Marija Branković
Marija Branković (1466 — 27. avgust 1495) je bila đerka srpskog despota Stefana Brankovića i despotice Angeline. Udala se 1485. godine za Bonifacija III, markiza od Monferata,[1] usled čije je bolesti (1493. godine), postala namesnica.[2] Nakon smrti muža (1494. godine), nastavila je da obavlja namesničke dužnosti u ime svojih maloletnih sinova.[3]
| Marija Branković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Marija Branković |
| Datum rođenja | 1466.. |
| Datum smrti | 27. avgust 1495.. |
| Porodica | |
| Supružnik | Bonifacije III od Monferata |
| Potomstvo | Viljem IH Monferatski i Đorđe Monferatski |
| Roditelji | Stefan Branković Angelina Branković |
| Dinastija | Brankovići |
| Grofica Monferata | |
| Period | 1485—1494. |
| Prethodnik | Bernarda de Bros |
| Naslednik | Ana od Alansona |
Biografija
urediKao ćerka despota Stefana Brankovića, Marija je bila unuka srpskog despota Đurđa Brankovića i njegove žene, despotice Irine Kantakuzin. Marijin deda po majci Angelini bio je Đorđe Arijanit Komnin, velikaš iz srednjovekovne Albanije. Marija je imala starijeg brata Đorđa i mlađeg brata Jovana. Ime je dobila po tetki po ocu. Marija se u izvorima prvi put javlja u pismu njenog oca Dubrovčanima od 1. oktobra 1476. godine. Despot Stefan je pisao pismo tokom teške bolesti. Nije se nadao da će je preživeti. On piše da ne žali što će umreti, ali žali dečicu Đuru, Maru i Jovana koje će ostaviti nezbrinute i preporučuje ih staranju Dubrovčana.
Za Mariju je zabeleženo da je bila vrlo lepa. Rođena je 1466. godine. Udala se 17. oktobra 1485. godine za Bonifacija III, markiza od Monferata. Mladoženja je vodio poreklo od markiza Teodora I, sina cara Andronika II Paleologa i carice Irine od Monferata. Teodor I je nasledio majčina imanja, grofoviju Monferat, i tamo u Italiji zasnovao svoju porodicu. Venčanju Marije i markiza Bonifacija III prisustvovao je rimsko-nemački car Fridrih III. Iz Inzbruka, Marija je sa majkom i bratom Đorđem otišla u muževljevu prestonicu Kazale. U braku je provela osam godina. Muž joj se teško razboleo 1493. godine, usled čega je markiza Marija morala da preuzme namesničku dužnost, koju je nastavila da vrši i nakon smrti muža 1494. godine, pošto su im sinovi još uvek bili maloletni. Međutim, nedugo potom, 27. avgusta 1495. godine,[4] umrla je i markiza Marija, a namesnička dužnost je prešla na njenog rođaka sa majčine strane, Konstantina Arijanita Komnina. Markiza Marija Branković je sa markizom Bonifacijem III imala dvojicu sinova: Viljema IH i Đorđa.
Reference
uredi- ^ Ćirković 1982, str. 446.
- ^ Haberstumpf 2009, str. 183.
- ^ Haberstumpf 2009, str. 191.
- ^ Ruggiero 1979, str. 273.
Literatura
uredi- Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464.
- Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
- Ruggiero, Michele (1979). Storia del Piemonte. Torino: Piemonte in Bancarella.
- Haberstumpf, Walter (2009). Regesti dei Marchesi di Monferrato (secoli IX-XVI). Alessandria: San Giorgio Editrice.