Malarija

инфективна болест

Malarija je infektivna bolest koju izaziva sićušni parazit Plasmodium i to bilo koja od četiri vrste, koliko ih i postoji. Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje čoveka.

Malarija
Malaria.jpg
A Plasmodium from the saliva of a female mosquito moving across a mosquito cell
SpecijalnostiInfektivna bolest
Simptomifever, vomiting, headache[1]
Vreme pojave10–15 dana nakon izlaganja[2]
UzrociPlasmodium koga prenose komarci[1]
Dijagnostički metodpregled krvi, testovi detekcije antigena[1]
PrevencijaMreže za komarce, repelant insekata, kontrola komaraca, lekovi[1]
Lekoviantimalarijski lekovi[2]
Frekvencija296 miliona (2015)[3]
Smrtnost730,500 (2015)[4]

Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i suptropskim područjima, dakle oko Ekvatora.[1] Infekcija ovim parazitom može ugroziti život obolelog u toku par dana od ulaska parazita u organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana.

Plasmodium vivax, P. malariae i P. ovale su preostale vrste, koje nisu tako opasne po čoveka. Postoje primjeri uspešnog oporavka nakon mesec dana, čak i bez lečenja priznatim medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima sveta, izuzev Plasmodium ovale koji je nađen samo u zapadnoj Africi.[5] Plasmodium vivax i P malariae se mogu nastaniti u jetri čoveka, što može izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni medicinski tretman.[6][7][8]

Prenosnik ovog parazita, a i same bolesti, je jedna vrsta tropskog roda komaraca Anopheles, koji ubodom unosi istog u čoveka. Pošto se larve komarca sve do izlaska iz ljušture nalaze pod vodom, uglavnom u močvarnom područjima malarija je najrasprostranjenija u močvarnim područjima.

U svetu se svake godine malarijom zarazi 300—350 miliona ljudi, od čega više od 400.000 umire. Većina slučajeva se događa u tropskim krajevima, a većina smrti je u subsaharskoj Africi, (92%), a dve trećine smrti čine deca mlađa od pet godina.

Francuski vojni lekar Alfons Laveran je godine 1907. dobio Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju za svoje otkriće uzročnika malarije. Godine 1902, istu je nagradu dobio britanski lekar Ronald Ros za svoj opis životnog ciklusa plazmodija. Poznati biolog Robert Koh otkrio je da se malarija može uspešno sprečiti isušivanjem močvara, prirodnog staništa komaraca, prijenosnika malarije, te je na taj način uspešno sprečavao malariju.

IstorijaUredi

Malarija je prisutna kod ljudi preko 50.000 godina. Prvi zapisi o povremenim epidemijama groznice potiču iz drevne Kine 2700 godina pre nove ere.[9] Smatra se da je malarija delom zaslužna i za pad moći Rimskog carstva,[10] gde je znana kao rimska groznica. Močvarni delovi južne Italije vrlo su pogodni za širenje bolesti. U Evropi i Severnoj Americi bolest je bila dosta rasprostranjena do 20. veka. Tokom Drugog svetskog rata malarije je bila glavna zdrastvena pretnja američkim vojnicima na pacifičkom ratištu, te se smatra da je oko 500.000 zaraženo, a prema nekim izvorima 60.000 američkih vojnika na afričkom i južnopacifičkom ratištu je preminulo od bolesti.

Prvi delotvorni lek protiv malarije koristili su lokalni stanovnici u Peruu, koji su priređivali tinkturu iz kore drveta lat. Cinchona koja je sadržavala kinin. Isusovci su primetili delotvornost terapije, te su je tokom 1640-ih uveli u Evropu, gde je bila ubrzo opšteprihvaćena. Tek su 1820. francuski hemičari Pjer Žozef Peletijer i Žozef Fjenajm Kavento, otkrili i izolovali aktivni sastojak kinin iz kore. Tokom 1940-ih hlorokin je zamenio kinin. Tokom 1970-ih kineski Naučnik Tu Joujou, otkrio je artemisinin, koji je u kombinaciji sa drugima antimalaricima, postao preporučeni lek.

