Википедија

Letnje olimpijske igre 1896.

Прве модерне Олимпијске игре, одржане у Атини 1896.

Letnje olimpijske igre 1896 bile su međunarodno multi-sportsko takmičenje koje se održavalo u Atini u Grčkoj, od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine. Bile su to prve Olimpijske igre modernog doba. Antička Grčka bila je postojbina Olimpijskih igara, pa je Atina bila odgovarajući izbor početka modernih Olimpijskih igara.

I Letnje olimpijske igre — Atina 1896
Αγώνες της 1ης Ολυμπιάδας - Αθήνα 1896
Grad domaćinAtina, Grčka
Broj država14
Broj sportista241[1]
Broj sportova9
Broj takmičenja43
Otvaranje igara6. aprila 1896.
Zatvaranje igara15. aprila 1896.
Pariz 1900.  >

Uprkos brojnim preprekama organizacija Igara 1896. bila je veliki uspeh. Igre su bile najveće međunarodno takmičenje održano do tada. Igre su održane na Panatinaiko stadionu, prvom velikom stadionu u savremenom svetu, sa mogućnosti da primi najveće broj gledalaca koji su posmatrali neku sportsku priredbu.[2] Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovih sunarodnika Spiridona Luisa. Najuspešnija je bio nemački takmičar rvač i gimnastičar Karl Šuman, koji je osvojio četiri zlatne medalje.

Kralj Srbije Aleksandar Obrenović je bio jedini strani šef države koji je zvanično posetio ove igre.

Izbor domaćina Letnjih olimpijskih igara uredi

Na Pariskom univerzitetu Sorboni održan je osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, MOKa od 16. juna do 23. juna 1894. godine na predlog barona Pjer de Kubertena. Po osnivanju MOK-a odlučeno je da se Prve moderne Olimpijske igre održe u njihovoj pradomovini Grčkoj gde su rođene pre 2762. godine. Određeno je i da to bude u Atini. Zbog toga je čast da bude izabran za prvog predsednika MOK-a dobio Grk Demetrios Vikelas.

Organizacija uredi

Grčki narod je prihvatio ideju o obnavljanju Olimpijskih igara sa oduševljenjem. Međutim službena Grčka, koja je trpela političke trzavice, veoma je sporo rešavala probleme sa organizacijom igara, posebno one finansijske bez koje je uspešna organizacija svake veće priredbe nemoguća. Sredstva su se prikupljala dobrovoljnim prilozima građana za obnovu starog atinskog stadiona i poklonima mecena. Bilo je i drugih problema. Grci su u početku predlagali da se na Igrama takmiče samo Grci. Kad je i to rešeno trebalo je zainteresovati za Igre i ostali svet kako bi na njima učestvovalo što više takmičara iz što višeg broja zemalja, Većinu tih poslova obavljao je sam Pjer de Kuberten.

Poziv za učestvovanje na Olimpijskim igrama prve su prihvatile Švedska i Mađarska. Francuska je takođe pripremila svoju reprezentaciju, dok je Velika Britanija bila manje oduševljena tom idejom jer se u to vreme pripremala za organizaciju Igara Komonvelta. Nemačka je najpre odbila poziv, ali je pod pritiskom javnog mnjenja na kraju pristala. Reprezentaciju iz SAD sačinjavalo 9 studenata bez neke prethodne selekcije uz velike teškoće. Na igrama uz domaćina učestvovalo još 6 zemalja.

Otvaranje igara uredi

 
Ceremonija otvaranja

Prve Olimpijske igre modernog doba svečano su otvorene 5. aprila 1896, u prisustvu grčkog Kralja Đorđa I i 60.000 gledalaca. Uz olimpijsku himnu (grčkog kompozitora Spiridona Samarisa) koju je intonirao vokalni hor sastavljen od 100 pevača, podignute su zastave zemalja-učesnica.

