Википедија

Marzban

Marzban ili Marzpan [1] (srednje persijski prevod: mrzvpn, izvedena iz marz "granica, granični" i sufiksa-pan "čuvar"; moderni persijski: مرزبان Marzban) bili su klase markgrofova, upravnika marševa, i produženih vojnih komandanata,[2] zaduženih za granične pokrajine Parćanskog carstva (247 p. n. e.-224 n.e.) i uglavnom u Sasanidskom carstvu (224-651 n.e.) na prostoru današnjeg Irana.

Etimologija uredi

Persijska reč marz izvedena je iz avganistanske mareza "granični, granice"; pan / pavan je srodan sa avestanskim staropersijskim patom "zaštitnikom". Reč je pozajmljen iz novo-persijskog i koristi se u arapskom jeziku kao مرزبان marzuban (množina مرازبة maraziba). Al-Marzubani (المرزباني) je korišćen kao nisba (porodična titula) za neke iranske porodice čiji je predak bio marzban. Istaknuti islamski naučnik Abu Hanifa, čije je formalno ime dato u islamskim izvorima kao Nu'man ibn Tabit ibn Zuta ibn Marzuban (نعمان بن ثابت بن زوطا بن مرزبان), potiče od marzbana iz Kabula, odakle je njegov otac došao. Bavand (651-1349 n.e.) i Salarid (919-1062 n.e.) vladari dinastije takođe su koristili marzuban u svom imenu.

Istorija uredi

Tradicionalna zvanja (pre svega vasputhan i azadan) mogu se pratiti od perioda Ahemenidskog carstva (550-330. p. n. e.)[3][4] ali zbog nedostatka izvora čak i u Parćanskom carstvu (247 p. n. e.-224 n.e.) ne postoji odgovarajuća klasifikacija zvanja, [5][6]u poređenju sa sasanidskim kraljevskim natpisima iz 3. veka, kada je aristokratija bila podeljena na četiri ili pet činova;[5][3] šahrdaran (kraljevi, zemaljski vlasnici), vaspuhran (knezovi, sedam velikih plemićkih porodica[3]) ), vuzurgan (magnati, "sjajni" [3])), niže plemstvo azadan (feudalni plemićari, slobodni) i kadag-kvadai (kućepazitelj).[7] Sasandska vojna organizacija bila je sofisticiranija od parćanskog sistema koji je nasledila.[4] Sistem kasti nije bio rigidan kao u Indiji, ali su vladini službenici bili uglavnom iz vuzurgan kaste.[3][8] Postoji mogućnost da je kasni sasanidski marzban takođe nastao od azadana,[9] koji su uglavnom bili gospodari sela (dihanan), snabdevali konjicu mladim jahačima (asbaran), ili su bili telohranitelji i snage bezbednosti sa naslovima bandagan, ajaran ili janbazan, sve što označava asocijaciju sa kraljem.[10]

Titula marzban se može datirati u doba Parćanskog carstva, gde su se u graničnim područjima kao što su Nisa (1. vek pre nove ere[11] ) nalazili mrzvpn (marzban), verovatno službenik zadužen za granične trupe i dizpti, službenik zadužen za tvrđavu.[12] Neki naučnici smatraju da su marzbani postojali tokom vladavine Darija I (550-486 p. n. e.) u Ahemenidskom carstvu.[13] Postoje neke nepouzdanosti u pogledu povezanosti između titula marzban, spahbed, kanarang, paigosban (Parćanski ptikvspn, Sasanidski paigospan ili padhospan[12] ) i ostandar.[14][15] Istorijski izvori zamagljuju razliku između marzbana i spahbena (vojni general ili vojni guverner), podrazumevajući da je marzban bio vojna titula striktno ograničena na granične prelaze i pokrajine.[14] Najmanja jasna je razlika sa kanarangom, očigledno istočno-iranskom izvedenikom marzbana u provinciji Abaršahr u srednjoj Aziji.[14] Pagosban, što znači "čuvar okruga",[15] je neizvesna titula,[12] naizgled sve ukazuje da su to bili provincijski vojni komandanti ili guverneri, dok je marzban značio "čuvara granica, pokrajina.[14][15] Moguće je da pagosban nije imao civilne dužnosti.[16]Ostandar je bio guverner ostana (pokrajine ili okruga unutar pokrajine).[14]

Primarni izvori podrazumevaju da je marzban provincijska funkcija koja se praktikuje za jednu ili više pokrajina,[17][18] ali nema dokaza za "četvrtinu imperije", kao što je el Masudi pod naslovom Šahrbaraz (629 n.e.).[15] Zvanje marzbana, kao i većina u carskoj administraciji, uglavnom je bio patrimonijalan, prenosio se kroz jednu porodicu na svaku narednu generaciju. Marzbanima na najvišim položaja bilo je dozvoljeno da imaju srebrni tron, dok je marzbanima sreteški najvažnijih pokrajina, kao što je pokrajina Jermenije, dozvoljeno da imaju zlatni tron.[8] U vojnim pohodima oblasni marzbani mogli su se smatrati terenskim zapovednicima, dok su manji spahbedi mogli da komanduju poljskom vojskom .[19]

