Википедија

Leopold Sedar Sengor

1. председник Сенегала (1960—80)

Leopold Sedar Sengor (Žoal, 9. oktobar 1906. - Normandija, 20. decembar 2001), je bio afrički vođa, prvi predsednik nezavisnog Senegala, pesnik, političar i osnivač Senegalskog demokratskog bloka.[1] Reformirao je afrički socijalizam, ostavši u dobrim odnosima sa Francuskom i zapadnim silama.[2] Napisao je nekoliko knjiga, a za jednu od njih je predgovor napisao čak Žan-Pol Sartr.

Leopold Sedar Sengor
Leopold Sedar Sengor 1987.
Lični podaci
Datum rođenja(1906-10-09)9. oktobar 1906. (117 god.)
Mesto rođenjaŽoel, Francuska zapadna Afrika
Datum smrti20. decembar 2001.(2001-12-20) (94/95 god.)
Mesto smrtiNormandija, Francuska
Religijarimokatolik
ObrazovanjeUniverzitet Sorbona, Viša normalna škola, Licej Luj Veliki
UniverzitetUniverzitet Sorbona
Politička karijera
Politička
stranka		Socijalistička partija Senegala
6. septembar 1960 — 31. decembar 1980.
PremijerAbdu Dijuf
Prethodnikniko
NaslednikAbdu Dijuf
Potpis

Vladao je od 6. septembra 1960. do 31. decembra 1980.[3] U 80-im godinama njegova politika nije imala uspeha. Predao je vlast svom premijeru koji je na vlasti bio od 1981. do 2000. Dana 1983. Leopolda su pitali da se pridruži Francuskoj akademiji. Osnovao je pokret Negritude koji se borio za ukidanje uticaja kolonizatora na afričke narode.

Umro je u 95. godini, u Normandiji, a pokopan je u rodnom mestu.[4]

Rane godine: 1906–28 uredi

Leopold Sedar Sengor je rođen 9. oktobra 1906. u gradu Žoal, nekih 110 kilometara južno od Dakara, glavnog grada Senegala. Njegov otac, Basile Diogoje Sengor, bio je bogati trgovac kikirikijem[5] koji je pripadao buržoaskom narodu Serer.[6][7][8] Rečeno je da je Basile Sengor bio bogata osoba i da je posedovao hiljade grla stoke i ogromne površine zemlje, od kojih mu je neke dao njegov rođak, kralj Sine. Gnilane Ndijeme Bahum (1861–1948), Senhorova majka, treća žena njegovog oca, muslimanka fulanskog porekla koja je pripadao plemenu Tabor, rođena je u blizini Đilora. Rodila je šestoro dece, među kojima i dva sina.[6] Sengorov izvod iz matične knjige rođenih navodi da je rođen 9. oktobra 1906; međutim, postoji neslaganje sa njegovim svedočanstvom o krštenju, u kojem se navodi da se to dogodilo 9. avgusta 1906. godine.[9] Njegovo serersko srednje ime Sedar potiče iz sererskog jezika, i znači „onaj koji neće biti ponižen“ ili „onaj koga ne možete poniziti“.[10][11] Njegovo prezime Sengor je kombinacija sererskih reči Sene (serersko prezime i ime vrhovnog božanstva u sererskoj religiji zvanog Rog Sene)[12] i gor, čija je etimologija kor na sererskom jeziku, što znači muškarac ili čovek. Tukura Badijar Sengor, princ od Sine i figura od koje se navodi da je Leopold Sedar Sengor vodio poreklo, bio je sererski plemić iz 13. veka.[13][14]

Sa osam godina, Sengor je započeo studije u Senegalu u Ngasobil internatu Očeva Svetog Duha. Godine 1922, upisao je bogosloviju u Dakaru. Nakon što mu je rečeno da verski život nije za njega, otišao je u sekularnu instituciju. Tada je već bio strastven za francusku književnost. Dobitnik je odlikovanja iz francuskog, latinskog, grčkog i algebre. Sa završenom maturom, dobio je stipendiju za nastavak studija u Francuskoj.[15]