I Letnje olimpijske igre — Atina 1896. uredi

Prve Letnje olimpijske igre modernog doba privukle su sportiste iz 14 zemalja sa najbrojnijim delegacijama iz Grčke, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. To je bilo najveće međunarodno sportsko takmičenje ikad održano (ne treba zaboraviti da su se na antičkim Olimpijskim igrama takmičili samo Grci.)

Amerikanac Džejms Brendan Konoli postao je prvi olimpijski pobednik nakon više od 2.300 godina. Pobedio je u troskoku, osvojio drugo mesto u skoku uvis i treće mesto u skoku udalj. Pobednici su se tada nagrađivali medaljom napravljenom od srebra, koji je izradio čuveni francuski graver Šaplen, maslinovim vencem i diplomom koju je ocrtao jedan grčki umetnik. Prva tri takmičara pela su sa na pobedničko postolje, gde im je pobedničke simbole uručivao predsednik MOK ili njegov predstavnik.

Nemac Karl Šuman izborio se za pet finala u tri različita sporta i sa četiri osvojena prva mesta postao najuspešniji takmičar Prvih olimpijskih igara. Atinjani su igre prihvatili sa velikim entuzijazmom, a njihov sunarodnik Spiridon Luis ih je nagradio pobedom u najpopularnijoj disciplini - maratonu.

 
Karl Šuman (u sredini) najuspešniji takmičar sa 4 prva mesta

Sportovi uredi

  1. Gimnastika 8 disciplina
  2. Atletika 12 disciplina
  3. Biciklizam 6 disciplina
  4. Plivanje 4 discipline
  5. Dizanje tegova 2 discipline
  6. Mačevanje 3 discipline
  7. Streljaštvo 5 disciplina
  8. Tenis 2 discipline
  9. Rvanje 1 disciplina

U programu igara bila su predviđena još dva sporta ali se takmičenja nisu održala:

  • Veslanje - odloženo zbog jakog vetra
  • Jedrenje - odloženo zbog nedostatka odgovarajućeg broja jedrilica, jer strane posade nisu bile u mogućnosti transportovati svoje jedrilice.

Program takmičenja na Letnjim olimpijskim igrama 1896. uredi

● Ceremonija otvaranja ● Predtakmičenje ● Finale ● Ceremonija zatvaranja
April 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Ceremonije ● ●
Atletika ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ●
Biciklizam ● ● ● ● ● ●
Mačevanje ● ● ●
Gimnastika ● ● ● ● ● ● ● ●
Streljaštvo ● ● ● ● ● ● ●
Plivanje ● ● ● ●
Tenis ● ● ● ●
Dizanje tegova ● ●
Rvanje ● ●
April 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Države učesnice uredi

U to vreme pojam državnih reprezentacija se podrazumeva bitno drugačije nego danas. Sportisti su većinom ili zastupali sami sebe ili svoje klubove, dok je podatak o nacionalnoj reprezentaciji navođen samo sporedno. Broj učesnika je bio 14, a prema prijavama se može konstatovati da su nastupili sportisti sledećih država:

  1. Australija - Iako je Australija tada spadala pod Veliku Britaniju, rezultati takmičara Edvin Tedi Fleka se ipak pripisuju Australiji.
  2. Austrija - Austrija je tada bila sastavni deo Austrougarske monarhije, pa ipak se rezultati austrijskih sportista na ovim Igrama često prikazuju odvojeno.
  3. Bugarska - Gimnastičar Šarl Šampo se takmičio kao Bugarski predstavnik, iako se radi o Švajcarcu koji je samo živio u Bugarskoj. Neki izvori svrstavaju Šampoa u reprezentaciju Švajcarske.
  4. Čile - Olimpijski komitet Čilea navodi da je Čileanac Luis Subercaseaux nastupao na trkama na 100, 400 i 800 metara. U službenim izveštajima ne postoji dokaz za to.
  5. Danska
  6. Francuska
  7. Nemačka
  8. Ujedinjeno Kraljevstvo
  9. Grčka - Rezultati Grčke uključuju i rezultate Kiparskih takmičara, kao i onih iz Smirne. Takođe, nije jasan status Egipćanina Dionisios Kasdaglisa, koji se nekad pominje kao predstavnik Grčke, a nekad kao predstavnika Egipta.
  10. Mađarska - slično kao i kod Austrije, uprkos činjenici da se radilo o predstavnicima Austrougarske rezultati Mađara se vode odvojeno. Zabeleženo je da su u sastavu Mađarske nastupali i takmičari iz Vojvodine, Momčilo Tapavica (tenis, rvanje, dizanje tegova), koja je danas sastavni deo Srbije
  11. Italija
  12. Švedska
  13. Švajcarska
  14. SAD Belgija i Rusija su imale prijavljene takmičare, ali su kasnije povukli prijave. Oko nastupa čileanskog predstavnika postoje nejasnoće. Takođe se često pominje i Italija, iako je njihov poznati takmičar Karlo Airoldi zbog optužbi za profesionalizam isključen sa Igara, pominje se i takmičar u streljaštvu prijavljen pod imenom Rivabela za Italiju, koji se prema izveštajima zaista takmičio.

Takmičenje uredi

Na kongresu MOKa 1894. u Sorboni, predložen je veliki spisak sportova za program na Igara u Atini. Prva službena najava u vezi sa sportskim takmičenjima koja će se održati imala je i sportove kao što su fudbal i kriket, ali se ti planovi nisu obistinili i oni nisu ušli u konačan spisak sportova u programu Igara. Veslanje i jedrenje su bili na programu, ali su morali biti otkazani zbog jakog vetra na planirani dan takmičenja..[3]

Atletika uredi

 
Amerikanac Džejms Brendan Konoli prvi osvajač zlatne medalje u istoriji modernih Olimpijskih igara
Glavni članak: Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 1896.

Sva atletski takmičenja su održana u Panatinaikon stadionu. Atletika je bio sport koji je imao najviše učesnika. U 12 disciplina učestvovala su 63 takmičara iz 9 zemalja. Najuspešniji su bili takmičari iz SAD koji su pobedili u 9 disciplina.

Na drevnim igrama, trčanje nije bilo na kružnoj stazi neko ravno. Prilikom rekonstrukcije stadion nije proširen, tako da je dobijena kružna staza imala vrlo oštre krivine, što je smanjivalo brzinu. Osim toga, staza je bila previše mekana. U disciplinama trčanja na duže staze trčalo se u kontra smeru od današnjih takmičenja i trkači su ulazili u krivine udesno, umesto ulevo kako se trči danas.

Sportska takmičenja je otvorila atletika, a američki troskokaš Džejms Brendan Konoli je prvi sportista koji je osvojio prvu zlatnu medalju u istoriji obnovljenih Olimpijskih igara.

Disciplina koja je najviše pobudila interesovanje i za koju su Grci bili najviše zainteresovana održana je prvi put u međunarodnoj konkurenciji. Pobedio je Grk Spiridon Luis, nepoznati vodonoša i postao jedini Grčki atletski prvak i nacionalni junak. U klasičnim grčkim disciplinama grči atletičar je u obe bio drugi iza Amerikanca Roberta Gareta.

Najbrži takmičar u disciplinama trka na 100 m i 400 m bio je Tom Berk iz SAD. Interesantno je to što je on jedini trkač koji je startovao niskim startom (jedno koleno mu dodiruje zemlju) koji je izazvao veliko interesovanje takmičara (koji su se ga u početku posmatrali sa podsmehom) jer takav start nije bio poznat u Evropi. Start je zbunio i sudije, koji su ga posle dogovora pustili da tako startuje.[4]

Biciklizam uredi

Glavni članak: Biciklizam na Letnjim olimpijskim igrama 1896.
 
