Википедија

Makedonska falanga

Makedonska falanga je predstavljala zbijeni i zakošeni borbeni poredak sastavljen od teško naoružanih kopljanika, koji je činio glavnu udarnu snagu u makedonskoj vojsci. Za njen nastanak zaslužan je Filip II Makedonski, koji je, prema Diodoru sa Sicilije (Diod., XVI, 3. 1-3), izvršio vojnu reformu makedonskih snaga u nameri da ojača Makedoniju radi efikasnijeg delovanja protiv spoljašnjih neprijatelja, među kojima su po makedonsku celovitost bili najopasniji Iliri, Peonci i Tračani.[1]

Povrh svega toga, neprekidno vojevanje preduzeto za Filipova i Aleksandrova života u svako doba godine i na svakakvom terenu protiv raznoraznih protivnika spremnih za borbu u svako doba dana, učinilo je da makedonska falanga, koja je izašla iz svega toga kao pobednik, postane jedna od najprofesionalnijih vojski staroga veka, s kojom se niko nije mogao meriti sve do bitke kod Kinoskefale iz 197. p. n. e.

Nastanak uredi

Zalaganje Filipa II uredi

Glavni članak: Filip II Makedonski

Do sredine 4. veka p. n. e. Makedonija nije vršila neki bitniji uticaj spolja, bilo u ekonomskom, kulturnom ili političkom smislu. Čak šta više, poražavajuće isustvo koje je doživela neposredno pre stupanja Filipa II na njen tron dovela su u pitanje njenu celovitost. Naime, kako navodi Diodor sa Sicilije, 360. p. n. e. u sukobu sa Ilirima pao je Filipov brat Perdika zajedno sa više od 4.000 Makedonaca.[a] To je izazvalo toliki šok među preživelima, da ih je tako duhom pokolebane nadvladao strah od kojeg se nisu mogli osloboditi sve do dolaska Filova na scenu.[2] U krajnjoj nuždi, okružen sa svih stranama neprijateljima,[b] Filipu je preostalo ništa drugo no da stvori potpuno novu vrstu vojske.[3]

U trenutku kad je stupio na presto, Makedonija je i dalje bila slabo urbanizovana zemlja, bez znatnih urbanih centara. Stoga ni ne čudi što u njenoj društvenoj strukturi nije postojao neki viši srednji stalež iz kojeg bi se mogli vrbovati hopliti, što je dakako bio slučaj sa gradovima južno od planine Olimp i reke Penaj. Međutim, za razliku od grčkih polisa, u Makedoniji manjak u ljudstvu nikada nije predstavljao problem. Makedonski vojnici dolazili su većim delom iz redova pastira i zemljoradnika i bili su birani bez obzira na starosnu dob. Filip je nameravao da upravo od tih pavora, naviknutih na težak život, stvori visoko-profesionalnu vojsku kadru da obavlja sve što joj se zapovedi.[4]

Radi toga, on je sazivao niz skupova na kojima je pokolebane bodrio rečitim govorima, savetujući im da se nose muški, i tako uspeo da im podigne uzdrmani moral. Uz to, dao je da se izvrši i reorganizacija kopnenih snaga, ljudima obezbedio prikladnije naoružanje,[v] neprestano ih vodio na manevre pod oružjem i na vežbe na kojima su se među sobom nadmetali. I zaista, može se reći da je Filip bio taj koji je osmislio kompaktni red i opremu falangita, ugledajući se pritom na gusto zbijene redove ratnika sa štitovima postavljenim jedan uz drugog, kakve je upravo opisao Homer u svojoj Ilijadi.[3]


Sastav, organizacija i formacija uredi

Kao što smo mogli videti iz prethodnog odeljka, stvaranje sile kao što je makedonska zahtevala je mnogo ulaganja. Prilikom dolaska na vlast, Filip je imao samo 24 godine i pritom nije imao nikakvo ratno iskustvo od ranije. Međutim, on je bio svestan toga da se mora izvesti neka promena po pitanju ustrojstva i naoružanja kopnenih snaga, ne bi li se spasla celovitost Makedonije koja je u tom trenutku bila u velikoj opasnosti. Između ostalog, zato su uvedeni sarisi (sarissai), drenova koplja 4,5 — 5,5 m u dužini, 3 — 5 cm u prečniku i 6 — 7 kg u težini.[g] Moguće je da ih je Filip uveo u upotrebu poučen jednim iskustvom koje je doživeo u borbi sa Tribalima, kada ga je jedno takvo dugačko koplje oborilo s konja učinivši ga hromim za ceo život. Veći deo njihove težine otpadao je na prednji kraj, pa su se zbog toga morala držati s obe ruke. To se odrazilo i na ostali deo opreme, pre svega na štit koji je sada imao prečnik 0,5/6 m,[d] kao i na oklop koji je počev od tada bio uglavnom spravljen od više slojeva kože i lana.[4] Što se tiče šlema, korišćen je tzv. frigijski šlem, koji je pružao daleko bolju čujnost i vidljivost za razliku od korintskog, kakvog su imali raniji grčki hopliti.[5]