Malarija je bila prisutna i u Beogradu[11], na Dunavskoj i Savskoj padini, a 1939. se proširila na sve delove grada, kada je, po jednom mišljenju, Beograd bio "najmalaričniji grad u Evropi".[12]

EtiologijaUredi

Malarija je uzrokovana protozoanskim parazitom iz roda Plasmodium, kojeg prenosi komarac Anopheles. Kod čoveka malariju uzrokuju P. falciparum, P. malariae, P. ovale, P. vivax i P. knowlesi.[13][14] Plasmodium falciparum je najčešći uzročnik i najčešće uzrokuje smrt (~75%), čemu sledi P. vivax (~20%).[15] Mada je P. falciparum tradicionalno odgovoran za najveći broj smrtnih slučajeva,[16] nedavno prikupljeni podaci sugerišu da je P. vivax malarija skoro jednako smrtonosna.[7] P. vivax se proporcionalno češće sreće izvan Afrike.[6] Dokumentavani su slučejevi infekcija sa nekoliko Plasmodium vrsta iz viših čovekolikih majmuna; međutim, izuzev P. knowlesi zoonotičkih vrsta koje uzrokuju malariju kod makakija[14] — oni imaju ograničen značaj za javno zdravlje.[17]

Očekuje se da će globalno zagrevanje imati uticaja na prenos malarije, mada je ozbiljnost i geografska distribucija takivih efekata neizvesna.[18][19]

Životni ciklusUredi

 
Životni ciklus malarijskog parazita. Komarac uzrokuje infekciju ubodom. Prvo, sporozoiti ulaze u krvotok i migriraju do jetre. Oni inficiraju ćelije jetre, gde se umnožavaju u merozoite, dolazi do otvaranja ćelija jetre, i paraziti se vraćaju u krvotok. Merozoiti inficiraju crvena krvna zrnca, gde se razvijaju u prstenaste forme, trofozoite i šizonte koji zatim proizvode dodatne merozoite. Polne forme se takođe proizvode, koje ako preuzme komarac, inficiraju insekta i životni ciklus se nastavlja.

U životnom ciklusu Plasmodium parazita, ženka Anopheles komarca (definitivni domaćin) prenosi pokretnu infektivnu formu (zvanu sporozoit) na kičmenjačkog domaćina kao što je čovek (sekundarnog domaćina), i stoga deluje kao transmisioni vektor. Sporozoit putuje kroz krvne sudove do ćelija jetre (hepatocite), gde se reprodukuje aseksualno, proizvodeći hiljade merozoita. Oni inficiraju nova crvena krvna zrnca i iniciraju seriju aseksualnih ciklusa umnožavanja kojima nastaje 8 do 24 novih infektivnih merozoita, nakon čega se ćelija otvara i infektivni ciklus ponovo počinje.[20]

Drugi merozoiti se razvijaju u nezrele gametocite, koji su prekurzori muških i ženskih gameta. Kad oplođeni komarac ubode inficiranu osobu, gametociti se preuzimaju sa krvlju, i zatim sazrevaju u stomaku komarca. Muški i ženski gametociti se spajaju i formiraju oplođene ookinete, pokretne zigote. Ookineti se razvijaju u nove sporozoite koji migriraju u pljuvačne žlezde insekta, spremni da inficiraju nove kičmenjačke domaćine. Sporozoiti se ubrizgavaju u kožu s pljuvačkom insekta, kad komarac uzme sledeći krvni obrok.[21]

Jedino ženke komaraca se hrane krvlju; mužjaci komarca se hrane biljnim nektarom i ne prenose bolest. Ženke Anopheles roda komaraca preferiraju da se hrane noću. One obično počinju potragu za hranom u sumrak i nastavljaju tokom noći dok ne nađu hranu.[22] Paraziti malarije se isto tako mogu preneti putem transfuzije krvi, mada do toga retko dolazi.[23]

