Manjogana

Manjogana (万葉仮名) je pismo korišćeno u zbirci Manjošu - 万葉集, gde su se određeni kineski znakovi koristili samo u fonetskom, tj. slogovnom obliku.

Nastanak hiragane iz manjogane.

Razvoj pisma

Na početku pismenosti u Japanu, koristila se kineska književnost kao paradigma oponašanja; ali se iz tog razloga ograničavao i razvoj samog autohtonog izraza. To je takozvano crno doba japanske književnosti. Međutim, razvojem kana pisma, razvija se i japanski književni izraz. Kandži koji je korišćen u vidu manjogana pisma se razvija u:

1. Katakanu - nastaje radi lakšeg čitanja budističkih sutri kao i boljeg snalaženja u kineskim tekstovima; svaki znak je uzet kao deo nekog ideograma sa fonetskom tj. slogovnom vrednošću
2. Hiraganu - nastaje modifikacijom celog ideograma, što je u uskoj vezi sa kaligrafijomi. Sa češćim korišćenjem, odnosno stilizacijom japanskih ideograma, svodio se znak i zaobljivao.

Čim su japanske aristokrate razvile novi sistem pisanja, lako je bilo i da se razvije vaka-tanka poezija u kojim je jasno prikazan metrički obrazac po broju mora (5-7-5-7-7).

Literatura

• Shunpei Mizuno, ed (2002) (in Japanese). 韓国人の日本偽史―日本人はビックリ!. Shogakukan. ISBN 978-4-09-402716-7.
• Shunpei Mizuno, ed (2007) (in Japanese). 韓vs日「偽史ワールド」. Shogakukan. ISBN 978-4-09-387703-9.