Marašli Ali-paša

Marašli Ali-paša (umro 21. avgusta 1821.[1]) bio je osmanski vojskovođa, serasker Rumelije i beogradski vezir od 1815. do 1821. godine. Nasledio je Sulejman-pašu Skopljaka.[2]

Marašli Ali-paša
Datum smrti1821.

Beogradski vezir

uredi

Uspeh novog ustanka odjeknuo je i izvan Srbije. Za njega su se zainteresovale vođe Prvog ustanka, na čelu sa Karađorđem, kao i austrijske pogranične vlasti. Ruski car obaveštavan je preko Mateje Nenadovića koji je boravio na Bečkom kongresu. Rusi su obećali da će posredovati na Porti, ali tek nakon što Srbi prekinu sa akcijama. Početkom leta 1815. godine turska vlast ne postoji u unutrašnjosti Pašaluka. Miloš je bio voljan da pregovara ističući da je ustanak podignut protiv Sulejman-paše Skopljaka, a ne protiv sultanove vlasti. Dokaz je činjenica da je ustanak obuhvatio samo prostor Beogradskog pašaluka, a ne i ostale krajeve koji su bili obuhvaćeni Prvim ustankom. Strahujući od diplomatske intervencije Rusije, a svakako i pod utiskom poraza, Porta je početkom leta poslala Marašli Ali-pašu, rumelijskog valiju i seraskera turske vojske u Evropi, da pregovara. Slična uputstva dobio je i Huršid-paša. Srpski ustanak je ušao u drugu fazu, fazu pregovora. Miloš je pregovarao sa bosanskim vezirom. Huršid-paša je dao Milošu garancije da će Srbi biti amnestirani. Istovremeno, sa Marašli Ali-pašom u kneževo ime na Moravi pregovaraju Vujica Vulićević i Jovan Obrenović. Marašlija nije tražio predaju oružja već samo izraze pokornosti, obustavu rata i prolaz do Beograda. Od Mateje Nenadovića Miloš je saznao za dogovore sa Marašlijom, pa je morao priznati da on daje bolje uslove od bosanskog vezira. Miloš je lično pregovarao sa Marašlijom koji mu je dao skupocene poklone. Marašlija je naredio Huršid-paši da ne prelazi Drinu. Na osnovu pregovora Miloša i Marašlije, poslate su odluke Porti na razmatranje. Sultan je na osnovu njih početkom 1816. godine poslao Marašliji osam fermana koji su regulisali nov položaj Srba u Beogradskom pašaluku.

Odlučeno je: 1) carina se naplaćuje strogo po tarifi; srpski trgovci se ne globe; 2) spahije uzimaju desetak strogo po beratima; 3) svaki Srbin može slobodno trgovati po Osmanskom carstvu; 4) porez se plaća u dve rate (Đurđevdan i Mitrovdan); 5) vojna posada da bude samo po gradovima, iz nje se isključuju janičari; 6) po gradovima i palankama, uz turskog starešinu da sedi po jedan srpski knez; 7) amnestija za ustanike; 8) harač je znatno smanjen od onog pod Skopljakom.

Sulejman-pašinu strahovladu zamenila je blaga vladavina Marašli Ali-paše. Knez Miloš nije zvanično dobio nikakvu potvrdu svog položaja, ali su ga Turci smatrali najstarijim među srpskim strarešinama. Obaveze u vezi sa Turcima poreske i sudske prirode ubuduće je trebalo održavati posredstvom Narodne kancelarije.

Marašli Ali-paša je obavljao funkciju do 1821. godine. Nasledio ga je Abdurahman-paša (1821—1826).

Zanimljivosti

uredi

Reference

uredi

Izvori

uredi
  • Grupa autora; Istorija srpskog naroda, knjiga 5, tom 1, drugo izdanje, Beograd 1994.
  • Radoš Ljušić; Istorija srpske državnosti, knjiga 2, SANU, Beograd 2001.