Rekurentna malarijaUredi

Simptomi malarije se mogu ponovo javiti nakon perioda bez simptoma varirajuće dužine. U zavisnosti od uzroka, ponovna pojava se može klasifikovati kao rekrudescencija, relapse, ili reinfekcija. Rekrudescencija je kad se simptomi vrate nakon perioda bez simptoma. Ona je uzrokovana parazitima koji prežive u krvi kao rezultat neadekvatnog ili nedelotvornog tretmana.[24] Relaps je kad se simptomi ponovo jave nakon što je parazit bio eliminisan iz krvi ali ze opstao u vidu dormantnih hipnozoita u hepatocitima. Relaps se obično javlja nakon 8–24 nedelje i karakterističan je za P. vivax i P. ovale infekcije.[15] Slučajevi P. vivax malarije u umerenim oblastima često obuhvataju period prezimljavanja u obliku hipnozoita, sa relapsima sledeće godine nakon uboda komaraca.[8] Reinfekcija je scenario u kome je parazit koji je uzrokovao raniju infekciju bio eliminisan iz tela ali je novi parazid uveden. Reinfekcija se ne može lako razgraničiti od rekrudescencije, mada se ponovna pojava infekcije u toku dve nedelje nakon tretmana inicijalne infekcije tipično pripisuje neuspešnom tretmanu.[25] Ljudi mogu da razviju izvestnu imunost kad su izloženi frekventnim infekcijama.[26]

PatogenezaUredi

 
Crvena krvna ćelija inficirana sa P. vivax

Infekcija malarijom odvija se u dve faze. Prva jetrena egzoeritrocitna faza, te eritrocitna faza. Kada sporozoiti uzročnika malarije dospeju u krvotok, dospeju do jetre, gde ulaze u hepatocite i u njima se aseksulano razmnožavaju. Bolest je kroz tih 8-30 dana najčešće asimptomatska. Kod P. vivax i P. ovale jetrena faza može latentno trajati i do 1,5-3 godine. Kod P. vivax merozoite prelaze u hipnozoite koje u hepatocitima miruju nekoliko meseci (6-12 tipično) pa do tri godine. U jetrenim ćelijama nastaju brojni merozoiti koji nakon raspadanja ćelija jetre ulaze u eritrocite. U eritrocitima paraziti se ponovno aseksulano razmnožavaju. Poprimaju oblik prstena, zatim rastu u ameboidni oblik iz kojeg nastaju šizonti sa 8 fo 24 merozoita svaki. Oni ponovno izlaze iz ćelija te ulaze u nove eritrocite. Takvim talasima periodične masovne invazije novih eritrocita, značajano se povećava količina uzročnika, dok se klinički prati porast telesne temperature. Deo parazita u eritrocitima prelazi u polne gametocite, koji nakon što komarac popije krv, u njegovom sistemu za varenje započinju novi ciklus.

U ćelijama jetre i eritrocitima parazit je dobro zaštićen od imunološkog odgovora. Zaražene eritrocite ipak uklanja slezena. P. falciparum na eritrocitima izražava adhezivne proteine zbog čega se lepi na malim krvnim žilama i uzrokuje začepljenje mikrovaskulature.

Oštećenje jetre uzrokovano malarijom je retko i obično posledica već postojeće bolesti jetre (nrp. virusni hepatitis, alkoholna bolest jetre).

Klinička slikaUredi

 
Main symptoms of malaria[27]

Zavisno od vrste parazita iz roda Plasmodium i vremena inkubacije, prvi simptomi se mogu javiti 7-14 dana[27] ili čak i 8-10 meseci nakon unošenja parazita. Dosta toga zavisi i od imuniteta, pa se tako mogu zabeležiti slučajevi potpunog imuniteta, koji je stečen vremenom. Simptomi se mogu javiti kasnije kod osoba koje su koristile antimalarijake lekove kao prevenciju.[15]