Francuzi Leon Flaman (levo) i Pol Mason učestvovali su 4 biciklističke discipline

Takmičenje u biciklizmu u održavalo se po pravilima Međunarodne biciklističke asocijacije koja su korišćena na ranijim takmičenja u biciklizmu u organizaciji Pododbora MOKa u šest biciklističkih disciplina.[5] Biciklističkih staza na kojoj su održana takmičenja nalazila se na novoizgrađenom Neo Phaliron Velodrome. Jedina drumska trka održana je na relaciji Atina i Maraton i nazad u dužini od 87 km.

U biciklističkim takmičenjima najbolji je bio francuski motociklista Pol Mason koji je osvojio tri prva mesta: 333,3 m sa stojećim startom, 2.000 m i 10.000 m. Austrijski mačevalac Adolf Šmal osvojio je 12-časovnu trku, koju su završila samo dvojica biciklista, a drumsku trku osvojio je Aristidis Konstantinidis.[6]

Mačevanje uredi

Glavni članak: Mačevanje na Letnjim olimpijskim igrama 1896.
 
Zepion

Takmičenja u mačevanju održavala su se u Zepionu koji je svojim novcem sagradio Evangelos Zapas i dao ga oživljavanje drevnih olimpijskih igara i koji nije video pre nego su u njemu održana olimpijska takmičenja[7]. Za razliku od drugih sportova (u kojima je dozvoljeno da na Olimpijskim igrama učestvuju samo amateri), ovde je dozvoljeno da se van služenog programa održi i takmičenje i floretu za profesionalne trenere.[8]

Takmičenje je održano u tri discipline floret i sablja za amatere i floret za profesionalne trenere. Takmičenje u floretu osvojio je Francuz, Ežen Anri Gravelot, koji je pobedio svog zemljaka, Anri Kaloa..[7] Druge dve discipline sablja i floret za profesionalce, osvojili su grčki takmičari. Leonidas Pirgos je bio prvi grčki sportista koji je postao olimpijski pobednik na modernim olimpijskim igrama.

Gimnastika uredi

Glavni članak: Gimnastika na Letnjim olimpijskim igrama 1896.

Gimnastička takmičenja su održana na Panatinaiko stadionu. Nemački tim, od 11 članova, je osvojio pet od osam disciplina uključujući i obe ekipne discipline. U disciplini vratilo za ekipe, Nemci nisu imali protivnika. Tri nemačke medalje u pojedinačnim disciplinama osvojili su: Herman Vajngertner je pobedio na vratilu, Alfred Flatov na razboju i Karl Šuman, koji se uspešno takmičio i u rvanju, je osvojio zlato u preskoku. Švajcarac Luis Cuter osvojio je zlato u disciplini konj sa hvataljkama, dok su Grci Joanis Mitropulos i Nikolaos Andrijakopulos pobedili na krugovima i penjanju uz konopac.[9]

Streljaštvo uredi

Glavni članak: Streljaštvo na Letnjim olimpijskim igrama 1896.

Takmičenje u streljaštvu održano je u predgrađu Atine Kalitei u pet disciplina, od kojih su dve bile gađanje puškom, a tri pištoljem. U disciplinnama sa puškom najbolji su bili Grci, a u gađanju pištoljem najbolji su bila dva brata Džon i Samner Pejn koji su ušli u istoriju Olimpijskih igara kao prva dva brata koji su osvojili zlatne medalje, a u disciplini pištolj slobodnog izbora osvojili prvi i drugo mesto..[10]

Braća nisu učestvovala u disciplini pištolj brza paljba jer mi sudija nije dozvolio nastup pošto njihovo oružje nije bilo propisanog kalibra. U njihovom odsustvu pobedio je Grk Joanis Frangudis. Posle ove discipline istog dana je održano gađanje puškom slobodnog izbora, ali nije završeno zbog mraka, pa je dovršeno sledećeg jutra, kada je pobedio Grk Jorgos Orfanidis.

