Limonit
Limonit, Fe2O3•nH2O, je po hemijskom sastavu hidroksid gvožđa sa promenljivim sadržajem vode. Amorfan je. Kao primese može da sadrži silicijum, aluminijum i titanijum. Najčešće je žute, žutomrke do mrke boje. Ogreba je žutog do žutomrkog. Javlja se u bubrežastim, grozdastim i zemljastim agregatima, ili u vidu prevlaka i skrama po drugim mineralima, kao što su hematit i magnetit. Najčešće je polumetalične sjajnosti, ređe metalične.
| Limonit | |
|---|---|
 Zemljasti agregat limonita | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Amorfan, Mineral |
| Formula | Fe2O3•nH2O |
| Identifikacija | |
| Boja | Žuta, Žutomrka, Mrka |
| Prelom | neravan |
| Tvrdoća po Mosu | 1 - 3 |
| Sjajnost | Polumetalična, metalična |
| Ogreb | Žut, Žutomrk |
| Gustina | 3,5 - 4,0 g/cm3 |
Tvrdina limonita je vrlo promenljiva, kreće se između prvog i trećeg stepena Mosove skale , a gustine je između 3,5 i 4,0 g/cm3.
Tipičan je sedimentni mineral. Nastaje transformacijom skoro svih minerala sa sadržajem gvožđa, kao što su silikati, oksidi, karbonati ili sulfidi. Može se javiti i u završnim fazama hidrotermalnog procesa ili u oksidacionim zonama sulfidnih ležišta. Limonit je veoma rasprostanjen u kori raspadanja, zbog toga što je veza između silicijuma i gvožđa u silikatima slabija od veze između silicijuma i aluminijuma.
Zastupljen je u zemljištu dajući mu boju. Ispiranjen u dublje horizonte zemljišta obrazuju se limonitske konkrecije.
Reference uredi
Tomić, Zorica (2010). Osnovi minerologije. Beograd: Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu. str. 88. ISBN 978-86-7834-102-1.