Simptomi malarije, pogotovo u prvih nekoliko dana, ne izgledaju ništa drugačije od uobičajenih simptoma koje imaju neke druge bolesti koje uzrokuju bakterije, virusi ili paraziti.[28] To otprilike uključuje: povećanu telesnu temperaturu, glavobolju, umor, pojačano znojenje, povraćanje, ali mogu se javiti i nešto drugačiji znaci kao što su: suv kašalj, bolovi u mišićima, povećanje jetre, ili čak nervne disfunkcije i gubitak svesti.[29]

Klasični simptom malarije je paroksizmalna ciklična pojava nagle hladnoće kojoj sledi drhtavica i zatim groznica i preznajanje, koji se javljaju svaka dva dana (trodnevna groznica) kod P. vivax i P. ovale infekcija, i svaka tri dana (kvartarna groznica) kod P. malariae. P. falciparum infekcija može da uzrokuje ponavljajuću groznicu svaka 36–48 sata, ili manje izraženu i skoro konstantnu groznicu.[30]

Tešku malariju obično uzrokuje P. falciparum (naziva se falciparnom malarijom). Simptomi falciparne malarije se javljaju 9–30 dana nakon infekcije.[28] Osobe sa cerevralnom malarijom frekventno ispoljavaju neurološke simptome, uključujući abnormalne trzaje, nistagmus, konjugovanu paralizu pogleda (nesposobnost simultanog kretanja očiju u istom pravcu), opistotonus, epileptički napadi, ili koma.[28]

DijagnozaUredi

Na bolest se uglavnom posumnja na temelju epidemiološke anamneze (boravak u krajevima gde je prisutna bolest) i simptoma bolest. Za dijagnozu bolesti koristi se mikroskopski pregled krvi. Razvijeni su i brzi dijagnostički testovi na bazi antigena.[31][32]

Malarija se prema SZO klasifikuje kao nekomplikovana ili kao teška. U slučaju da je prisutan jedan od sledećih kriterija bolest je teška, a ako nije onda je nekomplikovana:[33]

  • Klinička obeležja:
    • promena stanja svesti
    • prostracije - značajna opšta slabost (osobe ne mogu da hodaju, sede)
    • nemogućnost hranjenja
    • višestruke konvulzije - dva ili više napada
    • duboko disanje (acidotično disanje)
    • cirkulatorni kolaps ili šok, niski arterijski krvni pritisak (hipotenzija) - manje od 70 mmHg kod odraslih ili manje od 50 mmHg kod dece
    • žutica uz dokaz disfunkcije nekog drugog vitalnog organa
    • hemoglobinurija
    • spontano krvarenje
    • plućni edem (radiološki)
  • Laboratorijske karakteristike:

LečenjeUredi

 
Države u kojima postoji mogućnost od izbijanja malarije obojene su u crveno

Tretiranje ove bolesti odgovarajućim lekovima zavisi od vrste Plasmodium koja je prisutna u organizmu čoveka, koncentracije samog parazita u krvi kao i otpornisti parazita na neke od lekova. Pravilna terapija lekovima protiv malarije nakon 48 sati uklanja sve simptome bolesti, a već nakon 3-4 dana parazit je uklonjen iz krvotoka.

Postoji niz najrazličitijih lekova koji se koriste kako za sprečavanje, tako i za tretman bolesti (najpoznatiji je svakako kinin), a među njima najefikasniji i najpoznatiji su amodijahin, hlorokvin, meflokvin, doksiciklin, primakvin, malaron, najčešće korišteni u preventivne svrhe.

Da bi se sprečile ponovne pojave ove bolesti (rekurence), u terapiju se uključuje i primakvin, koji sprečava ponovni razvoj parazita, naročito vrsta P. ovalе i P. vivax.

LekoviUredi

Medikamentozno lečenje zavisi od težine bolesti. Nekomplikovana malarija se leči se peroralnim uzimanjem kombinacije dva ili više antimalarijska leka (antimalarici - npr. kinin, sulfadoksin-pirimetamin, doksiciklin, klindamicin).[34] Najdelotvornije su kombinacije sa artemisininom.

Teška malarija se leči parenteralnim preparatima antimalarika uz podržavajuće mere u jedinicima intenzivnog lečenja, zbog potrebe nadzora vitalnih funkcija.

