Mastaba
Mastaba je plemićka grobnica u Starom Egiptu. Obično je rađena od tesanika, a varira i po obimu i po broju i raspodeli prostorija. Obično ima oblik zarubljene piramide i visoka je između 6 i 8 metara, fasada je ponekad široka i do 50 metara, a u dubinu ne ide više od 25 metara.
U početku su mastabe korišćene kao grobnice vladara i plemstva, ali kada je otpočela gradnja piramida na početku Starog kraljevstva, plemstvo i službenici su zadržali i razvili mastabu kao grobnicu. One su sada bile raspoređene oko piramide kako bi formirale „kraljevski dvor“ koji bi pratio faraona i u zagrobnom životu. Glavna funkcija groba bio je da bude kuća za telo, pogrebne predmete i da obezbedi zemaljsko mesto gde bi se mogli doneti darovi koji bi potpomognuli dušu preminulog. Verovanje da je grobnica kuća preminulog, gde bi on mogao da nastavi život posle smrti, doprinela je razvoju određenih delova u arhitekturi. Mastaba je bila sastavljena iz dva dela: nadzemnog i podzemnog dela.[1][2][3]
Nadzemni deo uredi
Nadzemni deo je imao u osnovi pravougaonik i oblik klupe te su zbog toga egiptolozi upotrebili termin mastaba što je arapski naziv za klupu. U ranim vremenima (oko 3400. p. n. e.) mastaba je građena pre svega od ćerpića. To je nastavljeno i u IV dinastiji, s tim što je počela intenzivna upotreba kamena. Jezgro mastabe je sada bilo izgrađeno od čvrstog materijala ili grubog kamena jer je spoljni deo mastabe bio obložen ćerpičem, mada je ćerpič često bio zamenjen glatko brušenim krečnjakom. Nadzemni deo strukture je označavao lokaciju groba i on je štitio pokojnika. Takođe je obezbeđivao mesto gde bi se ostavljali darovi pokojniku. Nadzemni deo je bio podeljen na kapelu ili komoru, gde su porodica ili sveštenik mogli da donesu hranu kao dar, i serdaba (zatvorena soba), koja je imala pokojnikovu statuu za koju se verovalo da će kroz nju duša pokojnika uzeti ono što je doneseno kao dar. Statua je služila i kao mesto u kome će duša boraviti ukoliko dođe do raspadanje mumifikovanog tela. Takođe su postojala dvoja „lažna vrata“ koja su postavljena na istočnom zidu koja su bila dekorisana reljefima i skulpturama. Ova vrata su obezbeđivala da duša pokojnika pristupi darovima i da istakne da je grob ustavari mesto boravka tj. kuća.
Podzemni deo uredi
Podzemni deo je imao grobnu sobu koja je trebalo da predstavlja spavaću sobu u kući. Ponekad se može sresti i druga pogrebna soba u kojoj bi se kasnije sahranila žena pokojnika. Tu je postojala i prostorija za ostavljanje raznih dobara i imovine pokojnika. Pristup pogrebnoj sobi obezbeđen je kroz vertikalni tunel (šaht) ili stepeništem. U tom delu su primenjivani različiti metodi zaštite kako bi se zaštitio pokojnik i predmeti od pljačkaša. To je uključivalo dublje tunele, zaštita unutrašnjih vrata uz pomoć kamena ili cigala, ili punjenjem šahta i stepeništa šljunkom i kamenjem.
Egipatsko ime za grobnicu bio je Hwt Ka ili u prevodu „Kuća duše“.
Izvori uredi
- ^ Handbook to life in ancient Egypt. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. 1999. str. 191 – 192. ISBN 0-19-513215-7.
- ^ Shubert, Steven Blake; Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopedia of the archaeology of ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 0-415-18589-0.
- ^ Bard, Kathryn A. (2008). An introduction to the archaeology of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell. ISBN 1-4051-1148-8.
Literatura uredi
- Handbook to life in ancient Egypt. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. 1999. str. 191 – 192.
- Shubert, Steven Blake; Bard, Kathryn A. (1999). Encyclopedia of the archaeology of ancient Egypt. New York: Routledge.
- Bard, Kathryn A. (2008). An introduction to the archaeology of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell.