„Šesnaest godina lutanja”: 1928–1944 uredi

Godine 1928, Sengor je otplovio iz Senegala za Francusku, počevši, prema njegovim rečima, „šesnaest godina lutanja.“[16] Počevši svojih post-srednjih studija na Sorboni, napustio je i otišao u Licej Luj-le-Grand da bi završio njegov pripremni kurs za upis u Višu normalnu školu, veliku školu.[5] Anri Kefelek, Robert Verdije i Žorž Pompidu su takođe studirali na ovoj elitnoj instituciji. Nakon što je pao na prijemnom ispitu, Sengor se pripremao za svoju gramatičku agregaciju. Dobio je agregaciju 1935. nakon neuspelog prvog pokušaja.[17]

Akademska karijera uredi

Sengor je diplomirao na Univerzitetu u Parizu, gde je dobio agregaciju iz francuske gramatike. Potom je imenovan za profesora na univerzitetima u Turu i Parizu, gde je predavao u periodu 1935–45.[18]

Sengor je započeo svoje godine podučavanja u liceju Rene-Dekarta u Turu; predavao je i u liceju Marselin-Bertelo u Sen Mor-de-Fosu kod Pariza.[19] Takođe je studirao lingvistiku koju je predavala Lilijas Homburger na Praktičnoj školi za više obrazovanje. Studirao je kod istaknutih društvenih naučnika kao što su Marsel Koen, Marsel Mo i Pol Rivet (direktor Instituta za etnologiju u Parizu). Sengor je, zajedno sa drugim intelektualcima iz afričke dijaspore koji su došli da studiraju u kolonijalnoj prestonici, skovao termin i osmislio pojam „negrituda“, što je bio odgovor na rasizam koji je još uvek preovladavao u Francuskoj. To je pretvorilo rasno nipodaštavanje nègre u pozitivno konotiranu proslavu afričke kulture i karaktera. Ideja negritude ne samo da je uticala na Sengorovu kulturnu kritiku i književni rad, već je postala i vodeći princip njegove političke misli u njegovoj državničkoj karijeri.[20]

Radovi uredi

  • Prière aux masques (c. 1935 – published in collected works during the 1940s).
  • Chants d'ombre (1945)
  • Hosties noires (1948)
  • Anthologie de la nouvelle poésie nègre et malgache (1948)
  • La Belle Histoire de Leuk-le-Lièvre (1953)
  • Éthiopiques (1956)
  • Nocturnes (1961). (English tr. by Clive Wake and John O. Reed, Nocturnes, London: Heinemann Educational, 1969. African Writers Series 71)
  • Nation et voie africaine du socialisme (1961)
  • Pierre Teilhard de Chardin et la politique africaine (1962)
  • Poèmes (1964).
  • Lettres de d'hivernage (1973)
  • Élégies majeures (1979)
  • La Poésie de l'action: conversation avec Mohamed Aziza (1980)
  • Ce que je crois (1988)

