Marko Vrhunec
Marko Vrhunec[a], (Ljubljana 27. jun 1922 — novembar 2019) je bio slovenački oficir, partizan, pravnik, ekonomista, političar i diplomata.
Marko Vrhunec | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 27. jun 1922 |
| Mesto rođenja | Ljubljana, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca |
| Datum smrti | novembar 2019 |
| Zanimanje | pravnik, ekonomista, političar, diplomata |
Život i rad
urediVrhunec je rođen u porodici advokata i preduzetnika (sekretara ili komercijalnog direktora rudarskog preduzeća Trbovel u Ljubljani) Vinka Vrhunca. Nakon kapitulacije Italije 1943. godine, učestvovao je u masakru slovenačkih ratnih zarobljenika u Grčaricama i Turjaku, koji se smatra najvećim bratoubilačkim zločinom tokom Drugog svetskog rata.[1] U borbama za oslobođenje Ljubljane bio je komesar Ljubljanske brigade i major NOV i POJ/S, a 9. maja 1945. okačio je partizansku zastavu na ljubljanskom magistratu. Posle Drugog svetskog rata nastavio je studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i diplomirao 1952. godine, pri čemu je radio u više ministarstava, a kasnije i na nekoliko rukovodećih pozicija u kompaniji Intertrade. Od 1967. do 1973. godine bio je ekonomski savetnik i zamenik generalnog sekretara tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Tri godine je bio i njegov šef vlade. Između ostalog, bio je pomoćnik saveznog sekretara za spoljne poslove 1974-1978, a potom do 1982. ambasador SFRJ ili šef misije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.
Godine 1978. doktorirao je ekonomske nauke na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i 1984-1990 (od 1986. kao vanredni profesor) predavao međunarodne ekonomske odnose na FSPN u Ljubljani, a kasnije međunarodnu trgovinu na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Takođe je radio kao preduzetnik u Ljubljani, Istanbulu i Kairu.[2]
Napisao je jedanaest knjiga (Medsebojno ekonomsko sodelovanje dežel v razvoju (1987), Svet na razpotju (1997); O narodnoosvobodilnem boju na Slovenskem 1941-1945 (2006); dve su o Josipu Brozu - Titu - prvi pod naslovom Šest let s Titom (2001) opisao je godine kada je služio za bivšeg predsednika Jugoslavije, a u knjizi Josip Broz Tito: osebnost, stvaritve, titoizem (2009) pisao je o „ titoizmu" kao društveno-političke doktrine. Revnosno je branio mišljenje da Tito nije zločinac, već da je postupao pravedno i po odlukama saveznika, i u vezi sa posleratnim masakrima, a velikom nepravdom smatrao je i optužnicu protiv Mitje Ribičiča.[traži se izvor]
Vrhunec je 2015. godine postao počasni građanin Ljubljane. Zbog svoje navodno upitne prošlosti i stavova (u toku rata bio je član pravosudne komisije „sudske trojke“, koja je 1943. odlučivala o sudbini zarobljenih pripadnika paravojne organizacije Bele garde), predstavnici SDS-a i NSi u ljubljanskom gradskom veću glasali protiv imenovanja Vrhunca za počasnog građanina, odbornici LZJ, SMC, SD i DeSUS su većinom glasali za imenovanje. [3]
Njegov sin je diplomata Miha Vrhunec.
Vidi još
urediNapomene
uredi- ^ Viri navajajo tudi obliko priimka Vrhunc.
Reference
uredi- ^ Radiotelevizija Slovenija, Oddaja "70 let po koncu druge svetovne vojne", 10.5.2015
- ^ Predlog Sklepa o podelitvi naziva častna meščanka oziroma častni meščan glavnega mesta Ljubljana, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 03205-5/2015-1, 16.4.2015
- ^ Zapis seje in glasovanja mestnega sveta Mestne občine Ljubljana, 20.4.2015, 5. seja M.S. MOL, Mestna občina Ljubljana, Mestni svet, 20.4.2015
Izvori
uredi- Portal Plus (2015-07-26), Tranzicijski dosje UKC Ljubljana: vzpon in padec nedotakljivega direktorja Simona Vrhunca, Arhivirano iz originala 27. 03. 2023. g., Pristupljeno 03. 09. 2024
- Vrhunec, Marko (2001), Šest let s Titom : (1967-1973), LaserPrint
- Vrhunec, Marko (2009), Josip Broz Tito : osebnost, stvaritve, titoizem, samozaložba