I u pogledu organizacije i formacije učinjen je pomak, te je od sada makedonska falanga sačinjena od pripadnika „kraljevske garde“, kako ih je Filip nazvao, (pezetairoi) u dubini imala 8 — 16 a katkad i do 32 reda, pri čemu se ispred svakog falangita u prvom redu nalazilo pet kopalja kraćih za dva lakta (1 lakat = 45.72 cm) od onog koje im prethodi, kako Polibije navodi (Polib. Hist., XVIII, 29). Falanga je bila podeljena u šest bataljona (taxeis) u čiji sastav je ulazilo do 1.500 ljudi.[6]

U defanzivnom pogledu, makedonska falanga je bila slabija u odnosu na grčku hoplitsku falangu, ali je zato imala veću ofanzivnu moć.[7] Naime, kako pojedini autori tvrde, pridavajući veći značaj napadu ubojitost je povećana za čak 40%.[8]

Filip je, što se tiče logistike, za ono vreme bio nenadmašiv. Po njemu, sve je bilo podređeno bržem napredovanju vojske. Kako navodi Sekst Julije Frontin, rimski državnik i teoretičar iz druge polovine 1. veka n. e., na 10 pešadinaca dolazio je jedan sluga, koji je nosio „mleveno zrnevlje i užad“. Kada bi se zaputio na letnje marševe, naređivao je da svaki čovek nosi na svojim ramenima brašno za trideset dana.[9] Polien, makedonski pisac iz 2. veka n. e., zabeležio da je Filipova vojska često prelazila i do 300 stadija (~ 55/6 km) dnevno i to pod punom opremom i naoružanjem.[10]

Napomene uredi

  1. ^ Više o ovome videti u: Stipčević, Aleksandar (1989). Iliri : povijest, život, kultura (2. dopunjeno izd.). Zagreb: Školska knjiga. str. 36. ISBN 978-86-03-99106-2. 
  2. ^ Otprilike u isto vreme, Peonci, koji su živeli blizu Makedonije, prodrli su na njenu teritoriju uništavajući sve pred sobom; Iliri su okupljali veliku vojsku u nameri da izvrše invaziju na Makedoniju, dok je Pausanija, jedan od pripadnika makedonske vladarske kuće, planirao da uz podršku tračkog kralja Kotisa I uzme učešće u borbi za presto. Slično njima, Atinjani, koji su bili neprijateljski nastrojeni prema Filipu, poslali su 3.000 hoplita pod zapovedništvom stratega Mantija i znatan broj pomorskih snaga, u nameri da izvrše smenu na makedonskom prestolu i dovedu Argeja II.[2]
  3. ^ O tome detaljnije u narednom odeljku.
  4. ^ Sarisi su u stvari predstavljali dva štapa spojena bronzanom spojnicom. Osnovna funkcija te spojnice je bila da dâ oružju čvrstinu i učini ga podesnijim za upotrebu. Ona se mogla skinuti po potrebi za vreme marševa, što je sem nošenja samog oružja znatno olakšalo i njegovu opravku ili pak zamenu pojedinih delova.[4]
  5. ^ Radi boljeg rukovanja sarisom, falangiti su ga obično kačili sebi o vrat.[4]

Izvori uredi

  1. ^ Upor. Papazoglu, Fanula (1995). Istorija helenizma: vladavina Aleksandra Velikog: doba dijadoha (1. izd.). Beograd: Skripta Internacional. str. 37. ISBN 978-86-7118-001-6. 
  2. ^ a b Diod., XVI, 2, 1-6
  3. ^ a b Diod., XVI, 3, 1-3
  4. ^ a b v g Sheppard, Ruth (2008). Alexander the Great at War: His Army - His Battles - His Enemies. Oxford: Osprey Publishing. str. 54. ISBN 978-1-84603-328-5. 
  5. ^ Sheppard, n. d., 81
  6. ^ Lewis, D. M.; Boardman, John; Hornblower, Simon; Ostwald, M. (1994). The Cambridge Ancient History Volume 6: The Fourth Century BC (2. izd.). Cambridge [etc.]: Cambridge University Press. str. 687. ISBN 978-0-521-23348-4. 
  7. ^ Parker, Geoffrey (2008). The Cambridge illustrated history of warfare: the triumph of the West. Cambridge [etc.]: Cambridge University Press. str. 36. ISBN 978-0-521-73806-4. 
  8. ^ Fields, Nic; Delf, Brian (2006). Ancient Greek fortifications 500-300 BC. Oxford: Osprey Publishing. str. 51. ISBN 978-1-84176-884-7. 
  9. ^ Front., Strat., IV, 1, 6
  10. ^ Polyain., Strat., IV, 2, 10

Литература uredi

Спољашње везе uredi

 
Македонска фаланга на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Македонска_фаланга&oldid=27557593”