Plivanje uredi

Glavni članak: Plivanje na Letnjim olimpijskim igrama 1896.
 
Alfred Hajoš, prvi olimpijski pobednik u plivanju sa dve zlatne medalje

U plivanju na Olimpijskim igrama u Atini održana su na otvorenom moru, jer su organizatori odbili da troše novac neophodan za specijalno konstruisanje bazena. Takmičenja je u zalivu Zea u Pireju posmatralo je preko 20.000 gledalaca. Start i cilj je označavao konopac vezan za dva plovka. Vreme je bilo nepovoljno - nestabilno i hladna voda sa oko 13 °C voda. Zvanično su postojale tri discipline 100 metara slobodno, 500 metara slobodno i 1200 metara slobodno kao i disciplina 100 metara za grčke pomorce, koje nije bilo na zvaničnom programu. Sva takmičenja su održana u istim danu.

Algreda Hajoša iz Mađarske takmičenje u istom danu ga je sprečilo da učestvuje u sve tri discipline, koje su se odvijale brzo jedna za drugom, pa je bilo nemoguće učestvovati u svima, kako bi se na odgovarajući način odmorio, pa je učestvovao samo u prvoj i trećoj. U obe discipline 100 i 1.200 metara slobodno je pobedio. Hajoš je tako postao prvi takmičar u istoriji olimpijskih igara koji je pobedio u dve discipline i osvojio dve zlatne medalje. Na 500 metara slobodno pobedio je austrijski plivač Paul Nojman, koji je pobedio sve protivnike za više od 1,5 minuta.

Tenis uredi

Glavni članak: Tenis na Letnjim olimpijskim igrama 1896.

Iako je tenis krajem 19. veka bio razvijen sport, niko od najboljih tenisera iz tog vremena nije došao u Atinu. Takmičenje je održano u predgrađu Atine na terenima Atinskog tenis kluba. Takmičilo se u dve discipline: pojedinačno i u igri parova. Pobednik Džon Pajus Boland došao je u Atinu da poseti svog kolegu sa Oksforda, sekretara Olimpijskog komiteta, koji ga je nagovorio da se takmiči. U prvom kolu turnira u pojedinačnoj konkurenciji Boland je pobedio Nemca Fridriha Trauna sa kojim se sprijateljio, pa su odlučili da se prijave za igru u paru i pobedili su. Tako je Boland osvojio prva mesta u obe konkurencije.

Dizanje tegova uredi

Glavni članak: Dizanje tegova na Letnjim olimpijskim igrama 1896.
 
Lonston Eliot, pobednik u jednoručnom dizanju tegova

Dizanje tegova bio je 1896. mlad sport koji održavao po pravilima koja su se razlikovala od onih koja se primenjuju danas. Takmičenja su održana na otvorenom, bez ikakvih ograničenja težine i odvijalo se u dve discipline jednoručno i dvoručno dizanje tegova. Dvojica takmičara Škot i Danac Vigo Jensen podeli su medalje iu obe konkurencije. U dizanju tegova sa obe ruke takmičari su imali isti rezultat, a ocenjivački sud na čijem je čelu bio Princ Đorđe je odlučio da je Jensen imao bolji stil. Predstavnici Velike Britanije su podneli žalbu, ali je ranije doneta odluka ostala na snazi i prvak je Jensen..[11]

Eliot je ubedljivo revanširao u drugoj disciplini u jednoručnom dizanju tegova, koja je održana neposredno posle prve. Jensen je bio lakše povređen prilikom prvog takmičenja što je Eliotu omogućilo laku pobedu podigavši 14 kilograma više od Jensena.

Rvanje uredi

Glavni članak: Rvanje na Letnjim olimpijskim igrama 1896.

Takmičenje u rvanju održano je na Panatinaiko stadionu, ikakvih ograničenja u težini učesnika. Pravila po kojem su se odvijalo takmičenje je najbliže današnjem grčko-rimskom rvanju koje nije do kraja definisano jer je u elementima borbe bilo i zahvata iz slobodnog rvanja. Vremenskog ograničenja borba nije bilo.

