Luj Marija de Lavereljer-Lepo
Luj Marija de Lavereljer-Lepo (fr. Louis-Marie de La Révellière-Lépeaux; Monteđo, 24. avgust 1753 — Pariz, 24. mart 1824) je bio francuski političar u periodu Francuske revolucije, član Nacionalnog Konventa i predsednik Direktorijuma.
Luj Marija Lavereljer-Lepo | |
|---|---|
 Luj Marija de Lavereljer-Lepo | |
| Puno ime | Luj Marija de Lavereljer-Lepo |
| Datum rođenja | 24. avgust 1753. |
| Mesto rođenja | Monteđo, Kraljevstvo Francuska |
| Datum smrti | 24. mart 1824. (70 god.) |
| Mesto smrti | Pariz, Kraljevstvo Francuska |
Biografija
urediRođen je u Monteđu u departmanu Vandeji. Studirao je prava u Anžuju i Parizu. Učestvovao je na skupštini staleža 1789. godine. Predložio je 19. novembra čuveni dekret kojim Francuska nudi zaštitu stranim zemljama u njihovim borbama za slobodu. Grasao je za pogubljenje Luja XVI, iako nije pripadao ekstremistima. Nakon revolucije od 31. maja do 2. juna 1793. godine proteran je zajedno sa žirondincima. Bio je u egzilu do Termidorske reakcije u kojoj su jakobinci, predvođeni Maksimilijanom Robespjerom, zbačeni sa vlasti. Ubrzo je postao član Komiteta javne bezbednosti. Lavereljer-Lepo je bio prvi na listi izabranih direktora. Postao je predsednik francuskog Direktorijuma. Podržavali su ga Rebel i Baras, ali je Lepoov najveći protivnik bio Lazar Karno. Zadržao se na mestu direktora i nakon Napoleonovog državnog udara 18. fruktidora. Sa vlasti je zbačen u državnom udaru 30. prerijala (18. juna 1799.) nakon čega se penzionisao. Živeo je u Francuskoj, ali nije uzimao učešća u javnim poslovima. Nadživeo je poraz Napoleona 1815. godine. Umro je 24. marta 1824. godine.
Izvori
uredi- Chisholm, Hugh, ed. (1911). "La Révellière-Lépeaux, Louis Marie de". Encyclopædia Britannica. 16 (11th ed.). Cambridge University Press.
- The Mémoires of La Révellière-Lépeaux were edited by R. D. D'Angers (Paris, 3 vols., 1895). See also E. Charavay, La Révellière-Lépeaux et ses mémoires (1895) and Albert Meynier, Un Représentant de la bourgeoisie angevine (1905).
