Википедија

Margareta od Provanse

Margareta od Provanse (1221 – 20. decembar 1295) je bila francuska kraljica, supruga kralja Luja IX Svetog.

Margareta od Provanse
Margareta od Provanse
Lični podaci
Datum rođenjaproleće 1221.
Mesto rođenjaForkalkje, Gornjoprovansalski Alpi
Datum smrti20. decembar 1295.(1295-12-20) (73/74 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
GrobBazilika Sen Deni
Porodica
SupružnikLuj IX
PotomstvoBlanche de France, Izabela od Francuske, Louis of France, Filip III Hrabri, John of France, John Tristan, Count of Valois, Peter, Count of Perche and Alençon, Blanche of France, Infanta of Castile, Margareta od Francuske, Robert od Klermona, Agnesa od Francuske
RoditeljiRamon Berengar IV od Provanse
Beatriče Savojska
Dinastijadinastija Barselona
kraljica Francuske
Period1234–1270
PrethodnikBlanka od Kastilje
NaslednikIzabela Aragonska, kraljica Engleske

Porodica

uredi

Margareta je rođena na proleće 1221. godine u Forkalkjeu. Bila je najstarija od četiri ćerki Berengara IV od Provanse i Beatriče Savojske. Margaretine mlađe sestre bile su: Eleonora od Provanse, kraljica Engleske i supruga Henrija III, Sanča od Provanse, supruga Ričarda Kornvolskog i Beatriče od Provanse, supruga Karla I Anžujskog. Margareta je posebno bila bliska sa Eleonorom[1]. Brakovi engleskog i francuskog kralja sa sestrama iz Provanse ojačali su odnose dve zemlje. To je dovelo do sklapanja Pariskog mira iz 1259. godine kojim je okončan višedecenijski sukob između dinastija Plantagenet i Kapet[2].

Brak

uredi

Godine 1233. Blanka od Kastilje poslala je jednog od svojih vitezova kako bi rešili probleme sa Remonom VII od Tuluza. Vitez je pregovarao sa Margaretinim ocem oko udaje Margarete i francuskog kralja. Margareta je izabrana za kraljicu zbog svoje religijske svesti, lepote i dvorskog ponašanja. Sporazum za sklapanje braka potpisan je u Lionu. U trinaest godina, 27. maja 1234. godine, Margareta se udala za sedam godina starijeg Luja IX i tako postala kraljica francuske. Luj je za kralja krunisan sutradan. Luj i Margareta uživali su u zajedničkom jahanju i slušanju muzike. To je izazivalo ljubomoru Lujeve majke koja je do svoje smrti pokušavala da ih razdvoji[3][4].

Učešće u Sedmom krstaškom ratu

uredi
 
Luj i Margareta u Akri tokom Sedmog krstaškog rata

Margareta je bila u pratnji svoga muža u Sedmom krstaškom ratu. Luj je sakupio tehnički najopremljeniju krstašku vojsku koja je ikada krenula iz Evrope u Svetu zemlju. Zimu 1248/9. Luj i krstaši proveli su na Kipru[5]. U pohodu je učestvovala i Margaretina sestra Beatriče. Rat je započeo krstaškim uspehom i osvajanjem Damijete 1249. godine. Međutim, u bici kod Mansuraha kraljev brat Robert je ubijen, a sam Luj je zarobljen. Kraljica Margareta zaslužna je za prikupljanje srebra za otkup francuskog kralja. Ona je tada nakratko postala prva i jedina žena koja je ikada vodila krstaški rat. U Svetoj zemlji rodila je i sina Džona Tristana[6][7]. Hroničar Žoinvil prenosi da je Margareta pokazala izuzetnu hrabrost kada joj je muž zarobljen. Obezbedila je zalihe hrane za hrišćane u Damijeti i naredila čuvaru sobe da nju i novorođenu bebu ubije ukoliko muslimani osvoje grad. Takođe je i ubedila one koji su nameravali da pobegnu da ostanu i brane grad.

Politički značaj

uredi

Margaretino rukovođenje u Svetoj zemlji donelo joj je međunarodni prestiž po povratku u Francusku. Često je posredovala u slučaju sporova. Bojala se ambicije Lujevog brata Karla i ojačala je vezu svoje sestre Eleonore sa engleskim kraljem Henrijem kao protivtežu. Godine 1254. pozvala ih je da provedu Božić u Parizu. Usledio je Pariski mir iz 1259. godine. Dinastije Plantagenet i Kapet decenijama su bile u sukobu oko Vojvodstva Normandije. Sukob potiče još od perioda vladavina francuskog kralja Filipa II i engleskog kralja Jovana bez Zemlje. Margareta je bila prisutna tokom potpisivanja mira između Luja i Henrija. Nakon smrti svog najstarijeg sina Luja, Margareta je svome sinu Filipu naložila da položi zakletvu da će ostati pod njenim patronatom do tridesete godine bez obzira na to kada se domogne vlasti. Margaretine ambicije plašile su kralja Luja. Luj je zatražio od pape da Filipa oslobodi zakletve.

