Mala tvrđava Terezin

Mala tvrđava Terezin (češ. Malá pevnost Terezín) značajan je dio grada Terezin smješten na desnoj obali rijeke Ohre pored bivšeg državnog puta I/8 (sada put II/608) na ruti PragTepliceDrezden oko 60 kilometara sjeverno od Praga i 4 kilometra jugozapadno od Litomjeržica. Ova prvobitna vojna tvrđava izgrađena je zajedno sa cijelim Terezinom na kraju 18. vijeka na desnoj obali Stare Ohre i u 19. vijeku služila je kao zatvor.

Mala tvrđava Terezin
KT Terezín, vstup.jpg
Informacije
Lokacija Terezin
 Češka
Koordinate 50° 30′ 45″ N 14° 9′ 26″ W / 50.51250° SGŠ; 14.15722° ZGD / 50.51250; -14.15722
Status završena
Sagrađena druga polovina 18. vijeka[1]
Broj spratova

Prvi svjetski ratUredi

Tokom Prvog svjetskog rata, mala tvrđava igrala je tužnu ulogu kao tamnica za protivnike austrougarskog imperijalizma i rata. Najveći ratni logor u češkim zemljama osnovan je u neposrednoj blizini Terezina. Jugoslovenski nacionalista Gavrilo Princip koji je 28. juna 1914. ubio Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju Hotek u Sarajevu bio je pritvoren ovdje.[2] Ovaj događaj bio je jedan od uzroka izbijanja Velikog rata.[3] Princip je preminuo od tuberkuloze u veoma lošim uslovima Terezinskog zatvora 28. aprila 1918. godine.

Drugi svjetski ratUredi

Tokom Drugog svjetskog rata, mala tvrđava bila je zloglasni zatvor praškog Gestapoa od 10. juna 1940. do maja 1945. godine. Tokom ovog perioda, oko tri hiljada zatvorenika prošlo je kroz zatvor.[4]

Nadzornici zatvora bili su:

  • SS-hauptšturmfirer Hajnrih Jokel (1898—1946);
  • SS-šarfirer Hans Levinski (1899—1947);
  • SS-šarfirer Albert Nojbauer (1910—1948);
  • SS-šarfirer Vilhelm Šmidt (1911—1946);
  • SS-oberšarfirer Stefan Rojko (1910—2000).

Zbog loših higijenskih uslova, izbila je epidemija tifusa početkom 1945. godine,[5] koja je pronađena analizom 90 uzoraka zatvorenika iz Male tvrđeve, koji su poslati na kopanje rovova u Hradec Kralove. Zatim je češki ljekar Karel Raška organizovao ljekarsku pomoć. Prva grupa čeških ljekara i volontera stigla je 4. maja, među kojima je bilo 50 učenika iz sestrinske škole u Bulovki.[6]

Dio jedinica 5. gardijske armije pod komandom general-pukovnika Aleksandra Iljiča Rodimceva 10. maja 1945. godine stigao je do Terezina. Major M. A. Kuzmin postao je vojni zapovjednik Terezina. Sljedećeg dana stigla je sovjetska sanitarna kolona, a 13. maja stigao je sanitarni voz. Na licu mjesta postavljeno je pet potpuno opremljenih vojnih bolnica.[7]

Poslije Drugog svjetskog rataUredi

U periodu 1945—1948. mala tvrđava je služila kao logor za njemačke ratne zarobljenike, kao i za civile njemačke nacionalnosti, koji su nakon rata trebali da se presele iz Čehoslovačke u Njemačku na osnovu Benešovih dekreta.[8]

Danas je u maloj tvrđavi sjedište muzejske, kulturne i obrazovne ustanove pod nazivom Memorijalni kompleks Terezin. Neposredno pred glavnom zapadnom kapijom mala tvrđave nalazi se Nacionalno groblje Terezin.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Památník Terezín - Průvodce po Česku”. www.pruvodce.com (na jeziku: češki). Pristupljeno 26. 7. 2020. 
  2. ^ Savich, Carl (29. 8. 2013). „Gavrilo Princip Speaks: 1916 Conversations with Martin Pappenheim | Carl Savich”. web.archive.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala na datum 4. 7. 2019. 
  3. ^ Johnson, Lonnie (1989). Introducing Austria: A Short History (na jeziku: engleski). Ariadne Press. str. 52–54. ISBN 978-0-929497-03-7. Pristupljeno 24. 7. 2020. 
  4. ^ Báčová-Křížková, Marie (1973). „Terezín svědčí a varuje”. Kresby vězňů Malé pevnosti Terezín 1940-1945 (na jeziku: češki). Český svaz protifašistických bojovníků v Praze - Památník Terezín. str. 6. 
  5. ^ Novák 1976, str. 292.
  6. ^ Novák 1976, str. 289—291.
  7. ^ Novák 1976, str. 297—298.
  8. ^ „Internační tábor - Památník TerezínPamátník Terezín”. www.pamatnik-terezin.cz (na jeziku: češki). Pristupljeno 26. 7. 2020. 

LiteraturaUredi

  • Novák, V. (1976). Malá pevnost Terezín (na jeziku: češki). Českého svazu protifašistických bojovníků, svazek 177, Naše vojsko. 

Spoljašnje vezeUredi