Википедија

Leopold II od Belgije

краљ Белгије

Leopold II (fr. Léopold Louis Philippe Marie Victor, hol. Leopold Lodewijk Filips Maria Victor; Brisel, 9. april 1835 — Laken, 17. decembar 1909) je bio kralj Belgije. On je drugi sin kralja Leopolda I, koga je nasledio 1865. i ostao na prestolu do smrti 1909.[1] Bio je brat Šarlote, Carice Meksika i blizak rođak Kraljice Viktorije.

Leopold II od Belgije
Lični podaci
Datum rođenja(1835-04-09)9. april 1835.
Mesto rođenjaBrisel, Belgija
Datum smrti17. decembar 1909.(1909-12-17) (74 god.)
Mesto smrtiLaken, Belgija
Porodica
SupružnikMarija Henrijeta od Austrije
PotomstvoLouise of Belgium, Leopold, Duke of Brabant, Stefani od Belgije, Clémentine of Belgium
RoditeljiLeopold I od Belgije
Lujza od Orleana
DinastijaSaks-Koburg i Gota

Smatrao je da Belgija mora imati koloniju. Prvo je probao da pridobije Filipine od Španaca, što nije uspelo.[2] Najviše je poznat kao osnivač i jedini vlasnik Slobodne Države Kongo, njegovog ličnog privatnog projekta. Ova država je obuhvatala prostor današnje Demokratske Republike Kongo. Sprovođena su masovna ubistva i genocid nad lokalnim stanovništvom. Eksploatacija gume i slonovače u Kongu su zasnivala na prinudnom radu što je kao posledicu imalo smrt deset miliona Kongoanaca.[3][4] Kongo je bio njegov lični domen, njegov lični poslovni projekat. Bio je prijatelj sa Henri Morton Stenlijem, istraživačem Afrike.

Oženio se sa Marijom Henrijetom Anom fon Habzburg-Lotringen, nadvojvotkinjom Austrije, 22. avgusta 1853. godine. Sa njom je imao tri kćeri i jednog sina koji je umro sa 10 godina. Imao je još 2 vanbračna sina sa francuskom prostitutkom sa kojom je sklopio brak 5 dana pred smrt.

U Belgiji je u njegovo vreme izgrađeno dosta reprezentativnih zdanja u Briselu, Ostendeu i Antverpenu. I pored toga, bio je veoma nepopularan kralj među podanicima.

Nasledio ga je nećak, Albert Leopold (kralj Albert I). Srbija mu je dodelila Orden Takovskog krsta.[5]

Detinjstvo i mladost

uredi

Leopold je rođen u Briselu 9. aprila 1835. godine, kao drugo dete vladajućeg belgijskog monarha Leopolda I i njegove druge supruge Lujze, ćerke francuskog kralja Luja Filipa.[6] Francuska revolucija iz 1848. godine prisilila je njegovog pradedu Luja Filipa da pobegne u Ujedinjeno Kraljevstvo.[7] Britanski monarh, kraljica Viktorija, bio je rođaka Leopolda II, pošto su Leopoldov otac i Viktorijina majka bili brat i sestra.[8] Luj Filip je umro dve godine kasnije, 1850. Leopoldova krhka majka bila je duboko pogođena smrću svog oca, i zdravlje joj se pogoršalo. Ona je umrla je od tuberkuloze iste godine, kada je Leopold imao 15 godina.[9]

Porodica

uredi
 
Marija Henrijeta i Leopold II od Belgije

Dana 22. avgusta 1853. godine, u svojoj 18. godini, Leopold se oženio u Briselu sa Marijom Henrijetom od Austrije - rođakom cara Franca Jozefa I od Austrije i unukom pokojnog svetog rimskog cara Leopolda II. Marija Henrijeta, živahna i energična, svojim se karakterom i dobrodušnošću privolela narodu, a zbog svoje lepote stekla je nadimak „Ruže od Brabanta”. Ona je takođe bila izvrstan umetnik i muzičar.[10] Marija je imala strast za jahanje konja do te mere da se u izvesnoj meri lično brinula o svojim konjima. Neki su se šalili na račun ovog „braka konjušara i monahinje“,[11] pri čemu je stidljivi i povučeni Leopold nazivan časnom sestrom.

Iz ovog braka je proizašlo četvoro dece: tri ćerke i jedan sin, takođe imenovan Leopold. Mlađi Leopold umro je 1869. godine u svojoj devetoj godini od upale pluća nakon pada u jezero. Njegova smrt bila je izvor velike tuge za kralja Leopolda. Brak je postao nesrećan, a par se potpuno razdvojio nakon poslednjeg pokušaja da dobiju još jednog sina, što je rezultiralo rođenjem njihove poslednje ćerke Klementine. Marija Henrijeta se povukla u Spa 1895, i tamo preminula 1902.[1]

Supružnik

uredi
ime slika datum rođenja datum smrti
Marija Henrijeta od Austrije 23. avgust 1836. 19. septembar 1902.