Osim dva Grka svi ostali učesnici su se se takmičili i u drugim sportovima. U finalu su se sastali olimpijski pobednici Lonston Eliot osvajač zlata u dizanju tegova jednom rukom i gimnastičar Karl Šuman u penjanju uz konopac. Finalna borba je trajala 40 minuta i zbog mraka je bila prekinuta, da bi se nastavila sledeći dan i trajala još 15 minuta kada je Šuman popustio.[12]

Zatvaranje igara uredi

Ujutro u nedelju 12. aprila, grčki kralj Đorđe I je organizovao banket za zvaničnike i sportiste (iako neka takmičenja još nisu bile održane). Tokom govora, on je izneo značaj da Olimpijske igre treba trajno održavati u Atini. Službena svečanost zatvaranja održana je sledeće srede, pošto je u utorak odgođena zbog kiše. Opet je kraljevska porodica prisustvovala ceremoniji, koja je otvorena nacionalnom himnom Grčke i odom drevnoj Grčkoj, sportiste Džordž Robertsona iz Ujedinjenog Kraljevstva.[13]

Nakon toga, kralj je dodelio nagrade za pobednike. Za razliku od danas, pobednik je dobijao venac od grančica divlje masline iz Olimpije, diplomu koju je ocrtao jedan grčki umetnik i srebrnu medalju koju je izradio francuski graver Šaplen. Sportisti koji su se plasirali na drugo mesto dobijali su bakarne medalje, lovorovu grančiciu i diplomu. Trećeplasirani nisu dobijali medalje. Neki takmičari su primili i dodatne nagrade. Spыridon Louis, je primio pehar Mišela Brela, prijatelja Kubertena, koji je urađen za maratonskog pobednika. Luis tada predvodio pobednike na počasni krug oko stadiona, a na Olimpijsku himnu još jednom. Kralj je zvanično objavio da je prva Olimpijada završena i napustio stadion, dok je orkestar svirao grčke nacionalne pesme.[13]

Kao i grčki kralj, mnogi drugi su podržali ideju održavanja sledećih igara u Atini, pišući pismo podrške kraljevoj želji. Kuberten, međutim, je bio protiv ove ideje, zbog ranije predviđene međunarodne rotacije, jedne od karakteristika modernih Olimpijskih igara. Prema njegovoj želji, sledeći igre održane su u Parizu, u toku trajanja Svetske izložbe.[14]

Bilans medalja uredi

 
Srebrna medalja koja se dodeljivala pobednicima. Na prednjoj strani Šaplenove medalje nalazio se Zevs sa globusom i boginjom pobede, a na poleđini je bio predstavljen Partenon

Danas je uobičajeno da se prave pregledi osvojenih medalja po pojedinim nacijama, što 1896. godine nije bio slučaj. Ipak, kasnije su napravljeni takvi pregledi da bi se mogli uporediti sa rezultatima na kasnijim Igrama. Te preglede treba uzimati s rezervom, iz više razloga:

  • Tada se nisu uopšte dodeljivane zlatne medalje, a trećeplasirani takmičar nije dobijao nikakvu nagradu (medalju)
  • Popis zemalja učesnica je takođe problematičan, jer su takmičari pre svega zastupali sebe i eventualno svoj klub. Takođe, neke države tada nisu ni postojale kao zasebne države, primer Australija je bila pod Velikom Britanijom, Mađarska i Austrija deo zajedničke monarhije, itd.

Deset od 14 država učesnica su osvajale medalje, osim što su tri medalje osvojile mešovite ekipe, odnosno ekipe koje su se sastojale od sportista iz više zemalja. SAD je osvojio najviše zlatnih medalja (11), dok je domaćin Grčka osvojila najviše medalja ukupno (46), kao i najviše srebrnih (17) i bronzanih (19) medalja, sa jednom zlatnom manje od SAD. MOK je retroaktivno dodeljivao zlatne, srebrne i bronzane medalje za trojicu najboljih sportista da bi se sve slagalo sa kasnijim igrama.

