La Palma (ostrvo)
La Palma, čije je istorijsko ime San Migel od La Palme, je ostrvo u Atlantskom okeanu, pripada Kanarskim ostrvima (Španija). Zajedno sa ostrvima Tenerife, La Gomera i El Iero čini provinciju Santa Kruz de Tenerife. Sa površinom od 708,32 km² i 81.350 stanovnika zauzima peto mesto po veličini u Kanarskom arhipelagu. Grad Santa Kruz de La Palma je glavni grad ostrva, međutim, najmnogoljudniji grad na ostrvu je Los Ljanos sa populacijom od 20.043 stanovnika.[1]
| La Palma | |
|---|---|
 Topografska mapa ostrva | |
  La Palma | |
| Geografija | |
| Lokacija | Severni Atlantik |
| Koordinate | 28° 40′ 07″ S; 17° 51′ 19″ Z / 28.66873° S; 17.85514° Z |
| Arhipelag | Kanarska ostrva |
| Površina | 708,32 km2 |
| Visina | 2,426 m |
| Najviši vrh | Piko de los Mućaćos |
| Administracija | |
| Najveći grad | Santa Kruz de la Palma |
ŠPA | |
| Autonomne zajednice | Kanarska Ostrva |
| Demografija | |
| Stanovništvo | 85225 (2017) |
| Gustina st. | 120,32 stan./km2 |
| Dodatne informacije | |
| Vremenska zona |
|
Počev od 2002. godine, celo ostrvo je zaštićeni rezervat. U centru ostrva se nalazi Nacionalni Park Kaldera de Taburiente, gde se nalazi najveći vulkanski krater u svetu.[2] Kaldera je takođe jedan od četiri nacionalna parka Kanarskih ostrva.
Poreklo imena uredi
Ime "la Palma" (sa malim slovom l) pojavljuje se već u ranim delima Evropljana koji su proveli neko vreme na Kanarskim ostrvima. U tekstu iz 1341. godine, koje opisuje ekspediciju Nikolosa de Reka u pratnji tri broda koja su pripadala Alfonsu IV od Portugala, opisuje se svako ostrvo, a La Palma se pominje već sa njenim pravim imenom, kao impozantno i oblačno ostrvo.[3] Po svemu sudeći, današnji naziv ostrva potiče usled širenja kanarskih palmi (Feniks kanarska) po ostrvu. Međutim, to objašnjenje ima određene nepodudarnosti, jer palme nisu najreprezentativnije drvo ostrvske flore, niti je La Palma, ostrvo sa najviše palmi u Kanarskom arhipelagu.[4]
Jedna od teorija koje zastupa istraživač sa Tenerifa Hoze Viera i Klaviho se sastoji u tome da je La Palma dobila ime po mornarima sa Majorke, u 14. veku, koji su ovom ostrvu dali ime po glavnom gradu ostrva sa kog potiču. Drugim rečima, La Palma je dobila naziv po gradu Palma de Majorka, a "la" su dodali kako bi se imena ova dva geografska pojma razlikovala.
Ime ostrva San Migel od La Palme je istorijsko ime ostrva.[5]
Opis uredi
Ostrvo ima površinu od 708,32 km²[6] i 87.324 stanovnika.[7] Roke de los Mućaćos je sa 2.426m najviša tačka na ostrvu, što je druga najviša tačka na Kanarskim ostrvima.
Na severu La Palme se nalazi velika depresija nastala erozijom i proglašena je Nacionalnim Parkom 1954. godine. Od centra ostrva ka Jugu nalazi se veliki broj vulkana, među kojima se ističu Vulkan San Antonio, Vulkan San Huan i Tenegia (poslednja erupcija vulkana je bila 1971. godine).[8]
Godine 1983, u oblasti "Kanala i Lipe" je proglašen rezervat prirode zaštićen od strane UNESKO-a.
La Palma je jedno od Kanarskih ostrva sa velikom površinom obraslom drvećem, pre svega borovima, ali i lovorom. Što se tiče poljoprivrede, osnovna poljoprivredna kultura su banane i vinova loza.
La Palma je podeljena na 14 opština:
- Puntagorda
- Puntaljana
- San Andres i Sauses
- Santa Kruz de La Palma
- Tasakorte
- Tiharafe
- Barlovento
- Brenja Alta
- Brenja Baha
- Fuenkaliente
- Garafia
- Los Ljanos
- El Paso
- Vilja de Mazo
Geologija uredi
Vulkani uredi
La Palma, kao i ostala Kanarska ostrva, je vulkanskog porekla. Geološka starost se procenjuje na 2 miliona godina, i jedan je od najmlađih arhipelaga. Ostrvo je stvorio podvodni vulkan, koji se nalazi na 4.000 m ispod nivoa mora.