Deca

uredi
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Lujza od Belgije
 
 18. februar 1858. 1. mart 1924. Filip od Saksen-Koburga i Gote
Leopold od Belgije, vojvoda od Brabanta
 
 12. jun 1859. 22. januar 1869. umro u detinjstvu
Stefani od Belgije
 
 21. maj 1864. 23. avgust 1945. Rudolf od Austrije; Elemer Lonjaj
Klementina od Belgije
 
 30. jul 1872. 8. mart 1955. Viktor Napoleon

Rana politička karijera

uredi
 
Leopold Luis Filip Mari Viktor (1835–1909); prestolonaslednik i vojvoda od Brabanta, kasnije belgijski kralj Leopold II, Granzela, kolekcija Feliksarčif

Kako je Leopoldov stariji brat, takođe zvan Luis Filip, umro godinu dana pre Leopoldovog rođenja, Leopold je od svog rođenja bio naslednik prestola. Kada je imao 9 godina, Leopold je dobio titulu vojvode od Brabanta i postavljen je za potporučnika u vojsci. U vojsci je služio do stupanja na presto 1865. godine, do kada je dostigao čin general-potpukovnika.[10]

Leopoldova javna karijera započela je s njegovim punoletstvom 1855. godine, kada je postao član Belgijskog senata. On se aktivno interesovao za senat, posebno za pitanja koja se tiču razvoja Belgije i njene trgovine,[10] i počeo je da podstiče belgijsko sticanje kolonija. Leopold je ekstenzivno putovao po inostranstvu od 1854. do 1865. godine, posećujući Indiju, Kinu, Egipat i zemlje na mediteranskoj obali Afrike. Njegov otac je preminuo 10. decembra 1865, i Leopold je zakletvu položio 17. decembra u svojoj tridesetoj godini.[1]

Brak i porodica

uredi
 
Leopold kao mlađi čovek u uniformi grenadira (Portret Nikeza de Kejzera).

Sa 18 godina, Leopold se 22. avgusta 1853. u Briselu oženio Marijom Henrijetom od Austrije, rođakom cara Franca Jozefa I od Austrije i unukom pokojnog cara Svetog rimskog carstva Leopolda II. Živa i energična, Marija Henrijeta se dopala u narodu svojim karakterom i dobronamernošću. Njena lepota joj je donela naziv „Ruža od Brabanta”. Takođe je bila uspešan umetnik i muzičar.[10] Ona je bila strastvena za konjsko jahanje, do te mere da bi se lično brinula o svojim konjima. Neki su se šalili na račun ovog „braka konjušara i monahinje“,[11] pri čemu se potonje odnosi na stidljivog i povučenog Leopolda.

U braku je rođeno četvoro dece: tri ćerke i jedan sin, princ Leopold, vojvoda od Brabanta. Mlađi Leopold umro je 1869. u uzrastu od devet godina od upale pluća nakon što je pao u jezero. Njegova smrt bila je izvor velike tuge za kralja Leopolda. Brak je postao nesrećan, a par se razdvojio nakon poslednjeg pokušaja da dobije još jednog sina, što je rezultiralo rođenjem njihove poslednje ćerke Klementine. Marija Henrijeta se povukla u Spa 1895. godine, i tamo umrla 1902. godine.[1]

 
Politička karikatura koja izrugujue Leopoldovu aferu sa Karolin Lakroa.

Leopold je imao mnogo ljubavnica. Godine 1899, u svojoj 65. godini, Leopold je uzeo za ljubavnicu Karolin Lakroa, 16-godišnju francusku prostitutku, i ostali su zajedno do njegove smrti deset godina kasnije.[12] Leopold ju je zasipao velikim svotama novca, imanjima, poklonima i plemićkom titulom, baronicu de Vaughan. Zahvaljujući ovim poklonima i nezvaničnoj prirodi njihove veze, njihova afera je ironično nanela više štete Leopoldovoj popularnosti u Belgiji nego bilo koji od njegovih zločina u Kongu.[13] Karolin je rodila dva sina, Luciena Filipa Mari Antoana, vojvodu od Tervurena, i Filipa Anri Mari Fransoa, grofa od Ravenštajna. Njihov drugi sin je rođen sa deformisanom rukom, što je dovelo do karikature koji prikazuje Leopolda kako drži dete okruženo kongoanskim leševima sa odsečenim rukama: natpis je glasio „Osveta sa visine“.[14][15] Venčali su se tajno na verskom obredu pet dana pre njegove smrti. Njihov propust da obave građansku ceremoniju učinio je brak nevažećim prema belgijskom zakonu. Nakon kraljeve smrti, ubrzo se ispostavilo da je svojoj udovici ostavio veliko bogatstvo u hartijama od vrednosti Konga, od kojih su belgijska vlada i tri otuđene ćerke Leopolda uspele da povrate samo neke.[16]