Ipak, donji pregled je najčešći u prikazima osvojenih medalja, ali za koji MOK ne garantuje njegovu potpunu tačnost [15]:

Mesto Država        
1   SAD 11 7 2 20
2   Grčka 10 17 19 46
3   Nemačka 6 5 2 13
4   Francuska 5 4 2 11
5   Ujedinjeno Kraljevstvo 2 3 2 7
6   Mađarska 2 1 3 6
7   Austrija 2 1 2 5
8   Australija 2 0 0 2
9   Danska 1 2 3 6
10   Švajcarska 1 2 0 3
11 Mešoviti tim Nemačka/Irska 1 0 0 1
12 Mešoviti tim Egipat/Grčka 0 1 0 1
13 Mešoviti tim Australija/Ujedinjeno Kraljevstvo 0 0 1 1
43 44 34 121

Godine 1896. nisu postojali državne reprezentacije u današnjem obliku, pa su zato bile moguće mešovite ekipe sastavljene od sportista iz više država.

Medalje po sportovima uredi

Država AT BIC GIM Rva. PL MAČ DT TEN ST
  SAD 17 - - - - - - - 3
  Grčka 10 4 6 2 7 4 2 1 9
  Nemačka 1 1 10 1 - - - - -
  Francuska 2 6 - - - 3 - - -
  Ujedinjeno Kraljevstvo 2 2 - - - - 2 1 -
  Mađarska 3 - - - 2 - - 1 -
  Austrija - 3 - - 2 - - - -
  Australija 2 - - - - - - - -
  Danska - - - - - 1 2 - 3
  Švajcarska - - 3 - - - - - -
Mešoviti tim Nemačka/Irska - - - - - - - 1 -
Mešoviti tim Egipat/Grčka - - - - - - - 1 -
Mešoviti tim Australija/Ujedinjeno Kraljevstvo - - - - - - - 1 -
Najuspešniji učesnici
Plas. Sportista Država Sportovi 1. Mesto 2. Mesto 3. Mesto Ukupno
1 Karl Šuman   Nemačka Dizanje tegova
Rvanje
Gimnastika		 4 0 1 5
2 Herman Vajngertner   Nemačka Gimnastika 3 2 2 7
3 Alfred Flatov   Nemačka Gimnastika 3 1 0 4
4 Pol Mason   Francuska Biciklizam 3 0 0 3
5 Robert Garet   SAD Atletika 2 2 0 4
6 Fric Hofman   Nemačka Atletika
Gimnastika		 2 1 1 4

Najmlađi učesnik Olimpijskih igara bio je 10-godišnji grčki gimnastičar Dimitrios Lundras. Najstariji je bio američki strelac Čarls Valdštajn sa 40 godina. Najmlađi pobednik bio je grčki plivač Joanis Malokinis koji je sa 16 godina pobedio u trci 100 metara slobodno za mornare. Najstariji pobednik bio je Grk Jorgos Orfanidis sa 36 godina koji je pobedio u puška slobodnog izbora

Zanimljivosti [16] uredi

1. Italiju je na Letnjim olimpijskim igrama predstavljao samo jedan atletičar, ali se uspeh Karla Airoldija, bar što se tiče maratona, može smatrati herojskim. Airoldi je bio vrhunski trkač na ultra-duge staze koji je nameravao učestvovati u Olimpijskom maratonu. 12. marta krenuo je iz Milana peške i 20 dana kasnije stigao u Dubrovnik. Nakon toga je brodom došao do Patrasa u Grčkoj i nastavio pešice u Atinu, gde je stigao 12. aprila. Prehodao je 1.388 km! Tamo mu je odbijeno učešće uprkos apelima grčkim vlastima, jer je bio profesionalac. Trčao je za novac na par lokalnih trka u Italiji i trkao se sa konjima i biciklistima na «Bufalo Bil šou, i to je bio njegov profesionalizam.

