Manojlo Kantakuzin

Manojlo Kantakuzin
Manojlo Kantakuzin
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1326.
Mesto rođenja	Mistra,
Datum smrti	26. mart 1380. (53/54 god.)
Mesto smrti	Mistra,
Porodica
Supružnik	Isabelle de Lusignan
Roditelji	Jovan VI Kantakuzin; Irina Asen
Dinastija	Kantakuzini
Period	1348 — 1380.
Naslednik	Matija Kantakuzin

Za članak o istoimenom vođi pobune iz 1453. godine, pogledajte članak Manojlo Kantakuzin.

Manojlo Kantakuzin (grč. Μανουήλ Καντακουζηνός; rođen oko 1326, preminuo 26.03. 1380) je bio prvi morejski despot (1348/1349 — 1380). Bio je drugi sin vizantijskog cara Jovana VI (1347—1354) i njegove supruge Irine Asen. Tokom svoje vladavine, uspeo je da suzbije samovolju lokalnih gospodara i učvrsti centralnu vlast. Povezao se sa svojim latinskim susedima oko borbe protiv Osmanlija, a uspešnim vođenjem Morejske despotovine se održao na vlasti, protivno potpunom porazu Kantakuzina u borbi za vlast sa Jovanom V Paleologom (sa prekidima 1341 — 1391), koji ga je na kraju i sam prihvatio za vladara Moreje. Manojlo je bio ktitor crkve svete Sofije u Mistri, koja se danas, zajedno sa celim gradom, nalazi na spisku UNESKOve svetske baštine.

Život i vladavina uredi

Manojlo je rođen oko 1326. godine, kao drugi sin Jovana Kantakuzina. Otac mu je poverio upravu nad Berom (1343—1347) i Carigradom (1348)^[1], da bi vizantijske posede na Peloponezu 1348. godine organizovao kao zasebnu despotovinu na čije čelo je postavio svog sina Manojla. Tokom svog boravka u Carigradu, Manojlo se oženio ćerkom Konstantina II (1342—1344), kralja Kilikije.

On je 25. oktobra 1349. godine stigao na Peloponez i preuzeo vlast. Uspeo je da zavede red među lokalnim arhontima (gospodarima) koji su bili u stalnom sukobu među sobom, ali i sa vrhovnom vlašću^[1]. Nakon očevog poraza u građanskom ratu i odstupanja sa vlasti 1354. godine, pobednik Jovan V je pokušao da potisne Manojla iz Moreje. On je poslao Mihajla i Andriju Asena da preuzmu vlast u Moreji. Međutim, Manojlo je uspeo da se održi na vlasti, tako da ga je Jovan V na kraju priznao kao zakonitog vladara.

Manojlo se povezivao i sa okolnim latinskim državama, posebno sa Atinskim vojvodstvom, a tokom sedme decenije XIV veka uvodi Morejsku despotovinu u grčko-latinski savez protiv Osmanlija i njihovog prodora na Peloponesko poluostrvo. On je takođe ohrabrivao Albance da se naseljavaju na poluostrvu, čime je povećavan broj seljaka zemljoradnika, ali i vojnika najamnika^[1].

Manojlo Kantakuzin je preminuo 26.03. 1380. godine u Mistri, a nasledio ga je stariji brat Matija (car savladar 1353 — 1357), koji mu je od 1361. godine pomogao u rukovođenju despotovinom.

Porodično stablo uredi

2. Jovan VI Kantakuzin

1. Manojlo Kantakuzin

3. Irina Asen

Reference uredi

^ ^a ^b ^v Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Literatura uredi

Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded izd.). Cambridge University Press.
Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge University Press.
Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Despotovina je formirana. 1348.	Morejski despot (1348 — 1380)	Matija Kantakuzin

[ODB-1] v Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

[1]