Magnetska anomalija

Magnetska anomalija ili magnetna anomalija predstavlja područje na površini Zemlje na kome se izmerene vrednosti i pravac magnetnog polja razlikuje u znatnoj meri od normalnih vrednosti ostatku Zemljine površine.

Magnetna pomeranja u periodu 1590.-1990.

Intenzitet Zemljinog magnetnog polja raste od ekvatora ka polovima (severno od ekvatora su pozitivnog, a južno negativnog predznaka). Uzročnici magnetnih anomalija su najčešće magnetični minerali i stene koje se nalaze plitko ispod površine zemljine kore, a to mogu biti magmatske stene, magnetične rude gvožđa i sedimentne stene koje sadrže magnetit. Veličina i oblik anomalije zavise od veličine i oblika zona izgrađenih od magnetičnih stena, kao i od sposobnosti materijala da stvaraju lokalnu magnetizaciju.

Magnetske anomalije, u zavisnosti od veličine teritorije koje zahvataju i anomalije magnetnog polja mogu se podeliti na kontinentalna, regionalna i lokalna.

  • Kontinentalne magnetne anomalije - zahvataju oblasti 10-100 hiljada kvadratnih kilometara. Vezani su najčešće sa magnetnim materijalima u samom zemljinom jezgru, koji na određen način stižu do površine zemlje gde se magnetizam meri.
  • Regionalni magnetne anomalije - zahvataju oblasti do 10 hiljada kvadratnih kilometara.
  • Lokalni magnetne anomalije - obuhvataju oblasti od nekoliko stotina hektara do stotine kvadratnih kilometara. Vezuju se za strukturu gornje kore (npr. depoziti gvožđa koje nose stene) ili specifičnu magnetizaciju površinskih stena (npr. magnetizacije zbog udara groma).

Osim magnetke anomalije na polovima Zemlje, najpoznatija su Kurska magnetna anomalija, Brazilska magnetna anomalija i Polosovska magnetna anomalija.