Marko Kraljević i vila

Pesma Marko Kraljević i vila je narodna epska pesma koja pripada ciklusu pesama o Marku Kraljeviću, nastala je u vremenu kada je srpskom narodu bio potreban junak, koji bi se izdvajao po snazi, pameti i junaštvu, kao takav ulivao je nadu srpskom narodu, za vreme turske vlasti. U pesmi je opevan sukob Marka Kraljevića i vile.

Marko Kraljević

Sadržaj

U pesmama i pričama u dalekoj prošlosti vile su opisivane kao božanska bića neprikosnovene moći koje odlikuju takmičarski duh i magijske sposobnosti, veoma su lepe, ali isto tako sujetne i plahovite.

U ovoj pesmi vila Raviojla je sačuvala ta najstarija svojstva vila: bila je lepa, sujetna, lepo je pevala i nije mogla da dopusti da jedan običan smrtnik bude njoj u nečemu ravan, što je tipična osobina božanstava. Saznavši da Markov pobratim Miloš peva lepše od nje, postala je strašno ljubomorna i zabranila mu je da pušta svoj prelepi carski glas i da se pesmom oglašava po Miroč planini.

Marko Kraljević, kavgadžija i buntovnik u srcu, prkosan i željan da se suprotstavi vili i njenim pretnjama, naterao je svog pobratima da zapeva i tako izazvao njegovu nesreću, jer čim je pustio svoj glas vila je ispunila svoji pretnju i bez oklevanja ga je ustrelila u srce i glavu. Pogođen smrću svog pobratima koju je sam izazvao i ispunjen žudnjom da se osveti, Marko je želeo da se obračuna sa vilom. Nije se plašio njenih natprirodnih moći, niti očekivanog ishoda njihove borbe koja bi bila borba između običnog čoveka, smrtnika i nepobedivog božanskog bića. Po svaku cenu je želeo da zaštiti ono što predstavlja najveću srpsku svetinju, a to je pobratimstvo i ljubav prema svom pobratimu.

Analiza

Književna vrsta:

• Epska pesma iz ciklusa pesama o Marku Kraljeviću

Književni rod:

• Epika

Tema: Borba između Marka Kraljevića i vile nadahnuta njegovom ljubavlju prema pobratimu vojvodi Milošu

Glavni likovi:

• Marko Kraljević
• Miloš
• vila Raviojla

Mesto radnje: Miroč planina

Kompozicija

Uvod

Sukob Marka Kraljevića i vile je ono na čemu se temelji celokupna radnja pesme čiji su nosioci hrabri srpski junaci Marko Kraljević i Miloš Obilić. Reč pobratim označava važan odnos među ljudima. Pobratimi su jedan drugom po svemu ravni i jednaki, vole se i uzajamno poštuju. O emotivnoj jednakosti Marka i Miloša insistira se već u početnim stihovima pesme: "...Jedan drugom belo lice ljubi
Od milošte do dva pobratima..."
Iako su pobratimi i između njih vlada ravnopravnost, Marko i Miloš u ovoj pesmi nisu opevani kao junaci iste moći. Miloš je slabiji, ranjiviji i plaši se kazne vile Raviojle, dok je Marko onaj koji zna kako se zaštititi od vile i onaj koji preuzima ulogu zaštitnika.

Zaplet

Vila

Vila je čuvar gore planine, čuvar granice i gospodarica onog sveta, a ulaz u taj svet strogo je zabranjen neposvećenima ljudima. Čak i kada bi im se dozvolio ulaz, oni nisu smeli ni da govore ni da se osvrću dok borave u njemu. Vrsta i težina kazne za onog ko se ne pridržava pravila uvek je bila ista: ranjavanje ili smrt. Vile su kažnjavale svako svojevoljno narušavanje granica njihovog domena i neodgovarajuće ponašanje. Samim Markovim lepim pevanjem i natpevavanjem sa vilom prekinuta su pravila, i Miloš je morao biti kažnjen.

"...Miloš peva, vila mu otpeva,
Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego je u vile.
Rasrdi se vila Raviojla,
Pak odskoči u Miroč planinu,
Zape luka i dve bele strele,
Jedna ud’ri u grlo Miloša,
Druga ud’ri u srce junačko..."

Vrhunac

Borba Marka Kraljevića sa vilom je sukob sličnog sa sličnim. Snažan junak mora imati snažnog protivnika, onog koji mu je ravan. Marko je bio pun snage, volje i želje za pobedom, ali je vila bila moćnija. Zato on, svestan svoje ograničenosti u pomoć priziva svog vernog saputnika, konja Šarca. koji je vidovit, ima moć da vidi natprirodne pojave i zna kako da se kreće kroz planinu koja je prostor demona. Tako je, u ovoj pesmi, po svojim svojstvima Šarac ravnopravan vili, i jedino zajedno, konj i konjanik imaju moć da nadvladaju demone prirode. Da bi dosegao vilu, Šarac mora da se propne do oblaka tako što će skakati tri koplja u visinu i četiri unapred.

"...Vila leti po vru planine,
Šarac jezdi po sredi planine,
Ni gde vile čuti ni videti.
Kad je Šarac sagledao vilu,
Po s tri koplja u visinu skače,
Po s četiri dobre u napredak,
Brzo Šarac dostigao vilu..."

Rasplet

U trenutku kada je vila sustignuta, ona biva surovo kažnjena. Marko na njoj iskaljuje sav svoj bes i gnev i tera je da oživi Miloša. Iskoristivši Markovu ljubav prema bogu i Jovanu Krstitelju, vila ga moli za oproštaj, a kada joj Marko podari život odlazi u skupljanje lekovitog bilja. Nabravši bilje po Miroču, Raviojla isceljuje i vaskrsava Miloša Oblića i čini ga boljim nego što je bio.

"...Lepše grlo u Miloša carsko,
Jeste lepše nego što je bilo,
A zdravije srce u junaku,
Baš zdravije nego što je bilo."

Miloš se tako ponovo rađa u svom novom liku majstora pevača, bolji, lepši i zdraviji, onakav kakav je kao idealni junak i opisan u svojoj društvenoj zajednici.

Literatura

• Đurađ Banjac: Antologija narodnih pesama, JRJ, Beograd, 2009.