Reference uredi

  1. ^ „Léopold Senghor | president of Senegal”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  2. ^ „Biography of Leopold Sedar Senghor - former President of Senegal”. www.presidence.sn. Pristupljeno 2021-01-31. 
  3. ^ Micklin, Anna. „Léopold Sédar Senghor (1906-2001)” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  4. ^ Foundation, Poetry (2021-01-31). „Léopold Sédar Senghor”. Poetry Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-31. 
  5. ^ a b Vaillant, Janet G. (1976). Bâ, Sylvia Washington; Senghor, Leopold Sedar; Hymans, Jacques-Louis; Markovitz, Irving; Milcent, Ernest; Sordet, Monique, ur. „Perspectives on Leopold Senghor and the Changing Face of Negritude”. ASA Review of Books. 2: 154—162. ISSN 0364-1686. JSTOR 532364. doi:10.2307/532364. 
  6. ^ a b Bibliographie, Dakar, Bureau de documentation de la Présidence de la République, 1982 (2e édition), 158 pp.
  7. ^ Robert O. Collins, African History: Western African History, p. 130.
  8. ^ Senegalaisement.com.
  9. ^ Washington Ba, Sylvia (8. 3. 2015). The Concept of Negritude in the Poetry of Leopold Sedar Senghor. Princeton University Press. str. 5. ISBN 978-1-400-86713-4. 
  10. ^ Université De La Vallée D'Aoste. LÉOPOLD SÉDAR SENGHOR (1906–2001).
  11. ^ Charles Becker & Waly Coly Faye, "La Nomination Sereer", Ethiopiques, n° 54, revue semestrielle de culture Négro-Africaine Nouvelle série volume 7, 2e semestre 1991.
  12. ^ Thiaw, Issa Laye, "La Religiousite des Sereer, Avant et Pendant Leur Islamisation", Ethiopiques, No. 54, Revue Semestrielle de Culture Négro-Africaine. Nouvelle Série, Vol. 7, 2e Semestre 1991.
  13. ^ R. P. Gravrand, Le Gabou Dans Les Traditions Orales Du Ngabou, Ethiopiques numéro 28 – numéro special, Revue Socialiste de culture Négro-Africaine. Octobre 1981.
  14. ^ Sarr, Alioune, Histoire du Sine-Saloum, Introduction, bibliographie et Notes par Charles Becker, BIFAN, Tome 46, Serie B, n° 3–4, 1986–1987.
  15. ^ Bryan Ryan. Major 20th-Century Writers: a selection of sketches from contemporary authors, Volume 4, Gale Research, 1991. ISBN 978-0-8103-7915-2.
  16. ^ Jonathan Peters. A Dance of Masks: Senghor, Achebe, Soyinka, Three Continents Press, 1978. ISBN 978-0-914478-23-2.
  17. ^ Janet G. Vaillant. Black, French, and African: a life of Léopold Sédar Senghor, Harvard University Press, 1990. ISBN 978-0-674-07623-5.
  18. ^ The World Book Encyclopedia, Vol. 17, World Book, 2000. ISBN 978-0-7166-0100-5.
  19. ^ Jacques Girault, Lecherbonnier Bernard, Université Paris-Nord. Center for Comparative Literary Studies and French. Leopold Sedar Senghor: Africanity – universality: 29–30 May 2000, Harmattan, 2002. ISBN 978-2-7475-2676-0.
  20. ^ Michelle M. Wright. Becoming Black: Creating Identity in the African Diaspora, Duke University Press, 2004. 0822332884, 9780822332886.