Većina oboljelih se uz adekvatno lečenje potpuno oporavi. Teška malarija može brzo napredovati i uzrokovati smrt u nekoliko sati ili dana. Najteži oblici bolesti, lečeni u najboljim centrima imaju smrtnost do 20%.

PrevencijaUredi

Metode za prevenciju malarije uključuju lekove (profilaksa), eradikaciju komaraca i prevenciju uboda komaraca. Prisutnost malarije u određenom području zahteva kombinaciju nekoliko faktora, guste naseljenosti čoveka, brojne populacije komaraca i visokog stupnja prenosa sa komaraca na ljude i sa ljudi na komarce. Slabljenje jedne od karika dovodi do nestanka bolesti.

Uklanjanje prenosnika bolesti ostvareno je isušivanjem močvarnih područja, boljim sanitarnim uslovima, te insekticidima. Mere su bile uspešne uz značajan ekološki učinak. Određeni učinak postiže se i mrežama protiv komaraca na krevetima, pošto se komarci roda Anopheles hrane noću.

Profilaksa lekovima (hemoprofilaksa), mera je koja se odnosi na osobe koje putuju u endemska područja malarije. Obično se lekovi (hlorokin, meflokin) uzimaju dve nedelje prije odlaska, te se nastavljaju do šest nedelja po povratku iz ugroženog područja.

KomplikacijeUredi

Malarija uzrokuje nekoliko ozbiljnih komplikacija. Među njima je razvoj disajnog poremećaja, koji se javlja kod 25% odraslih i 40% dece sa ozbiljnom malarijom uzrokovanom P. falciparum parazitom. Mogući uzroci obuhvataju respratornu kompenzaciju metaboličke acidoze, nekardiogeni edem pluća, prateća pneumonija, i ozbiljna anemija. Mada redak kod male dece sa ozbiljnom malarijom, sindrom akutnog respiratornog distresa se javlja kod 5–25% odraslih i do 29% of trudnih žena.[35] HIV koinfekcija sa malarijom povećava mortalitet.[36] Bibrežna insuficijencija je svojstvo crnovodne groznice, pri kojoj hemoglobin iz liziranih crvenih krvnih zrnaca dospeva u urin.[28]

Infekcija sa P. falciparum može da dovede do cerebralne malarije, forme ozbiljne malarije koja obuhvata encefalopatiju. Ona je asocirana sa pobeljavanjem retine, što može da bude koristan klinički indikator za razlikovanje malarije od drugih uzroka groznice.[37] Uvećana slezina, uvećana jetra ili uvećanje oba organa, jaka glavobolja, nizak nivo šećera, i hemoglobin u urinu sa zatajenjem bubrega se mogu javiti.[28] Komplikacije mogu da obuhvate spontano krvarenje, koagulopatiju, i šok.[38]

Malarija kod trudnih žena je značajan uzrok mrtvorođenosti, smrtnosti odojčadi, abortusa i male težine novorođenčadi,[39] posebno kod P. falciparum infekcija, ali i onih uzrokovanih P. vivax parazitom.[40]