Ostrvo je podeljeno na dve klimatske zone dobro razgraničene lancem vulkana pod nazivom Kubre Bieha. U Južnoj zoni postoje i vulkani koji su još uvek aktivni. Poslednja erupcija se dogodila 1971. godine u južnom delu ostrva, u gradu Fuenkaliente. Od ove erupcije se pojavio vulkan Tenegia, koji je još uvek u centru pažnje naučnika. Na severu dominira Kaldera de Taburiente, koji predstavlja jedan od najvećih vulkanskih kratera na svetu.
Klima uredi
Podaci za Santa Cruz de La Palma[traži se izvor]
| Klimatski podaci | Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septembar | Oktobar | Novembar | Decembar |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Broj prosečnih sunčanih sati | 140 | 147 | 170 | 174 | 187 | 174 | 218 | 215 | 197 | 172 | 146 | 148 |
| Temperatura vazduha (°C) | 17,9 | 17,9 | 18,4 | 19,0 | 19,8 | 21,1 | 22,5 | 23,4 | 23,5 | 22,6 | 20,7 | 18,9 |
| Temperatura vode (°C) | 20 | 20 | 19 | 20 | 20 | 20 | 22 | 23 | 24 | 23 | 22 | 21 |
| Broj kišnih dana/meseci | 6 | 5 | 5 | 3 | 1 | 1 | 0 | 1 | 2 | 5 | 7 | 7 |
Priroda uredi
Vegetacija uredi
Zbog svog načina nastanka i lokacije, La Palma nudi širok spektar pejzaža i raznovrsnost ekosistema. Može da ponudi od neplodnih primorskih do veoma vlažnih terena, oblasti prekrivene šumama lovora, kao i borove šume. Zbog ove raznovrsnosti ostrvo je dobilo i nadimke - La Isla Bonita i Zeleno ostrvo.
Prirodni simboli ostrva uredi
Prema važećem zakonu Vlada Kanarskih ostrva, prirodni simboli ostrva su gačac i kanarski bor.
Upravljanje uredi
La Palma, kao deo Kanarska ostrva, se nalazi pod upravljanjem Vlade Španije, Vlade Kanarskih ostrva i lokalnih vlasti.
Demografija uredi
Religija uredi
Kao i u ostatku arhipelaga, većina stanovništva katoličke veroispovesti,[9] mada postoje i manjine drugih veroispovesti, kao i male zajednice muslimana.
Ostrvo je pod zaštitom Bogorodice i Svetog Arhangela Mihaila.[10] Ostrvska slava je 5. avgusta, na praznik Bogorodice.[11]
Ekonomija uredi
Trenutno se gaji na ostrvu oko tri hiljade hektara banana, što je posle Tenerifa ostrvo sa najvećim uzgojem banana, pored toga postoje plantaže limuna, avokada, povrća, krompira i grožđa (za proizvodnju vina). Veliki izvor prihoda je turizam.
Gastronomija uredi
Gastronomija La Palme se ističe kao jedna od najrazvijenijih u arhipelagu, posebno u pravljenju posledica i sosa mohos.
To je tip tradicionalnog sosa sa Kanarskih ostrva, koji se služi kao dodatak tradicionalnim jelima u celom arhipelagu. Ovaj sos može da se pravi od bibera, korijandera i peršuna.
-
Plaža sa crnim peskom -
Vulkan San Antonio -
PLaža Ćarko verde
_-_panoramio.jpg)
Reference uredi
- ^ „Relieve - GEOGRAFIA FISICA - (GEVIC) Gran Enciclopedia Virtual Islas Canarias”. www.gevic.net. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ Tenerife, La Opinión de. „La isla de La Palma tiene el mayor cráter del mundo”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2018. g. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ „Historia de San Miguel de La Palma”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2018. g. Pristupljeno 13. 09. 2018.
- ^ Una a una, el origen del nombre de las islas Canarias
- ^ Véase el Testamento de Alonso Fernández de Lugo (12 de marzo de 1525) publicado por Rosa Olivera, Leopoldo, y Serra Ráfols, Elías, El Adelantado D. Alonso Fernández de Lugo y su residencia por Lope de Sosa. Colección Fontes Rerum Canararium, fascículo III, editado por Consejo Superior de Investigaciones Científicas e Instituto de Estudios Canarios de la Universidad de La Laguna (1949). Págs. 179-183.[1]
- ^ Área de La Palma, Instituto Canario de Estadística
- ^ Población por islas, Instituto Canario de Estadística
- ^ Fotos de la erupción del Teneguía, Instituto Geográfico Nacional de España
- ^ «Religiones entre continentes. Minorías religiosas en Canarias. Editado por la Universidad de La Laguna».
- ^ La Palma celebra el día de su patrón San Miguel Arcángel
- ^ „Fiestas insulares de Canarias” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 02. 2018. g. Pristupljeno 13. 09. 2018.