  1. Prema priči koju su objavile tri atinska lista, Samanta Reviti je imala 30 godina, živela je siromašno u Pireju kao majka 17-mesečnog deteta. Nekoliko dana pre olimpijskog maratona, dok je idući kroz Atinu tražila posao, susrela je trkača koji joj je dao nešto novca i rekao joj, verovatno u šali, da je najlakši način za bogaćenje trčati maraton i pobediti. Mora da je tada odlučila poslušati savet. Uspela je doći do Maratona dan prije trke, gde je susrela okupljene trkače. Organizacioni odbor odbio joj je prijavu, jer je bila žena. Dan nakon maratona u 8 sati ujutro, ona je krenula na tu trku sama, s potpisima prisutnih o vremenu starta. Stigla je u Atinu 5,5 sati kasnije, (na mesto gde se danas nalazi Evangelistička bolnica) u 13,30 h. Ponovo je pronašla svedoke koji su potpisima svedočili vreme njenog dolaska na cilj. Reviti je nameravala podatke predstaviti Grčkom olimpijskom komitetu nadajući se da će priznati njen talent i postignuti rezultat. Međutim, ni njeni dokumenti ni dokumenti Grčkog olimpijskog komiteta nisu otkriveni da bi potvrdili ovu priču.
  2. Postoji još jedna legenda koja kaže da se žena zvana Melpomena takmičila na maratonu na Olimpijskim igrama 1896. Ova priča suprotna je izveštaju da su se Takmičili samo muškarci. Olimpijski istoričari i novinari nedavno su zaključili je ipak barem jedna, a možda i dve žene Grkinje (možda se radi o istoj osobi) istrčali dužinu maratona negdje oko Olimpijskih igara te godine. Priča o Melpomeni Atinske novine objavile su 14. marta 1896. da se priča o ženi koja se prijavila za učestvovanje u maratonu. Na kvalifikacionoj trci koju je istrčala sama u februaru trebalo joj je 4,5 sata za udaljenost od 42 km koliko iznosi udaljenost između Maratona i Atinu. Odnedavno se govori o tome da postoji mogućnost da bi Melpomena i Reviti mogle biti ista žena.

Reference uredi

  1. ^ Ovaj broj je naznačen kod MOKa. Identitet 179 učesnika je poznat. Mallon i Uidlund računaju sa 245 sportista, a De Vel 246
  2. ^ Young 1996, str. 153
  3. ^ Coubertin–Philemon–Politis–Anninos (1897), 98–99, 108–109
  4. ^ Sears 2001, str. 159.
  5. ^ Coubertin (1896), 46–47; Lennartz–Wassong (2004), 23
  6. ^ Lennartz-Wassong (2004), 23
  7. ^ a b Young 1996, str. 148
  8. ^ Enciklopedija Fizičke kulture JLZ Zagreb (1975). pp. 684
  9. ^ Young 1996, str. 151.
  10. ^ Coubertin–Philemon–Politis–Anninos (1897), 76, 83–84
  11. ^ Coubertin–Philemon–Politis–Anninos (1897), 70–71
  12. ^ Coubertin–Philemon–Politis–Anninos (1897), 93–94
  13. ^ a b Coubertin (1896), „50”. Pristupljeno 10. 4. 2013. 
  14. ^ Young 1996, str. 156.
  15. ^ Tabela medalja MOK-a (jezik: engleski)
  16. ^ Literatura: «The Olympic Marathon» - David E. Martin, Roger W.H. Gynn

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Letnje olimpijske igre 1896. na Vikimedijinoj ostavi.

Šablon:Zemlje učesnice na Olimpijskim igrama 1896.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_1896.&oldid=27703323”