Literatura uredi

  • Armand Guibert & Seghers Nimrod (2006), Léopold Sédar Senghor, Paris (1961 edition by Armand Guibert).
  • Sources from this article were taken from the equivalent French article fr:Léopold Sédar Senghor.
  • Scheck, Raffael (2014). „Léopold Sédar Senghor, prisonnier de guerre allemand: Une nouvelle approche fondée sur un texte inédit”. French Politics, Culture & Society. 32 (2): 76—98. JSTOR 24517987. doi:10.3167/fpcs.2014.320209. 
  • Diouf, Mamadou & Leichtman, Mara, New perspectives on Islam in Senegal: conversion, migration, wealth, power, and femininity. Published by: Palgrave Macmillan. 2009. the University of Michigan. ISBN 0-230-60648-2
  • Diouf, Mamadou, History of Senegal: Islamo-Wolof model and its outskirts. Maisonneuve & Larose. 2001. ISBN 2-7068-1503-5
  • Gamble, David P., & Salmon, Linda K. (with Alhaji Hassan Njie), Gambian Studies No. 17. People of the Gambia. I. The Wolof with notes on the Serer and Lebou San Francisco 1985.
  • Niang, Mor Sadio, "CEREMONIES ET FÊTES TRADITIONNELLES", IFAN, [in] Éthiopiques, numéro 31 révue socialiste de culture négro-africaine 3e trimestre (1982)
  • Taal, Ebou Momar, Senegambian Ethnic Groups: Common Origins and Cultural Affinities Factors and Forces of National Unity, Peace and Stability. 2010
  • Diouf, Niokhobaye. "Chronique du royaume du Sine." Suivie de notes sur les traditions orales et les sources écrites concernant le royaume du Sine par Charles Becker et Victor Martin. (1972). Bulletin de l'Ifan, Tome 34, Série B, n° 4, (1972)
  • Berg, Elizabeth L., & Wan, Ruth, "Senegal". Marshall Cavendish. 2009.
  • Mahoney, Florence, Stories of Senegambia. Publisher by Government Printer, 1982
  • Daggs, Elisa . All Africa: All its political entities of independent or other status. Hasting House, 1970. ISBN 0-8038-0336-2
  • Department of Arts of Africa, Oceania, and the Americas, The Metropolitan Museum of Art. Hilburn Timeline of Art History. The Fulani/Fulbe People.
  • Schuh, Russell G., The Use and Misuse of language in the study of African history. 1997
  • Burke, Andrew & Else, David, The Gambia & Senegal, 2nd edition – September 2002. Published by Lonely Planet Publications Pty Ltd, page 13
  • Nanjira, Daniel Don, African Foreign Policy and Diplomacy: From Antiquity to the 21st Century. Page 91–92. Published by ABC-CLIO. 2010. ISBN 0-313-37982-3
  • Lombard, Maurice, The golden age of Islam. Page 84. Markus Wiener Publishers. 2003. ISBN 1-55876-322-8,
  • Oliver, Roland Anthony, & Fage, J. D., Journal of African History. Volume 10. Published by: Cambridge University Press. 1969
  • The African archaeological review, Volumes 17–18. Published by: Plenum Press, 2000
  • Ajayi, J. F. Ade & Crowder, Michael, History of West Africa, Volume 1. Published by: Longman, 1985. ISBN 0-582-64683-9
  • Peter Malcolm Holt, The Indian Sub-continent, south-East Asia, Africa and the Muslim West. Volume 2, Part 1. Published by: Cambridge University Press. 1977. ISBN 0-521-29137-2
  • Page, Willie F., Encyclopedia of African history and culture: African kingdoms (500 to 1500). Volume 2. Published by: Facts on File. 2001. ISBN 0-8160-4472-4
  • Ham, Anthony, West Africa. Published by: Lonely Planet. 2009. ISBN 978-1-74104-821-6
  • Mwakikagile, Godfrey, Ethnic Diversity and Integration in the Gambia. Page 224
  • Richard, François G., "Recharting Atlantic encounters. Object trajectories and histories of value in the Siin (Senegal) and Senegambia". Archaeological Dialogues 17 (1) 1–27. Cambridge University Press 2010
  • Diop, Samba, The Wolof Epic: From Spoken Word to Written Text. "The Epic of Ndiadiane Ndiaye"
  • Two studies on ethnic group relations in Africa – Senegal, The United Republic of Tanzania. Pages 14–15. UNESCO. 1974
  • Galvan, Dennis Charles, The State Must Be Our Master of Fire: How Peasants Craft Culturally Sustainable Development in Senegal. Berkeley, University of California Press, 2004
  • Klein, Martin A., Islam and Imperialism in Senegal Sine-Saloum, 1847–1914, Edinburgh University Press (1968)
  • Colvin, Lucie Gallistel, Historical Dictionary of Senegal. Scarecrow Press/ Metuchen. NJ – London (1981) ISBN 0-8108-1885-X
  • Sonko Godwin, Patience, Leaders of Senegambia Region, Reactions To European Infiltration 19th–20th Century. Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (1995) ISBN 9983-86-002-3
  • Sonko Godwin, Patience, Ethnic Groups of The Senegambia Region, A Brief History. p. 32, Third Edition. Sunrise Publishers Ltd – The Gambia (2003). ASIN B007HFNIHS
  • Clark, Andrew F., & Philips, Lucie Colvin, Historical Dictionary of Senegal. Second Edition (1994)
  • Portions of this article were translated from the French language Wikipedia article fr:Sérères, 2008-07-08 and August 2011.

Spoljašnje veze uredi

 
Leopold Sedar Sengor na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леополд_Седар_Сенгор&oldid=27557318”