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Caraballo, H (2014). „Emergency department management of mosquito-borne illness: Malaria, dengue, and west nile virus”. Emergency Medicine Practice. 16 (5). 
  2. 2,0 2,1 „Malaria Fact sheet N°94”. WHO. 2014. Arhivirano iz originala na datum 3. 9. 2014. Pristupljeno 28. 8. 2014. 
  3. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577 . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  4. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1459—1544. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  5. ^ Abeku, TA (2007). „Response to malaria epidemics in Africa”. Emerging Infectious Diseases. 14 (5): 681—6. PMC 2738452 . PMID 17553244. doi:10.3201/eid1305.061333.   
  6. 6,0 6,1 Arnott A, Barry AE, Reeder JC (2012). „Understanding the population genetics of Plasmodium vivax is essential for malaria control and elimination”. Malaria Journal. 11: 14. PMC 3298510 . PMID 22233585. doi:10.1186/1475-2875-11-14.   
  7. 7,0 7,1 Baird, JK (2013). „Evidence and implications of mortality associated with acute Plasmodium vivax malaria”. Clinical Microbiology Reviews. 26 (1): 36—57. PMC 3553673 . PMID 23297258. doi:10.1128/CMR.00074-12. 
  8. 8,0 8,1 White, NJ (2011). „Determinants of relapse periodicity in Plasmodium vivax malaria”. Malaria Journal. 10: 297. PMC 3228849 . PMID 21989376. doi:10.1186/1475-2875-10-297.   
  9. ^ Cox F (2002). "History of human parasitology". Clinical Microbiology Reviews 15 (4): 595–612. doi:10.1128/CMR.15.4.595-612.2002. PMC 126866. PMID 12364371
  10. ^ „DNA clues to malaria in ancient Rome”. BBC News. 20. 2. 2001. , in reference to Sallares R, Gomzi S (2001). „Biomolecular archaeology of malaria”. Ancient Biomolecules. 3 (3): 195—213. OCLC 538284457. 
  11. ^ "Vreme", 31. jul 1938
  12. ^ [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/01?pageIndex=00006 "Време", 1. јул 1939
  13. ^ Mueller I, Zimmerman PA, Reeder JC (2007). Plasmodium malariae and Plasmodium ovale—the "bashful" malaria parasites”. Trends in Parasitology. 23 (6): 278—83. PMC 3728836 . PMID 17459775. doi:10.1016/j.pt.2007.04.009. 
  14. 14,0 14,1 Collins, WE (2012). „Plasmodium knowlesi: A malaria parasite of monkeys and humans”. Annual Review of Entomology. 57: 107—21. PMID 22149265. doi:10.1146/annurev-ento-121510-133540. 
  15. 15,0 15,1 15,2 Nadjm B, Behrens RH (2012). „Malaria: An update for physicians”. Infectious Disease Clinics of North America. 26 (2): 243—59. PMID 22632637. doi:10.1016/j.idc.2012.03.010. 
  16. ^ Sarkar PK, Ahluwalia G, Vijayan VK, Talwar A (2009). „Critical care aspects of malaria”. Journal of Intensive Care Medicine. 25 (2): 93—103. PMID 20018606. doi:10.1177/0885066609356052. 
  17. ^ Collins WE, Barnwell JW (2009). „Plasmodium knowlesi: finally being recognized”. Journal of Infectious Diseases. 199 (8): 1107—8. PMID 19284287. doi:10.1086/597415.   
  18. ^ Parham PE, Christiansen-Jucht C, Pople D, Michael E (2011). „Understanding and modelling the impact of climate change on infectious diseases”. Ур.: Blanco J, Kheradmand H. Climate Change – Socioeconomic Effects. стр. 43—66. ISBN 978-953-307-411-5.   
  19. ^ „Climate Change And Infectious Diseases” (PDF). Climate Change and Human Health—Risk and Responses. World Health Organization. 
  20. ^ Schlagenhauf-Lawlor 2008, стр. 70–1
  21. ^ Cowman AF, Berry D, Baum J (2012). „The cellular and molecular basis for malaria parasite invasion of the human red blood cell”. Journal of Cell Biology. 198 (6): 961—71. PMC 3444787 . PMID 22986493. doi:10.1083/jcb.201206112.   
