Markiz de Sad
Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; Pariz, 2. jun 1740 — Sen Moris, 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik.[1] U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.
| Markiz de Sad | |
|---|---|
 Markiz de Sad | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Donasjen Alfons Fransoa, markiz de Sad |
| Datum rođenja | 2. jun 1740. |
| Mesto rođenja | Pariz, Francuska |
| Datum smrti | 2. decembar 1814. (74 god.) |
| Mesto smrti | Sen Moris, Francuska |
| Obrazovanje | licej "Luj Veliki”, Pariz |
| Potpis |  |
Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[2] Pohađao je pariski licej "Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.
.png)
Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
Zanimljivosti uredi
- Među precima markiza de Sada je i muž Petrarkine ljubavi, Laure.
- Od njegovog imena potiču pojmovi "sadizam" i "sadomazohizam".
Knjige o markizu de Sadu uredi
- Ivan Bloh: Markiz de Sad i njegovo vrijeme. Prilog kulturnoj i običajnoj istoriji 18. vijeka. Sa posebnim osvrtom na učenje Psihopatije Seksualis 1900 (pod pseudonimom Ojgen Diren) 1899) (jezik: engleski)
- Moris Blanšo (Maurice Blanchot):
- Sade et Restif de La Bretonne Éd. Complexe, Bruxelles 1986 (Reihe: Le Regard littéraire, 5)
- Lautréamont et Sade Les Editions de Minuit, Paris 1949; 1963 Енгл.: Lautréamont and Sade Stanford University Press. 2004. ISBN 978-0-8047-4233-7.
- Sade Prevod. Johanes Hibner (Johannes Hübner), Henssel, Berlin 1963 &. 1986. ISBN 978-3-87329-117-1.
- Žilber Leli (Gilbert Lély): The Marquis de Sade. A biography 1961
- Džefri Gorer (Geoffrey Gorer): The life and ideas of the Marquis de Sade. 1963
Reference uredi
- ^ „Marquis de Sade”. Britannica Kids (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-19.
- ^ Nadeau, Maurice. „Marquis de Sade”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 23. 1. 2019.
Literatura uredi
- Francuska književnost, knjiga druga, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976.