Funkcija marzbana se tokom mnogih godina promenila, pa su manje teritorijalne jedinice postale deo civilne uprave.[16] U prvim godinama glavni marzban regioni bili su Jermenija, Bet Aramaj, Pars, Kirman, Spahan, Adurbadagan, Tabaristan, Nišapur, Tus, Sakastan, Mazun, Harev, Marv i Sarahs,[20] nekoliko pomenutih pripadalo je Velikom Horasanu.[20] Neki regioni su uživali značajnu autonomiju, dok su drugi bili vojno važniji, na primer Adurbadagan koji se opstao zajedno sa Kavkazom i bio je posebna vojna granica.[21]

Marzbanima je dodeljena administrativna uprava nad pograničnim provincijama i bili su odgovorni za održavanje bezbednosti trgovačkih puteva, boreći se protiv ugrožavanja od strane nomadskih plemena kao što su Beduini Arapi, Beli Huni i Turci Oguzi i držeći prvu liniju odbrane naselja svojih neprijatelja kao što su Rimljani i Kušansko carstvo.[22] Tokom vladavine Hozroja I (531.79. n.e.) sprovedene su vojne reforme kojima su stvorene četiri granične oblasti (Kvarasan, Kvarvaran, Nemroz, Adurbadagan) za koje je bio zadužen spahbed, koji se ponekad i dalje oslovljava kao marzban, ali se generalno smatraju centralnim pokrajinama.[23] Takođe, prethodni vlastelinski rang dihkanan je oblikovan u uticajnu "plemenitost službe" i postao je okosnica sasanidske države.[24] Međutim, ove mere centralizacije prouzrokovale su prenos moći na vojsku (dihanan je postepeno postao nezavisniji od vlade, dok su četiri velike spahbed teritorije kvazi-nezavisna feudalna dobra) i doveli do eventualne dezintegracije carstva.[25]

Sasanidske društvene, administrativne i vojne strukture i sistem je nasledila islamska civilizacija,[16] međutim, marzbani su trajno nestali u zavisnosti od regiona, jer se broj nosilaca titule u Iraku smanjio i zamenili su ih muslimanskim ratnicima pod nazivom mukatila, dok su u Horasanu još uvek imali posebne privilegije.[26]Najvećim delom su zanmenjeni titulom dihkanan.[26]

Marzbani uredi

List of recorded marzobans
Marzban location king
Adarmahan zapadne provincije, verovatno Nisibis
Aparviz od Sistana Sakastan
Azadbeh Al-Hira
Bahram Chobin Raj
Burzin Šah Nišapur
Mahoe Suri Marv
Varsken Gugark
Adur Gušnasp Jermenija
Čihor-Višnasp Jermenija
Golon Mihran Jermenija
Mušeg II Mamikonian Jermenija
Vahan Mamikonian Jermenija
Vard Mamikonian Jermenija
Mjej I Gnuni Jermenija
Rahzad Jermenija
Sahak II Bagratuni Jermenija
Šahraplakan Jermenija
Šapur Mihran Jermenija
Smbat IV Bagratuni Jermenija
Tamhozroje Jermenija
Tan-Šapur Jermenija
Varaz Vzur Jermenija
Varazdat Jermenija
Varaztirots II Bagratuni Jermenija
Vasak od Sjunika Jermenija
Veh Mihr Šapur Jermenija
Zarmihr Hazarvut Jermenija
Mihrzād Al-Hira (Zid Arapa) Šapur I[27]
Ošag, od Hagara[27] Al-Hira (Zid Arapa)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Hoyland 2011, str. 46.
  2. ^ Pourshariati 2008, str. 503.
  3. ^ a b v g d Frye 1984, str. 316.
  4. ^ a b Farrokh 2012, str. 6.
  5. ^ a b Wiesehöfer 2001, str. 138-139.
  6. ^ Frye 1984, str. 316, 224.
  7. ^ Tafażżolī, Ahmad (15. 12. 1989). „Bozorgān”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 23. 04. 2015. 
  8. ^ a b Nicolle 1996, str. 10.
  9. ^ Zakeri 1995, str. 30.
  10. ^ Zakeri 1995, str. 11, 30-31.
  11. ^ Shaki, Mansour (21. 10. 2011). „Class System III: In the Parthian and Sasanian Periods”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 23. 04. 2015. 
  12. ^ a b v Frye 1984, str. 224.
  13. ^ Briant 2015.
  14. ^ a b v g d Farrokh 2012, str. 8.
  15. ^ a b v g Gyselen 2004.
  16. ^ a b v Nicolle 1996, str. 13.
  17. ^ G. Gropp (1969), Einige neuentdeckte Inschriften aus sasanidischer Zeit, Berlin: W. Hinz, Altiranische Funde und Forschungen, str. 229—262 
  18. ^ Skjaervo, Prods O. (1983), The Sassanian Inscription of Paikuli III/1-2, Wiesbaden, str. 38—39 
  19. ^ Nicolle 1996, str. 14.
  20. ^ a b Nicolle 1996, str. 12-13.
  21. ^ Nicolle 1996, str. 12.
  22. ^ Nicolle 1996, str. 53.
  23. ^ Nicolle 1996, str. 51-53.
  24. ^ Nicolle 1996, str. 53, 55.
  25. ^ Nicolle 1996, str. 55.
  26. ^ a b Zakeri 1995, str. 11, 110.
  27. ^ a b According to Shahrestaniha i Eranshahr, cited in: http://journal.soia.org.ir/download/18_4f07d18c8113847aa683b262b30656e9.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. decembar 2016)

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марзбан&oldid=27404516”