je cev vezana s njim - dirktno, obično preko svojih ramena, ili indirektno, preko hidroelektričnog sistema za kočenje i vraćanje cevi, lafet može biti krut ili elastičan.

Nemačka haubica (1917) sa elastičnim lafetom i štitom za poslugu.

Karakteristike

Kruti lafet (14-19. vek)

Danski top iz 18. veka sa krutim lafetom na točkovima.

Kruti lafet se pri opaljenju trza zajedno sa cevi. Imala su ga glatka i sporometna olučna oruđa, od 14. do kraja 19. veka. U početku su izrađivani od drveta, kao prosti podmetači sa ležištem za cev povezanu konopcima, gvozdenim obručima i stegama, dok se elevacija cevi postizala klinovima. U 16. veku lafeti dobijaju točkove (u KoV dva velika, a u brodskoj artiljeriji 4 mala točka), a cevi ramena kojima se pričvršćuju za lafet, a u 17. veku usavršavaju se primenom gvozdene osovine i gvozdenih šina na točkovima. U 18. veku uveden je mehanizam elevacije cevi sa zavrtnjem umesto klinova, a sredinom 19. veka pojavljuju se gvozdeni lafeti sa raznim uređajima za mehaničko kočenje trzanja oruđa (kočnica na trenje).

Elastični lafet (od kraja 19.veka)

Vraćanje trzajućih delova po pravilu još nije bilo automatsko: ono je to postalo tek krajem 19. veka, kada je uveden elastični lafet sa hidrauličnim sistemom za kočenje i vraćanje cevi i gvozdenim štitom za poslugu. Elastični lafeti dele se na pokretne (lafeti poljskih i vučnih PT i PA oruđa sa točkovima ili gusenicama) i nepokretne (lafeti tenkovskih, samohodnih, železničkih, vazduhoplovnih, tvrđavskih, brodskih i obalskih oruđa).

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str.794-795