Poslednje godine

uredi

Nakon smrti Luja Svetog u Osmom krstaškom ratu, Margareta se vratila u Provansu. Održavala je bliske odnose sa svojom sestrom Eleonorom, kraljicom Engleske. Ostali su u kontaktu sve do Eleonorine smrti 1291. godine. Margareta je umrla u Parizu, u manastiru Klarisa koga je sama osnovala. Umrla je 20. decembra 1295. godine u dobi od 74 godine. Sahranjena je u blizini (ali ne i pored) muža u bazilici Sen Deni kraj Pariza[8]. Njen grob nikada nije bio obeležen spomenikom tako da je njegova lokacija nepoznata. To je bio razlog zbog čega je Margaretin grob jedina kraljevska grobnica koja nije uništena tokom Francuske revolucije. Verovatno je ostala netaknuta do danas.

Deca Margarete i Luja

uredi

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ramon Berenger IV, grof Barselone
 
 
 
 
 
 
 
8. Alfonso II od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Petronila od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
4. Alfonso II od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alfonso VII od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
9. Sanća od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ričeza Poljska, kraljica Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
2. Ramon Berenger IV od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Rostain II of Sabran
 
 
 
 
 
 
 
10. Renier of Sabran
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Roscie, Dame of Le Caylar and Uzès
 
 
 
 
 
 
 
5. Garsenda, grofica od Forkalkjea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. William IV of Forcalquier
 
 
 
 
 
 
 
11. Garsenda, grofica od Forkalkjea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Adelaide of Béziers
 
 
 
 
 
 
 
1. Margareta od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Amedeo III od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
12. Humbert III od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Matilda, daughter of Guigues III of Albon
 
 
 
 
 
 
 
6. Toma I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Géraud I, Count of Mâcon
 
 
 
 
 
 
 
13. Beatrice of Mâcon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Maurette de Salins
 
 
 
 
 
 
 
3. Beatriče Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Amadeus I, Count of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
14. Vilijam I, grof Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Matilda de Cuiseaux
 
 
 
 
 
 
 
7. Margarita od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Aimon I, Lord of Faucigny
 
 
 
 
 
 
 
15. Beatrix of Faucigny
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Clemence ...
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Howell 2001, str. 3.
  2. ^ Sanders 1951, str. 88.
  3. ^ Goldstone 2007, str. 27–35.
  4. ^ Shadis 2010, str. 17–19
  5. ^ Luj IX Sveti u krstaškom pohodu - ISTORIJSKA BIBLIOTEKA
  6. ^ Joinville 1963, str. 262–263
  7. ^ Hodgson 2007, str. 167–170
  8. ^ Robson 2007, str. 328.
  9. ^ "Capetian Kings". Pristupljeno 29 September 2014.

Literatura

uredi
  • Goldstone, Nancy (2007). Four Queens: The Provençal Sisters who ruled Europe. New York: Viking Penguin. 
  • Costain, Thomas B. (1951). The Magnificent Century. 
  • Hodgson, Natasha (2007). Women, Crusading and the Holy Land in Historical Narrative. Boydell. 
  • Howell, Margaret (2001). Eleanor of Provence: Queenship in Thirteenth-Century England. Blackwell Publishers Ltd. 
  • Joinville; Villehardouin (1963). Shaw, M.R.B., ur. Joinville and Villehardouin: Chronicles of the Crusades. NY: Penguin Classics. 
  • Joinville; Villehardouin (2008). Smith, Caroline, ur. Chronicles of the Crusades. Penguin Classics. 
  • Murray, Jacqueline (1999). Conflicted Identities and Multiple Masculinities. 
  • Robson, Michael (2007). „Queen Isabella (c.1295/1358) and the Greyfriars: An example of royal patronage based on her accounts for 1357/1358”. Franciscan Studies. Franciscan Institute Publications. 65: 325—348. 
  • Sanders, I.J. (1951). „The Texts of the Peace of Paris, 1259”. The English Historical Review. Oxford University Press. 66 (258): 81—97. 
  • Shadis, Miriam (2010). Berenguela of Castile (1180–1246) and Political Women in the High Middle Ages. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-23473-7. 
 
Margareta od Provanse na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргарета_од_Провансе&oldid=29586887”