Makedonije

Makedonije (umro posle 360) je bio patrijarh Konstantinopolja od 342. do 346. i od 351. do 360. godine.

Smatrao je da je Sveti duh stvoren od Boga i da je sličan anđelima. Ovo stanovište je kasnije proglašeno za Makedonijevu jeres i osuđeno 381. na Drugom vaseljenskom saboru, koji je dodao Nikejskom simbolu vere dogmat o Svetom duhu.

Posle smrti arhiepiskopa Aleksandra 336. godine, njegovi pravoslavni sledbenici su podržali Pavla, dok su arijanci predložili Makedonija. U ovom sporu pobedila je pravoslavna stranka, a Pavle je izabran za arhiepiskopa, ali se to dogodilo u odsustvu cara Konstancija II, koji je simpatisao arijance, u prestonici. Godine 338. sinod koji je sazvao car uklonio je Pavla, a arijanac Jevsevije iz Nikomedije postao je arhiepiskop.

Jevsevijeva smrt 341. godine obnovila je sukob između Pavla i Makedonija. Prema Teofanu Ispovedniku, car, koji se nalazio u Antiohiji, naredio je zapovedniku Hermogenu, poslatom u Trakiju, da skrene sa puta i protera Pavla, „ali mu je rulja spalila kuću, ubila ga i bacila njegov leš u more“. Pobesneli Konstancije je oduzeo prestonici 40.000 dnevnih hlebova od 80.000 hlebova koje je ustanovio njegov otac. Pavle je izbačen, ali Makedonije, osuđen zbog izazivanja nemira i samovoljnog proglašenja za arhiepiskopa, takođe nije preuzeo upražnjeno mesto. Prognani Pavle je otišao u Rim, gde je pridobio podršku pape Julija I. Vrativši se sa papskim pismima, ponovo je navukao na sebe gnev cara koji se nalazio u Antiohiji. Ispunjavajući carevu naredbu, prefekt grada Filip je proterao Pavla u njegov rodni grad Solun, „i stavio je sa sobom Makedonija na kola i učinio ga, takoreći, razbojnikom Crkve, uprkos otporu pravoslavnih, pri čemu je stradalo tri hiljade i po stotine ljudi“.

Ubrzo posle toga, plašeći se za svoj život, Atanasije Veliki je napustio Carigrad i pobegao u Rim, gde je i Pavle otišao iz Soluna, nadajući se podršci cara Konstans. U ovom pitanju zapadni car je bio spreman da ode tako daleko da svom bratu zapreti ratom. Kao rezultat toga, Konstans je ubedio Konstancija da sazove sabor u Sardici, na kome je carigradski presto vraćen Pavlu. Međutim, Konstancije je ubrzo ubijen, a Konstancije je postao jedini vladar Istoka, Pavle je ponovo proteran, a Makedonije je vraćen.

Godine 358. Makedonije je izgubio naklonost cara samovoljno premestivši telo Konstantina Velikog iz Apostolske crkve u crkvu Svetog Akacija. 359. godine, posle burnih događaja na saboru u Selevkiji, car je dao prednost umerenim arijancima - „omijama“, predvođenim Akacijem Cezarejskim, a ubrzo i na saboru sazvanom povodom osvećenja hrama Aja Sofije, Makedonije je, zajedno sa nizom svojih pristalica, svrgnut.