  22. ^ Arrow KJ, Panosian C, Gelband H (2004). Saving Lives, Buying Time: Economics of Malaria Drugs in an Age of Resistance. National Academies Press. стр. 141. ISBN 978-0-309-09218-0. 
  23. ^ Owusu-Ofori AK, Parry C, Bates I (2010). „Transfusion-transmitted malaria in countries where malaria is endemic: A review of the literature from sub-Saharan Africa”. Clinical Infectious Diseases. 51 (10): 1192—8. PMID 20929356. doi:10.1086/656806.   
  24. ^ WHO 2010, стр. vi
  25. ^ WHO 2010, стр. 17.
  26. ^ Tran TM, Samal B, Kirkness E, Crompton PD (2012). „Systems immunology of human malaria”. Trends in Parasitology. 28 (6): 248—57. PMC 3361535 . PMID 22592005. doi:10.1016/j.pt.2012.03.006. 
  27. 27,0 27,1 Fairhurst RM, Wellems TE (2010). „Chapter 275. Plasmodium species (malaria)”. Ур.: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 2 (7th изд.). Philadelphia, Pennsylvania: Churchill Livingstone/Elsevier. стр. 3437—62. ISBN 978-0-443-06839-3. 
  28. 28,0 28,1 28,2 28,3 28,4 Bartoloni A, Zammarchi L (2012). „Clinical aspects of uncomplicated and severe malaria”. Mediterranean Journal of Hematology and Infectious Diseases. 4 (1): e2012026. PMC 3375727 . PMID 22708041. doi:10.4084/MJHID.2012.026.   
  29. ^ Beare NA, Taylor TE, Harding SP, Lewallen S, Molyneux ME (2006). „Malarial retinopathy: A newly established diagnostic sign in severe malaria”. American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 75 (5): 790—7. PMC 2367432 . PMID 17123967.   
  30. ^ FF 2009, стр. 1159
  31. ^ Abba K, Deeks JJ, Olliaro P, Naing CM, Jackson SM, Takwoingi Y, Donegan S, Garner P (2011). Abba K, ур. „Rapid diagnostic tests for diagnosing uncomplicated P. falciparum malaria in endemic countries”. Cochrane Database of Systematic Reviews (7): CD008122. PMID 21735422. doi:10.1002/14651858.CD008122.pub2. 
  32. ^ Ameri, M (2010). „Laboratory diagnosis of malaria in nonhuman primates”. Veterinary Clinical Pathology. 39 (1): 5—19. PMID 20456124. doi:10.1111/j.1939-165X.2010.00217.x. 
  33. ^ Guidelines for the Treatment of Malaria
  34. ^ Achan J, Talisuna AO, Erhart A, Yeka A, Tibenderana JK, Baliraine FN, Rosenthal PJ, D'Alessandro U (2011). „Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: Role in the treatment of malaria”. Malaria Journal. 10 (1): 144. PMC 3121651 . PMID 21609473. doi:10.1186/1475-2875-10-144.   
  35. ^ Taylor WR, Hanson J, Turner GD, White NJ, Dondorp AM (2012). „Respiratory manifestations of malaria”. Chest. 142 (2): 492—505. PMID 22871759. doi:10.1378/chest.11-2655.   
  36. ^ Korenromp E, Williams B, de Vlas S, Gouws E, Gilks C, Ghys P, Nahlen B (2005). „Malaria attributable to the HIV-1 epidemic, sub-Saharan Africa”. Emerging Infectious Diseases. 11 (9): 1410—9. PMC 3310631 . PMID 16229771. doi:10.3201/eid1109.050337.   
  37. ^ Beare NA, Lewallen S, Taylor TE, Molyneux ME (2011). „Redefining cerebral malaria by including malaria retinopathy”. Future Microbiology. 6 (3): 349—55. PMC 3139111 . PMID 21449844. doi:10.2217/fmb.11.3.   
  38. ^ Davidson's Principles and Practice of Medicine/21st/351
  39. ^ Hartman TK, Rogerson SJ, Fischer PR (2010). „The impact of maternal malaria on newborns”. Annals of Tropical Paediatrics. 30 (4): 271—82. PMID 21118620. doi:10.1179/146532810X12858955921032. 
  40. ^ Rijken MJ, McGready R, Boel ME, Poespoprodjo R, Singh N, Syafruddin D, Rogerson S, Nosten F (2012). „Malaria in pregnancy in the Asia-Pacific region”. Lancet Infectious Diseases. 12 (1): 75—88. PMID 22192132. doi:10.1016/S1473-3099(11)70315-2. 

ЛитератураUredi

Спољашње везеUredi

Класификација
Спољашњи ресурси
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).