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Francis Josias, Duke of Saxe-Coburg-Saalfeld
 
 
 
 
 
 
 
8. Ernst Fridrih, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Anna Sophie of Schwarzburg-Rudolstadt
 
 
 
 
 
 
 
4. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
9. Sofija Antoaneta od Braunšvajg-Volfenbitela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Antoinette of Brunswick-Wolfenbüttel
 
 
 
 
 
 
 
2. Leopold I od Belgije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Hajnrih XXIX, grof od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
10. Heinrich XXIV, Count Reuss of Ebersdorf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Sophie Theodora of Castell-Remlingen
 
 
 
 
 
 
 
5. Augusta od Rojs-Ebersdorfa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. George August, Count of Erbach-Schönberg
 
 
 
 
 
 
 
11. Karolina Ernestina od Erbaha-Šenberga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Countess Ferdinande Henriette of Stolberg-Gedern
 
 
 
 
 
 
 
1. Leopold II od Belgije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Luj Filip II, vojvoda od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
12. Luj Filip II, vojvoda od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Louise Henriette de Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
6. Louis Philippe I of France
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Louis Jean Marie de Bourbon, Duke of Penthièvre
 
 
 
 
 
 
 
13. Louise Marie Adélaïde de Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Princess Maria Teresa Felicitas d'Este of Modena
 
 
 
 
 
 
 
3. Lujza od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Karlos III od Španije
 
 
 
 
 
 
 
14. Ferdinand I od Dve Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marija Amalija od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija Amalija od Napulja i Sicilije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Franc I, car Svetog rimskog carstva
 
 
 
 
 
 
 
15. Marija Karolina Austrijska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Marija Terezija
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Leopold II”. The Belgian Monarchy. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  2. ^ „Iz istorije propagandnog ratovanja genocidima: Belgijski kralj Leopold II i njegova vladavina Kongom”. OKO (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-29. 
  3. ^ „Belgium's genocidal colonial legacy haunts the country's future”. The Independent. 17. 10. 2017. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  4. ^ „The hidden holocaust”. The Guardian. 13. 5. 1999. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  5. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 364. 
  6. ^ Emerson, str. 4–6
  7. ^ Emerson, str. 9
  8. ^ Aronson, str. 13
  9. ^ Emerson, str. 9–10
  10. ^ a b v g   Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Leopold II., King of the Belgians”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 16 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 461. 
  11. ^ a b Mariage d'un palefrenier et d'une religieuse »
  12. ^ Hochschild, Adam (1998). King Leopold's Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa. New York: Mariner Books. str. 221. ISBN 0-330-49233-0. 
  13. ^ Hochschild, str. 222
  14. ^ Hochschild, str. 224
  15. ^ Rappoport, str. 268.
  16. ^ Wheeler, Edward (1910). Current Literature, Volume 48. New York: The Current Literature Publishing Company. str. 138. 

Literatura

uredi
  • Ascherson, Neal: The King Incorporated, Allen & Unwin. 1963. ISBN 978-1-86207-290-9. (1999 Granta edition).
  • Hochschild, Adam: King Leopold’s Ghost: A Story of Greed, Terror, and Heroism in Colonial Africa, Mariner Books. 1998. ISBN 978-0-330-49233-1..
  • Petringa, Maria (2006). Brazza, A Life for Africa. ISBN 978-1-4259-1198-0. 
  • Wm. Roger Louis and Jean Stengers: E.D. Morel's History of the Congo Reform Movement, Clarendon Press Oxford, 1968.
  • Ó Síocháin, Séamas and Michael O’Sullivan, ur. (2004). The Eyes of Another Race: Roger Casement's Congo Report and 1903 Diary. University College Dublin Press. ISBN 978-1-900621-99-1. .
  • Ó Síocháin, Séamas (2008). Roger Casement: Imperialist, Rebel, Revolutionary. Dublin: Lilliput Press. 
  • Roes, Aldwin (2010). „Towards a History of Mass Violence in the Etat Indépendant du Congo, 1885–1908”. South African Historical Journal. 62 (4): 634—70. doi:10.1080/02582473.2010.519937. 
  • Stanard, Matthew G (2012). Selling the Congo: A history of European pro-empire propaganda and the making of Belgian imperialism. University of Nebraska Press. 
  • Viaene, Vincent. "King Leopold's imperialism and the origins of the Belgian colonial party, 1860–1905." Journal of Modern History 80.4 (2008): 741-790.

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi


kralj Belgije
1865—1909.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леополд_II_од_Белгије&oldid=28678576”